NAPETOST
piše : Branko Dragaš, 18.11.2012
Vest iz novina :
„Predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor izjavio je da između Beograda i Novog Sada ima napetosti i otvorenih pitanja i založio se za dijalog kao put ka rešavanju problema.”
Molim vas lepo, kakva je ovo vest? Da li je , gore citirani predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor, predsednik nezavisne države Vojvodine koji, zbog napetosti i otvorenih pitanja između dve države, poziva na dijalog. Da li su napetosti između Vojvodine i Srbije toliko velike i otvorena pitanja toliko sudbonosna da predsednik Skupštine Vojvodine poziva na dijalog da se ne bi desilo, da se napetost i otvorena pitanja, rešavaju oružanim putem?
Zašto ovakav ton u obraćanju administartivnog upravnika pokrajine svojim nadležnim republičkim kolegama? Žive li oni u istoj državi? Ko stvara tu napetost? Ja? Vi? Građani? Imam puno prijatelja, rođaka, kumova i sledbenika u Vojvodini. Nikakva napetost u našim odnosima ne postoji. Naprotiv, naši odnosi su civilizacijski i ljudski. Radujemo se svaki put kada se vidimo. Nema ni otvorenih pitanja. Svako radi za sebe. I troši svoje što je zaradio. Pomažemo se koliko možemo i kada možemo. I ne trebju nam političari iz Beograda i Novog Sada. Ne treba nam ni tolika republička i pokrajinska administracija. Sve su to paraziti koji – mute vodu, očekujući da će lično profitirati u novom političkom krivolovu.
Da li će uspeti? Zavisi od nas. Što se tiče mojilj ljudi, siguran sam da ovakva politika ne može da prođe.
Zamislite sledeću vest u novinama :
„ Predsednici skupština Sremska Mitovica, Pančevo, Sombor i Subotica izjavili su da između njih i Novog Sada ima napetosti i otvorenih pitanja i založili su se za dijalog kao put rešavanja problema?
Šta to znači? Da su regije Srem, Banat i Bačka države koje ne prihvataju centralnu vlast Novog Sada, koji novac uzima za sebe i svoju političku administraciju, dok regije ne dobijaju dovoljno prikupljenog novca. Poziv na mirno rešavanje problema, dokaz je da regije izbegavaju rat sa centralnom valšću u Novom Sadu.
Idemo dalje.
Zamislite sledeću vest u novinama :
„ Predsednici opština Irig i Šid izjavili su da između njih i Sremske Mitrovice ima napetosti i otvorenih pitanja funkcionisanja regionalne vlasti i založili su se za dijalog kao put rešavanja problema“
Šta to znači? Opštine Irig i Šid, kao nerazvijene opštine u Sremu, neće povesti rat protiv centralne sremske vlasti, koja je smeštena u Sremskoj Mitrovici, jer centralna regionalna administracija Srema ne prenosi opštinama dovoljno sredtsva za njihov razvoj.
Gde je kraj feudalizaciji Srbije?
Hoće li mesne zajednice povesti ratove protiv opština i gradova?
Ko je, bre, ovde lud?
Znamo odakle smrdi, ali ne znamo ko nas pravi ludima.
Šta je rešenje?
Dve decenije i pišem i govorim da je jedino rešenje – opšta decentralizacija Srbije.
Šta to znači?
Evo objašnjenja.
Onaj ko pravi pare odlučuje o tim parama. To mora da bude osnovno načelo funkcionisanja porodice, kompanije i države. U državi pare pravi privreda. To znači da od 100 stvorenih dinara u privredi, jer jedino privreda stvara realnu novu vrednost, čitavih 75 dinara mora da ostane privredi, dok 25 dinara treba da ide za državu. Danas je situacija obrnuta. Zato nam je privreda propala i imamo toliku parazitsku administraciju u državi.
Što se tiče države, mora da se primeni isto načelo. Pare privreda pravi u opštinama u kojima se nalaze kompanije. To znači da od 100 dinara stvorenih u opštini 75 dinara treba da ostane opštini, dok 25 dinara treba da ode u centralnu kasu Republike. U slučaju pokrajine Vojvodine, treba 20 dinara da ide u Beograd, a preostalih 5 dinara da ostane Novom Sadu za finansiranje pokrajinske vlasti i projekata. Budžet republike će finansirati zajedničke troškove države : policija,vojska ,diplomatija,zdravstvo, prosveta i druge delatnosti od značaja za državu. Sve ostalo će finansirati lokalne samouprave.
To će dovesti do velike konkurencije između lokalne samouprave. Razviće se takmičenje između opština. Svaka opština će odlučivaće sa kojim opštinama će stupiti u saradnju i koje nerazvijene opštine u Republici će pomagati. One će određivati u kom iznosu i kojoj dinamici. Ili neće pomagati. Sve zavisi od interesa opština. Kada se slože interesi, onda je lakše sve postaviti.
Na ovaj način će se sve tenzije i napetosti sprečiti.Živećemo u uređenoj državi, gde oni koji stvaraju novac znaju pravilno da ga i potroše. Ne treba onima koji stvaraju novac ni regionalna, ni pokrajinska administracija , niti republička da ih uči kako da potroše svoj stvoreni novac. Administracija neka troši novac koji je sama stvorila. Ali, pošto nijedna administraciija ne stvara novac, nego ga samo troše, onda će stvaraoci novca kompjuterizovati čitavu državu i tako smanjiti broj ljudi u administzraciji. Umesto da radna snaga sedi i planduje na društvenim jaslama, imaće priliku da se edukuju, da savladaju veštine na treninzima i da se zaposle na slobodnom tržištu. Umesto da prazne budžet i pozivaju na dijalog, oni će puniti budžet i neće imati vremena za svađe, napetosti i ratove.
I na kraju, moram da kažem još nešto.
Naše krajnosti i ludosti su naš nacionalni sport.
Na težnju separatista iz Vojvodine da dobiju državnost, odgovaraju estradni nacionalisti da Vojvodini treba ukinuti autonomiju. To je nova glupost. Vojvodina ima svoju autonomiju još od 1849, kada su se naši preci Srbi izborili da im, kao krajišnicima u odbrani južnih granica carevine, lično, tada mladi vladar, Car Franjo Josip dodeli autonomiju. I tu istorijsku činjenicu moramo poštovati.
Danas estradni nacionalisti traže da se to ukine. Zašto? Moramo poštovati istorijske okolnosti i moramo razumeti svoje vreme. Ne možemo vreme izbrisati, niti ga možemo vratiti nazad. Treba da čuvamo ono što je naša istorijska prednost.
Rešenje je da se primeni model koga sam izneo. Treba nam različitost, ali koja je uklopljena u logičan, pravedan i efikasan državni sistem. Sve ostalo je gubljenje vremena i vraćanja u stare borbe iz prošlosti. Ova generacija nema više ni vremena ni života za gubljenje. Život nema reprizu!
