MUDROVANJE

– Halo, dobar dan.

– Dobar dan.
– Da li sam dobio gospodina Dragaša?
– Jeste, izvolite?
– Lično Branka Dragaša?
– Lično, izvolite?
– Gospodine Dragaš, ne mogu da verujem da sam Vas dobio, da se Vi lično javljate na mobilni telefon. Znate, jako teško se dolazi do nekih ljudi, stvrano, svaka čast, prijatno sam iznenađen i ….
– Hvala, izvolite?
– Puno Vam hvala što ste se javili, stvarno nisam očekivao…
– Nema probelma! Izvolite? Ne znam s kim razgovaram.
– E, da. Izvinite, ja zovem iz dijaspore, živim trideset godina u dijaspori, pratim šta se sve dešava u našoj unesrečenoj državi, pratim šta sve ovi lopovi i kriminalci na vlasti rade, izvinite, jebem im seme pokvareno, ne mogu više da ih slušam i gledam, bitange, kriminalci i ološ, pa sam Vas nazvao da Vam se zahvalim za sve što radite, Vi ste hrabar čovek, vrlo hrabar, čuvajte se tih razbojnika, …
– Hvala.
– …Oni su na sve spremni, jadna naša Srbija šta je doživela da je vode ti ludaci, da sve prodadoše i izdadoše, sve pokradoše, a šta radi naš jadni narod? Šta radi? Ćuti i trpi! Zašto taj naš narod ćuti i trpi? Zašto ne ustane? Zašto se ne pobuni? Zašto nešto ne uradi? Zašto…
– Gospodine, molim Vas…
– …Ne razumem taj naš narod. Usrali su se, bre od straha. Sramota! Srbi su bili odvajkada ratnici i junaci a sada su postali babe i strine. Plaše se svoje senke…
– Gospodine, izvinite…
– ..Plaše se i ovna i govna, plaše se za svoje jadna živote.Šta se to dešava sa Srbima? Ne razumem? Gde su naši junaci? Gde je Miloš Obilić? Gde je Gavrilo Princip? Gde su nestali takvi ljudi? Gde je naš Karađorđe? Zašto niko ne podigne ustanak? Zašto..
– Gospodine, molim Vas, samo da Vam zamolim…
– …Niko ne uzme puške i pobije govna? Nema,bato moj, demokratije sa tim razbojnicima. Samo oružje! Oružje u ruke! Sve to što Vi pišete je dobro. Svaka Vama čast! Ali to neće rešiti naše probleme. Ne može Srbija da se spasi dok se ne prolije krv. Nema nama spasa dok se ne povešaju na Terazijama izdajnici i kriminalci, dok im se…
– Gospodine, molim Vas, radni je dan. Na poslu sam. Ne mogu da pričam…
– …Ne sudi pred narodnim sudovima. Nema nama spasa dok te razbojnike govnavom motkom ne isteramo iz fotelja i dok ne budemo…
– Gospodine, molim Vas…
– …Sve te naše dušmane skratili za glavu, jer to su zaslužili. To što su uradili srpskom narodu, to nam nisu uradili ni Turci ni nacisti. Takav zločin se mora kazniti, ne mogu oni…
– Gospodine…
– …Da ostanu nekažnjeni. Dosta je bilo ponižavanja! Dosta je bilo trpljenja! Treba uzeti puške! Nema od pisanja ništa! Samo puškama se gamad mogu oterati sa vlasti. Samo ..
– Prijatelju, stani malo!
– …Oružjem možemo da rešimo problem. Nema od izbora ništa. Izbori su , sranje..
– Stani, bre, čoveče! Ne mogu više da te slušam!
– …Nema od izbora ništa… Izvinite! Šta ste rekli?
– Radim! Na poslu sam! Na tržištu! Radni dan je!
– Izvinite! Ali, ja sam hteo da Vam se zahvalim za sve što činite…
– Hvala lepo! Svaka podrška mi puno znači…
– …Hteo sam da Vam kažem gde grešite i šta treba da radite.. Vi ste političar, verujem u Vas i zato hoću…
– Ja nisam političar!
– …Ma, znam.. Vi javno nastupate i pišete. Sve sam ja to odgledao, ali hoću da Vam kažem gde grešite i šta treba da radite, jer…
– Gde grešim?
– Ne može se Vašim pisanjem ništa uraditi. Vi odlično pišete i nastupate, ali…
– Šta treba da radim?
– Ne može pisanjem da se promeni Srbija.
– Nego?
– Ne može ni izborima. To je Vaša zabluda.
– Kako može?
– Mora oružjem. To je jedini način.
– Oružjem? Hoćete li Vi da uzmete oružje u ruke?
– Ja? Ali, ja ne živim u Srbiji. Ja sam otišao iz Srbije…
– A ko treba da uzme oružje ?
– Vi! Srbi! Treba da podignete ustanak…
– A zašto nam Vi ne pomognete i dođete?
– Pa, ja živim van Srbije. Imam svoj posao. Imam porodicu ovde. Obaveze…
– Zašto predlažete nešto a sami niste spremni da to uradite?
– Ja Vam pričam za dobrobit Srbije…
– Jeste li Vi Srbin?
– Jesam.
– Pa, zašto onda ne dođete i ne pokažete nam šta treba da radimo?
– Ne,ne! Ja ne mogu! Rekao sam Vam da ne živim u Srbiji. Hoću da Vam pomognem…
– Kako? Poslaćete nam oružje?
– Ma, ne! Ne-e! He-he! Vi se šalite?
– Ne šalim se. Ako se zalažete da oružjem rešimo stvar,onda dođite ovde i donesite nam oružje. Pokažite nam šta treba da radimo.
– Molim Vas, pa Vi mene sada ponižavate…
– Ne! Ja samo dosledno sprovodim Vašu logiku.
– Ma, dajte! Izvinite na izrazu, ali to je zajebavanje..
– Zašto?
– Pa, pozvao sam Vam da kažem šta trebate da radite, a Vi mene ismejavate.
– Vi mislite da ja ne znam šta treba da radimo?
– Ne! Ja mislim da se pisanjem ništa ne može više da postigne…
– Dobro! Vi smatrate da ja grešim u načinu kako da se spasi Srbija?
– Da. Smatram da je pogrešno zalagati se za izbore i direktnu demokratiju protiv tih razbojnika, koji će braniti vlast svim sredstvima i koji…
– I smatrate da je jedini način da se obračunamo oružjem?
– Da. To je jedini način. Ostalo je sve budalaština.
– Ali, oni su naoružani, narod nije. Kažete da će braniti vlast svim sredstvima?
– Da. Oni su poludeli i spremni su da..
– To znači da će i pucati na narod?
– Hoće! Ja njima ništa ne verujem, jer…
– Ljudi će ginuti?
– Hoće, ali moramo da imamo i žrtve da se oslobodimo okupatora.
– Vi niste spremni da se žrtvujete?
– Ja?!? Zašto ja? Pa, ja ne živim u Srbiji.
– I niste spremni da pošaljete oružje?
– Šta Vam pada na pamet? Odmah bi me ovde uhapsili..
– Zašto?
– Mislili bi da sam terorista.
– A građani koji uzmu oružje i krenu protiv legalno izabrane vlasti na izborima, da li su oni teroristi?
– Nisu! Oni se bore za spas svoje države. Oni hoće da …

– Izvinite, imali nezadovoljnih ljudi u Vašoj državi gde živite?
– Ima! Puno! Kriza je mnogo pogodila srednju klasu. Svi teško živimo. Nije više kao ranije. I ja sve teže živim i biće sve teže. Potpuno ste u pravu, dolazi pravi finansijski cunami…
– A zašto ne uzmete oružje i zajedno sa drugim nezadovoljnim građanima promenite nesposbnu vlast?
– Šta Vam pada na pamet?!? Pa, to bi bio državni udar! Kakve su to gluposti?!? Ja sam mislio da ste Vi ozbiljan čovek?
– Zašto onda to predlažete Srbiji?
– Srbija je nešto drugo! Srbija je…
– Šta drugo?
– Kod nas to mora silom. Mi smo primitivan narod i mora…
– A kako se to rešava u Vašoj državi?
– Izborima. Vlast se menja na izborima.
– Lepo! Ja se zalažem da se u Srbiji isto vlast menja na izborima…
– To u Srbiji ne može, jer mi smo…
– Sačekajte! Molim Vas, samo malo! Možete li da zamislite da je to moguće?
– Koje?
– Da vlast menjamo na izborima u Srbiji? Molim Vas, možete li to bar da zamislite?
– He-he..pa, hajde da zamislim… samo ne znam kako..
– Odlično! Da li ste spremni tada da nam pomognete?
– Kome?
– Nama koji hoćemo da stvorimo bolju Srbiju.
– Kako da Vam pomognem?
– Pa, recimo, kako Vi možete?
– Ne razumem.
– Recimo, da dođete u Srbiju i da budete u kampanji sa nama.
– Kakvoj kampanji?
– Kampanji za izbore.
– Ali, ja nisam političar.
– Nisam ni ja. Moramo da pomognemo Srbiji jer je u velikoj nevolji, zar ne?
– Jeste! Nikada nije bilo gore. Takvi skotovi su došli na vlast da više ne mogu da ih ni slušam nit da ih gledam. Odvrani su i ja bih…
– Odlično! To treba da govorite u kampanji.
– Gde?
– Po selima i gradovima Srbije.
– Ma, dajte! Kako ću ja to?
– Lepo! Isto ovako kao što sada meni govorite.

– Ma, molim Vas, manite se ćorava posla. Pa, oni su ludi. Oni su na sve spremni. Oni mogu da me zatvore. To su bitange koje…
– Pa, mogu i nas. Zar nismo rekli da ćemo Srbiji da pomognemo?
– Hoćemo da pomognemo, ali, molim Vas, ne mogu da srljam..
– Vi samo govorite to što mislite.
– Ne..ne..ne…opasana su vremena…ne..ne..ovaj ludak je na sve spreman…pa, sami ste rekli da je potpuno prolupao…
– Jesam.
– …ne..ne…ja to ne mogu… zanate, ja..ja..imam svoju porodicu…ja imam posao i ne mogu da ostavim posao da bih išao u kampanju..
– Imam i ja posao.
– Pa, vi ste nešto drugo…ja..ja..
– Šta drugo?
– Ma, šta ja znam?!? Ne mogu! Ne mogu! Morate,brate,sami da to uradite.
– Dobro, razumem! A možete li na neki drugi način da nam pomognete?
– Koji sad način?
– Možete li da okupljate naše ljude po svetu, koje znate, i da širite našu ideju? Možete li da se povezujete i da glasate za nas? To Vam nije opasno. Ne ugrožava Vaš posao i Vašu porodicu.
– Ma, jok! Ko, bre, može Srbe da ujedini?!? Ma, hajte, molim Vas! To je gubljenje vremena. To nikome nije pošlo za rukom.To je potpuni promašaj i ja ne želim da učestvujem u tome. Ja …
– Dobro, raumem! A postoji li neki drugi način da nam pomognete?
– Koji način?
– Pa, recimo, možete li finansijski da nam pomognete?
– Finansijski? Kako to mislite?
– Možete li mesečno da nam uplatite finansijsku pomoć za naš politički pokret?
– Koliko?
– Koliko možete?
– Koliko tražite?
– Možete li deset evra mesečno.
– Svakog meseca?
– Ako možete.
– To je 120 evra godišnje. Ako uplati nas hiljadu to je 120.000 evra godišnje. A šta ako uplati mnogo više ljudi? To su velike pare. Znate, naši ljudi su bezbroj puta prevareni. Sakupljali smo mi…
– Znam sve to! To je prošlost. Pitam vas za budućnost. Možete – ne možete? Hoćete –nećete?

– Ne mogu tako! Vi me stavljate pred svršen čin! Izgubio sam poverenje u naše ljude…
– Zar niste rekli da imate poverenje u mene?
– Pa..imam..ali..toliki novac koji se skupi..ljudi su lakomi i mogu..
– Dajete deset evra ili ako nemate može i jedan evro mesečno.
– Jedan evro?!? Ma, to je ništa! Ne radi se o iznosu. Radi se o poverenju.
– Slažem se. Zato uplaćujte jedan evra mesečno i polako stičite poverenje. Kontrolišite trošenje tog novca…
– Ma, verujem ja Vama, ali ne verujem drugima. Mogu se tu okupiti razni drugi ljudi i da toliki novac pronevere…
– Ali, mi još ništa nismo skupili. Zašto ste toliko nepoverljivi?
– A-a! Znam ja naše ljude! Znam ja dobro kavi su to prevaranti…
– Nemojte, molim Vas tako da govorite o našem narodu.
– Nije to narod! To su ludaci! Stoka! Marva! Njima treba čvrsta ruka! Čvrsta ruka! Treba ih bičem po leđima..
– Prestanite da pričate gluposti..
– Stoka je to! Stoka! Bičem ih treba šibati što tako glasaju..
– Molim Vas…
– .. Za stoku nije demokratija..samo bič..
– Prestani, bre, čoveče!
– Neću da prestanem! Neću! Šta mi možeš? Šta se, bre, kurčiš? Isti si prevarant kao svi političari. Kao kritikuješ njih, samo da se dokopaš vlasti i da kradeš. Prevarente jedan! Svi ste isti. Hoćeš pare da nam uzmeš! Svi ste vi isti. Bitange! Prevaranti! Marš, stoko jedna! I treba da vas jebe onaj ludak. Ha.ha! Treba, treba! Marš u pizdu materinu!

Beograd, 26.06.2015.