Mališa Pališa je podneo ostavku. Balavac bez radnog iskustva, raspoređen na najteže mesto u državi, upravljanje bankrotiranom državnom kasom, sazreo je dovoljno za deset meseci da je odlučio da napusti dvor Kralja Ibija. Putujući cirkus Ace Dramosera je izgubio najmlađeg klovna. Tužnog i uplakanog lica nam je saopštio da ne može više da igra u toj glupoj cirkusnoj predstavi, koja postaje sve opasnija i koja preti da se tragično završi.
Pacovi napuštaju Titanik koji tone. Postavlja se pitanje – zašto su se ukrcali na taj splav ludaka na vlasti? Obrazloženja ima mnogo. Nisu znali? Hteli su da iznutra menjaju totalitarni režim? Hteli su da se dokažu? Hteli su nešto da otmu za sebe? Bili su glupi? Bili su naivni? Verovali su prevarantu Aci Dramoseru? Naređeno im je?
Svako obrazloženje je prihvatljivo za one koji su pristali da učestvuju u ovoj naprednjačkoj prevari. Za nas, koji moramo da plaćamo cenu pogrešne politike vođenja države, nijedno obrazloženje nije prihvatljivo. Svaka saradnja sa izdajničkim režimom, bilo na koji način se ona odvijala, predstavlja sam čin veleizdaje. Pomažete banditima da opljačkaju državnu kasu. Da li vam je zapalo da čuvate stražu ili da punite džakove parama iz trezora, to je pitanje vaše pozicije u bandi, ali da pripadate bandi to je van svake sumnje.
Moralan i stručan čovek to nikada ne bi prihvatio.
Moralni čovek nikada ne bi pristao da bude u društvu izdajnika države i nacije i moralnih protuva i ološa. Stručan čovek se ne bi priključio diletantima koji nemaju nijedan dan radnog staža.
Tako je naprednjački režim osuđen na brzu propast. Urušavanje je uveliko počelo. Prekretnica je bila otvorena sednica vlade oko poplava. Aca Dramoser je pokazaom svu svoju nesposobnost, bezobrazluk, primitivizam i ludilo. Potvrdio je dijagnozu. Egocentrični manijak je opasan po državu i može da nam napravi velike probleme.
Mališa Pališa je to shvatio. Možda i nije shvatio, nego mu je neko naredio da se povuće pre brodoloma. Bilo kako bilo, njegov postupak pokazuje da se nešto važno u srpskoj politici dešava. Aca Dramoser je pušten niz vodu.
Njegovo tumačenje da su političari uništili Srbiju, zaboravljajući da je on devedesetih godina bio ideolog rata, šovinističkog divljanja i četničkog cenzurisanja medija, da je kao EUrobudista već tri godine na vlasti, da kontroliše svu vlast u državi i da je sve nas zadužio za poslednja tri meseca 1,3 milijarde evra, samo su dokaz njegove manitosti. Pretnja da neće ni za JOTU da popusti u sprovođenju ekonomskih reformi kojih, zapravo, uopšte ni nema, dokaz je njegove radikalske isključivosti.
Aca Dramoser ima veliki problem. Srbija će imati veliki problem sa njim. Pretnja da neće popustiti u svom ludačkom silovanju države treba sve slobodne građane u Srbiji da zabrine. On je odlučan u toj svojoj nameri da ostane na vlasti dok nas potpuno ne potopi. I tačka!
Mogu sindikalci da zapale zgradu, to Acu Dramosera neće uzbuditi. On je doneo odluku kako će ekonomske reforme da se sprovode. JA odlučujem. JA ne dozvoljavam. JA ne pristajem. JA mišljenje neću promeniti. JA neću dozvoliti da Srbija bankrotira. JA….
I tačka!
Tišina tamo!
Ni za JOTU!
Šabac ne sme pasti!
Mališa Pališa se uplašio Ace Dramosera. Zato ga je nazvao –MEKO SRCE! Ogradio se za svaki slučaj da ne bude strogo kažnjen. Meko srce! Kako to meko zvuči. Meko i nežno. Rastanak je srceparajući. Suze se liju na rastanku. Publika je očarana tim idiličnim prizorom humanosti i ljudskosti. Niko ne primećuje da nametnuti zakoni prolaze. Kakvi zakoni? Koga sada briga za zakone? Rastanak je udarna vest.
Poglavica Meko Srce je zadovoljan. Dobio je još jednu medijsku promociju. Priznali su da je on poglavica. On se sve pita. On sve odlučuje. On priziva kiše i poplave. On spasava iz mećave. On će da bude ministar finansija. On to bolje zna da radi od svih finansijskih stručnjka. On sve zna. ON svakoga može da zameni u vladi. Njemu Vlada i ne treba. On je sam Vlada. Sam!
Mališi Pališi neće uzeti skalp. Poštedeće ga. Ostaviće ga u svom šatoru da mu posprema posteljenu kada on bude krotio demonstratne na ulicama. Kada bude pokazao svu svoju okrutnost i ludilo da brani propali naprednjački režim.
Šta će biti dalje?
Strepe građani.
Boje se velike nesreće.
Osećaju da se nešto iza brda valja.
Šta?
Neoliberalni koncept je došao do svoga kraja u Srbiji.
Pripremite se za velike nevolje.
Račun je došao na naplatu.
Najavio sam ovo vreme.
Nemojte se čuditi.
Nemojte da očajavate.
Moramo da prođemo kroz poniranje da bismo se spasili.
Posle oluje mora da sine sunce.
Branko Dragaš
Beograd, 13.07.2014
