Početna Sadržaj Reagovanja MMF

MMF

989
0
SHARE

        MMF NASILNIK

Život je čudo.Život je originlno i neponovljivo umetničko delo.Uvek se u životu desi onako kako to niko nije mogao bolje da isplanira.Niko,osim samoga života.

Hapšenje Izvršnog direktora MMF-a i mogućeg kandidata za predsednika Francuske Dominika Stros – Kana zbog optužbe da je pokušao da napastvuje sobaricu u elitnom hotelu,gde je prenoćište u apartmanu plaćeno tri hiljade evra, što je dnevno sledovanje za održavanje života za tri hiljade ljudi u svetu, dok još 1,5 milijarda ljudi gladuje,očekujući da joj MMF udeli milostinju za preživljavanje; sjajna je životna metafora koja više govori o MMF-u, nego sve naše kritike te nadfinansijske insitucije koja uteruje red u finansije bankrotiranih država po svetu.

Kada se u medijima pojavila ta vest,mogao sam da sumnjam u njenu istinitost,jer se ne uklapa u protokol da jedan visoki funkcioner svetske finansijske organizacije,bogat,poznat i moćan,kome siromašni građani planete plaćaju apartman tri hiljade evra za noć,napastvuje sobaricu u apartmanu,bez obzira koliko ona aktaktivna i izazovna bila.Ali saznanje da je napasnik u brzini zaboravio skupoceni mobilni telefon u apartmanu i da je žurno napustio hotel dovoljan mi je dokaz da se takav čin zaista mogao i da dogodi.

 

Međutim, ostavimo istražnim organima da procesiraju čitav ovaj slučaj i da utvrde šta se zaista dogodilo..Za mene je mnogo važnija ta žiovotna  metafora da je napasnik najmoćniji čovek MMF-a i da to odgovara ponašanju MMF-a na finansijskom tržištu.

Naime, politika MMF-a je zasnovana na napastvovanju nacionalnih ekonomija i silovanju finansija suverenih država koje su, poput one nesretne sobarice, naivno ušli u apartman, verujući u kredibilitet tako moćne međunarodne institucije i tako moćnog čoveka. Kada je osnivan MMF njegova namena je bila da pomogne razvoju nacionalnih ekonomija i da omogući nerazvijenim državama da se, koristeći finansijska sredstva ove međunarodne institucije,brže razvijaju i da države,koristeći svoje komparativne prednosti,postanu sve razvijenije i tako što više smanje jaz između udaljenih bogatih i siromašnih svetova.Takva je zamisao bila na samom početku.

 Međutim, u praksi,sve je bilo potpuno drugačije.Obrnuto od onoga što je zacrtano međunarodnim pravnim aktima.MMF je postao žandarska palica u rukama Vol Strita i FED-a,koji su izvršavali paklene planove Familije.

MMF je prisilno nametao neoliberalni koncept šok terapije svim zemljama u razvoju i državama koje su upadale u finansijske probleme, nametao je ekonomsku politiku i odobravao kredite koji su dovodili do potpunog uništavanja nacionalnih ekonomija suverenih država,slao je svoje eksperte – ekonomske ubice, da uništavaju finansije nacionalnih ekonomija, da ih dovode u dužničko ropstvo i da suverene države stave pod

potpunu kontrolu međunarodne birokratije, multinacionalnih kompanija i, na kraju, same Familije.
Kada neko ne bi bio kooperativan ili kada bi odbijao saradnju sa MMF-om, prolazio je kao Salvador Aljende, dok bi zemlja dobila vojni režim,vojnu huntu,policijski čas,sabirne logore,streljanja neistomišljenika, potpunu medijsku kontrolu,komandnu privredu zasnovanu na šok terapiji čikaških gangstera,predvođenih Miltonom Fridmanom i njegovim ekonomskim nasilnicima i egzekutorima.

Naravno, sve je to rađeno pod parolom slobodnog tržišta, ljudskih prava,razvoja kapitalizma,privatne svojine i stvaranje otvorenog društva,koje donosi blagostanje u zemljama u kojima su primenjivane operacije bez anastezije i izvršene okupacije iznutra suverenih država i naroda. Rezultat takve nakaradne ekonomske politike bio je da je došlo do sve  većeg raslojavanja kako između razvijenih i nerazvijenh zemalja u svetu, tako i do unutrašnjeg raslojavanja na malu kastu političara,tajkuna i kriminalaca i obespravljenih,zastrašenih,izmanipulisanih,opljačkanih i osiromašenih građana.

Početkom devedesetih godina prošlog veka, otvarajući svoj biznis po svim zemljama Istočne Evrope, imao sam priliku da u Pragu i Varšavi upoznam, radeći kao konsultant njihovih kompanija i pojedinih političkih stranaka, eksperte iz MMF-a i tada sam se uverio da oni ništa ne znaju o realnoj ekonomiji, da ništa ne znaju o tržištu i da nemaju nikavu predstavu o državi u koju su došli da nametnu svoj ekonomski koncept.Tako je jedna delegacija ekserata MMF-a ,koja je došla u Prag da uvede svoju operaciju bez anastezije, neprestalno govorila da im se sviđa što su došli u Poljsku.

Slično se desilo i u upokojenoj Jugoslaviji, kada je premijer Ante Marković, verovatno pritisnut političkim pritiscima iz Vašingtona, prihvatio da sledi uputstva Džefrija Saksa,koji je tada proglašen za mladoga gurua nove ekonomije.Kada sam upoznao tog nadobudnog praznoglavca na jednom sastanku u zgradi Vlade, gde je pozvao nas vodeće bankare da nam iznese spasonosne recepte za uništavanje privrede i države, shvatio sam koliko taj mladi čovek ništa ne zna o ekonomiji i o našo državi, pa sam demonstrativno napustio to nasilno ispiranja mozga, odbijajući bilo kavu  saradnju sa takvim ekonomskim ubicama.

Rekao sam to i premijeru Markoviću,rekao sam mu iskreno,kako uvek i govorim, izneo sam otvoreno šta mislim o tom ekspertu i njegovim okus-pokus receptima, opominjući ga da je to poguban koncept za nas i da to ne smemo,prema mom stručnom mišljenju, da prihvatamo.

Danas se Džefri Saks odrekao svih svojih idjeja iz devedesetih.Danas Džefri Saks radi na problemima siromašnih u afričkim zemljama,koji su postali još siromašniji jer su primenjivali njegov štetni ekonomski koncept bez razvoja.

Danas se MMF odriče svojih teorija o šok terapiji i operaciji bez anastezije, napusili su pogrešan ekonomski koncept bez privrednog razvoja,koji se zasnivao na rasprodajama u procesu banditske privatizacije,spoljno trgovinskoj liberalizaciji,koja je ubila domaću proizvodnju, i stabilnom deviznom kursu,koji je doveo do odliva kapitala iz zemlje preko  permanentnog spoljnotrgovinskog deficita države.

Silovanje nacionalne ekonomije izvršeno je preko namesničkih vlada, nazvao sam ih okupatorima iznutura,koje su sastavljene od neiskusnih eksperata, sličnih Džefriju Saksu, kojima je to bilo prvo radno mesto i koji su verno sledili izdata uputsva,plašeći se da ne izgube svoje političke privilegije i svoje provizije o kojima su nekada,kada su bili bezimeni i siromašni,mogli samo da sanjaju.

Sve zemlje koje su pristale da budu silovane danas su pred bankrotstvom.
Sve zemlje koje nisu pristale i koje su se pobunile danas imaju privredni razvoj.

Naša nesreća je što današnji režim nastavlja da primenjuje recepte koji su svuda u svetu odbačeni.I to če raditi dok ih ne srušimo sa vlasti.Drugog načina nema da se promeni poguban ekonomski koncept uništavanja i pljačkanja Srbije.

Nasilničko ponašanje mora biti kažnjeno.
Pokušaj silovanja je teško krivično delo.
Izvršni direktor mora da odgovara za svoje nasilničko ponašanje.
I moraju da ga smene.

Nasilnike na vlasti u Srbiji moramo privesti pravdi.
To je jedini put našeg ozdravljenja.
To je put našega spasa.

Beograd, 16.05.2011

SHARE