LAIK

Čovek napiše za sebe da je – laik!
Sam to napiše. Niko ga ne bije po ušima da to piše.
I?
Pošto je sam priznao da je laik, onda on  krene u stručnu raspravu.
Krene da kritikuje, pljuje i proziva.
Čoveče, da li si ti normalan?

Reč laik znači da neki čovek nije stručan u nekom određenom polju znanja.
Ako si sam priznao da si laik, što znači da nisi stručan, kako možeš
da učestvuješ u stručnoj raspravi?
Sam sebe ukopavaš.
Pokazuješ da si diletant, koji ima potrebu da se javno iskazuje.
Ali, to radi, nažalost, na najgluplji način.
I tako pokazuje svoju glupost.

Stručna rasprava nije prosto iznošenje mišljenja građanina o nekom problemu.
To je iznošenje stručnog znanja, koje se bazira na iskustvu u praksi i
na referencama koje stručna osoba mora da poseduju.
Stručnjak se razlikuju od građanina, jer stručnjak brani ugled svoje
struke i svog esnafa.
Stručnjak poseduje širinu znanja iz neke stručne oblasti, on ima širi
pogled na tu oblast, on vidi ono što običan građanin ne vidi i ne zna,
on se profesionalno bavi tom oblasti i u svom radu se mnogo puta
sretao sa nekim problemom, pa on, samim tim, ima realniju predstavu o
problemu i mora da nam iznese svoja stručna rešenja.

Stručnjaci se sukobljavaju upravo oko svoje struke.
Odnosno, sukobljavaju se oko toga kako se neki problem može da reši.
Stručnjak je onaj koji u praksi dokaže da je njegovo rešenje bilo najbolje.
Stručnjak ne govori rečima, nego svojim delima.
Reference moraju da odvoje stručnjaka od nestručnjaka.

I još nešto što je vrlo važno.
U struci nema demokratije.
U struci postoji hijerarhija.
Zna se ko je ko i ko o čemu odlučuje.
Ne može lekar stažista da drži predavanje vodećem hirurgu kako će da
se izvrši operacija.
U struci to jednostvno nije dozvoljeno.
Mora da se zna ko kosi a ko vodu nosi.
Mora da se zna ko je majstor a ko je šegrt.
Mora da se zna ko je vitez a ko je štitonoša.

Zato se u struci teško i naporno napreduje.
Ne možeš da prodaješ praznu priču i da mlataraš jezikom kao krava repom.
Pošto ne može u struci, ljudi lakog morala i lenjivci idu prečicom.
Odlučuju da se bave politikom, jer politika je unosan biznis.
U politici možeš sve da ostvariš. Za kratko vreme. Dovoljno je da si
podoban laik.
Samo je u politici moguće da onaj koji je lepio plakate i blejao
ulicama od dosade, sve u pocepanoj kožnoj jakni i poderanim patikama,
postane drugi čovek države.
Zadužen da vodi najsloženiji organizacioni sistem, mada nema nijednog
dana radnog staža u struci.

Zbog takve politike smo morali da propadnemo.
Ili, kako bi rekla Baba Rada, dobro smo mi živi kakvi  nas ludaci na
vlasti vode.

Teško je biti stručnjak.
Potrebno je mnogo odricanja, rada i volje da se uspe u struci.
Potrebno je mnogo žrtvovanja da bi se steklo znanje.
To znanje moramo da cenimo.
Političko blebetanje o svemu i svačemu je nedopustivo.

Nemojte da govorite o nečemu u šta se ne razumete.
Umuknite! Pametniji ste kada ćutite.
Tada se ne vidi koliko ste glupi.
Andrić bi rekao – u ćutanju je sigurnost.
Poslušajte umnije od sebe.

Lažna demokratija je dala pravo svakome da trtlja o svemu.
Tako smo se pretvorili u kokošinjac.
Od tolikog kokodakanja i pijukanja ne čuju se reči naših umnih ljudi.
Individualne slobode su nas dovele do potpunog haosa.
Niko više nikoga ne sluša.
Važno je samo da svi imaju stručno mišljenje, mada nisu stručnjaci.

Potrebno je da se naučimo redu, meri i disciplini.
Moramo da se naučimo da živimo u zajednici.
Moramo da budemo iskreni prema sebi i zajednici.
Ako kažemo da smo laici, onda moramo da ćutimo i slušamo.
Onda moramo da učimo i da radimo na sebi.
Niko nam ne oduzima pravo na slobodu mišljenja.
To je naše lično pravo.
Ali javnost zanima stručno mišljenje ljudi koji su kvalifikovani.
Javnost ne zanima lično mišljenje nekog laika.

Ako ste dobili dijagnozu neke bolesti, šta vas zanima?
Mišljenje nekog laika koji nije doktor i koji se ne razume u medicinu?
Ili mišljenje iskusnih stručnjaka koji su kvalifikovani da analiziraju
dijagnozu i daju vam recepte za lečenje vaše bolesti.

Namerno sam naveo ovaj drastičan primer da bi svima bilo jasno.

Da li ćete prihvatiti da vas operiše čovek koji nikada nije ušao u
operacionu salu?
Nećete!
Da li ćete da sednete u avion sa čovekom koji nije položio za pilota?
Nećete!

Pa, zašto onda glasate da državom upravljaju laici?
Ljudi koji nemaju dan radnog iskustva.
Ljudi koji nikada nisu vodili neku trafiku.
Ljudi koji su bez zvanja i znanja.
Zašto?

Molim vas, nemojte više da glasate za laike.
Tražite da vidite reference svim kandidatima za državne funkcije.
Samo pokazivanjem referenci možemo da sprečimo laike da nas obmanu.
To bar nije teško, zar ne?

Astana, Kazakstan , 04.09.2015