Početna Sadržaj Reagovanja KUSTURICA

KUSTURICA

22521
23
SHARE

Sram te bilo, Emire!

Tvoje prisustvo na stranačkoj konvenciji naprednjaka je podrška za
njihovu izdajničku politiku prema Kosmetu.
Tvoj govor na stranačkoj konvenciji briselskih namesnika je dokaz da
podržavaš unutrašnju okupaciju Srbije.
Tvoje intimizirano i poltronsko obraćanje Aleksandru, tako si mu se
obratio, odraz je  tvoga podaništva prema političkom diletantu  koji
zloupotrebljava vlast.
Ti si  dao legitimitet jednom sumanutom političaru, koji vodi Srbiju u
propast, a srpsku naciju u nestanak.
Ti si podržao nametnuti neoliberlni fašizam i prihvatio si
totalitarizam eurotalibana, koji uništavaju nacionalni identitet,
kulturu i svaku različitost od propisanih eurostandrada.

Zašto?

Ne razumem.
Zbog šake para, koju ti dodeljuje režim.
Čije su to pare?
Režimske?
Ne.
To su pare poreskih obveznika.
Koje totalitarni režim drži u ropstvu.
Otimaju pare od poreskih obveznika da bi finansirali tvoje projekte.
Preko veze.
Jer im ti trebaš da bi bi oni pokrili svoj totalitarizam.

Tvoj nastup na konvenciji jedne odnarođene, slugeranjske stranke, koja
je prodala Kosmet i rasprodaje Srbiju, koja je uvela kult vođe,
srpskog Kralja Ibija,  koji je čitavu državu privatizovao svojim
japajaizmom, koji je ugušio sve medijske slobode, uveo cenzuru, koji
je postao Supremen iz Feketića, Maršal potopljenog Obrenovca, koji je
pretio da će za jednog stradalog Srbina ubiti sto muslimana, koji je
granicu Velike Srbije pomerio od Karlobaga-Ogulina-Karlovca-
Virovitice do novih granica na relaciji Brisel – Abu Dabi, koji je se
pretvorio u Acu Dramosera, poltrona, licemera, lakeja i podanika
propalog euroatlanskog projekta pokoravanja nepokorenih naroda, koji u
odelu spava u briselskim kancelarijama ponižavajaći dostojanstvo
srpskog nacionalnog bića, koji kriminalizuje i pljačka čitavu Srbiju,
preko svojih najbližih saradnika, koji je zacrtao da uradi sve što
njegovi nemački prijatelji budu tražili i posle čije vladavine će u
Srbiji ostati pustoš; tvoj nastup je, dakle, samo učvrstio tog
sumanutog ludaka u svim njegovim namerama, jer, kako kažu zavedeni i
uplašeni građani Srbije, ako  jedan Kusturica podržava Vučića, ako je
jedan Kusturica došao na jednu potpuno besmislenu stranačku
konvenciju, šta znači sedam godina jedne NATO stranke, koja je okupila
najveći ološ na političkoj sceni Srbije, konvertite, izdajnike,
šibicare, secikese, preletače, vazuplohove, plagijatore i
telepromtovane skotove, onda to znači da je Vučić na pravom putu, da
njegova izdaja i prodaja Kosmeta nije izdaja, da njegovo priznanje
Kosova nije priznanje, da njegova rasprodaja Telekoma da bi se gradio
fudbalski stadion, verovatno će biti neka crkavica iz te rasprodaje
Telekoma i za neki tvoj novi projekat, sve to je dozvoljeno i
strateški važno, jer da nije tako važno ne bi jedan Kusturica, čovek
pametan i priznat, pristao da podrži jednog takvog ludaka na vlasti,
pa je potpuno jasno da si ti svojim prisustvom i folirantskim govorom
omogućio ovoj političkoj bandi na vlasti da dalje uništava i
rasprodaje Srbiju.

Sram te bilo, moj Emire!

Srpski intelektualci su prodane hulje. To odavno tvrdim.
Kurvaju se sa svim vlastima i pelješe poreske obveznike. Prazne državne kase.
Nije problem u našem mučenom  i nezaklanom narodu, koga intelektualni
odrodi preziru kao običnu neprosvećenu svetinu, raju i stoku, ponašaju
se prema narodu kao da su krvavi okupatori, nego je naš glavni problem
u tim našim intelektualnim skotovima, koji masturbiraju na stranačkim
konvencijama jedne opasne gangsterske grupacije, koji se preseravaju
nekakvim svojim američkim predizbornim humorom o Ivici Dačiću, svi su
se baš slatko nasmejali toj holivudskoj dosetki, tako da je konvencija
izgledala baš moderno, ne zna se samo tačno koliko je novca potrošeno
poreskih obveznika za taj palanački glamur za uvlačenje u naprednjačko
prkno svemoćnom Vođi, moćnom vlasniku državnog novca, kome se treba
približiti jer se tako dobijaju sponzorstva za projekte od ličnog
značaja, dok u senci konvencije  ostaju neobjavljeni podataci da
35.000 ljudi svake godine više umre nego što se rodi, da nekoliko
hiljada ljudi oboli od teških bolesti i da nemaju lekove za život, da
250.000 dece u Srbiji gladuje i da je isto toliko neuhranjeno,  da 73%
mladih školovanih ljudi želi da napusti državu u kojoj Kusturica sedi
u prvom redu na konvenciji briselkih satrapa, da  više od 1,3 miliona
penzionera žive u gorim uslovima nego holanska krava, da narod nema
posla, da privreda umire, da je nelikvidnost razarajuća, da tajkuni
nastavljaju da se bogate i da Aca Dramoser nije ispunio nijedno
predizborno obećanje, da je njegova politika zasnovana na
lažima,obmanama, ucenama i pretnjama, da ošišani momci u crnim jaknama
i crnim limutinama donose glasove u biračke kutije od zastrašenih
građana, da se sprovodi medijsko linčovanje svih onih koji suprotno
misle, dok se veličaju starlete, kurvetine, kučke, perverznjaci,
psihopate i manijaci, koji zabavljaju na nacionalnim frekvencama
nesretni narod  svojim pokazivanjem spolovila i genitalija, koji se
jebu pred kamerama u programu euroatlantskih integracija, gde je
važnije da neki palanački zjalavi kriminalac, pičkica i policijski
doušnik, zajaši neku silikonsku sponzorušu, nego da se na toj
nacionalnoj televiziji pojavi makar jedan srpski intelektualac koji će
dokumentovano razvaliti taj totalitarni režim i dokazati da taj režim
nema nikakvu perspektivu, da mora da propadne, makar ga podržavao i
proračunati i prilagodljivi Kusturica Emir, režiser i graditelj,
Nacionalni brend, koji se uspešno dodvorava svim totalitarnim
režimima, pričajući primamljivo o američkom imperijalizmu  i
totalitarizmu Velikog Brata.

Godinama izbegavam  da pišem o Kusturici.
O njegovim filmovima i o njegovom javnom angažmanu.
Godinama ćutim i gledam kako se uvlači svim režimima, folirajući se da
je otpadnik i borac protiv narstajućeg neoliberalnog totalitarizma.
Sve je to obična predstava i laž.
U režiji upravo tog totalitarnog režima.
Kome treba Kusturica Emir kao pokriće za njihov okrutni totalitarizam.

Ako Kusturica podržava Vučića, onda to mora da je dobro za državu i naciju.

Godinama slušam i gledam kako nas  taj sarajevski jalija, namazan svim
političkim bojama ćaršije i mletački prevejan u svojim, ličnim
trgovačkim nagodbama sa političkim moćnicima, obasipa ispraznim
floskulama o neoliberalnom fašizmu, kulturnom genocidu Velikog Brata i
imperijalnim ubicama mitova , godinama slušam ta njegova odmetnuta
razmišljanja o novom svetskom poretku,  dok se dodvorava, sto jada
našega Emira, moćnicima da nekako izvuče pare iz  sve praznijeg
državnog budžeta, zaluđujući javnost mangupskim forama da je smrt
neproverena glasina,  godinama slušam kako je to njegov poslednji
intervju u javnosti, kako se, konačno, povlači iz javnosti i ne želi
više da zagađuje tu baruštinu izgovorenih, praznih reči, ostavljaja
nas da izumremo u tim balkanskim fekalija, godina nam obećava da će,
napokon, ućutati i da će se povući u pustinju ljudskog duha, ali
godinama se  on ponovo vraća, vaskrsne kao Nemanja, nikne na mestima
gde ga nikada nismo očekivali i evo njega danas  na naslovnim
stranicama svih novina i portala, uvaženi je govornik  na konvenciji
vladajuće stranke, koja vodi Srbiju i Srbe u potpuno propast i
kapitulaciju.

Godinama sam ćutao i nisam hteo da progovorim o tom zaštićenom i
monopolizovanom Nacionalnom brendu, koji razvija svoj biznis i sve nas
pravi budalama.

„Nemoj Kusturicu! “, govore mi prijatelji „ On vešto uzima pare iz
budžeta, ali bar nešto napravi u odnosu na ove političke bitange, koje
sve uništavaju“

I danas, kada sam im rekao da moram, na liniji ljudskog dostojanstva
da progovorim o prisustvu Kusturice konvenciji naprednjaka, prijatelji
su me molili da ga poštedim, jer to nije dobro za Srbiju da napišem
šta mislim o njegovom javnom delovanju.

Zašto nije dobro?
Ne razumem.
Da li je Kusturica zaštićena vrsta u mokrogorskom
nacionalnom parku?
Do kada mi moramo da trpimo njegovo podržavanje svih režima?
Zašto da ćutim?
On to nije zaslužio.

Sramno je bilo njegovo uvlačenje Miloševiću, dok smo mi napadali taj
odnarođeni despotski režim, koji je doneo tragediju Srbiji i srpskom
narodu. Sedeo je na kanabeu kod Miloševića i mrsomudio neke
budalaštine o odbrani nacionalnog identiteta, kao da su Despot i
njegova Baba Jula  bili nacionalni heroji, ne želeći da se suprostavi
njihovoj pogubnoj ličnoj vladavini, zasnovanoj na pljačkanju i
obmanjivanju naroda, koga su prezirali i koga su se stideli.

Kada se režim promenio, Kusturice je, bez blama, nastavio da se uvlači
makijavelisti Đinđiću i da hvali njegovu Ideologiju vulgarnog
pragmatizma.
Posle je došao mrljavi i nesposobni Koštunica, ideolog verbalnog
legalizma, lažni nacionalista, lažni vernik i lažni legalista, koga je
Kusturica oduševljeno podržavao.

Poigravao se sa blentavim Borisom Tadićem, dorćolskim folirantom, koji
je odrastao daleko od ulice, zaštićen akademski zvanjem svoga oca,
navukao ga je na sarajevske ćaršijske fore i dobio sve od njega, jer
je skorojević BOTA bio oduševljen da se druži sa jednom tako priznatom
svetskom facom.

Političari na vlasti su se menjali, ali se totalitarni sistem njihove
vladavine i Kusturica Emir nisu menjali.
Oni su odolevali svim civilizacijskim udarima.
Ni svetska ekonomska kriza im ništa ne može.
Ni krah neoliberalne ideologije.
Totalitarizam i podilaženje Kusturice totalitarizmu se opstajali.

Vrhunac perverzije i ludila je bilo obraćanje na stranačkoj
konferenciji naprednjaka.

„ Teško je našem narodu dokazati dobre namere, nekada je to nemoguće
dokazati,  da je bolje da im bude dobro, nego da im bude loše. Mislim,
da Aleksandar Vučič dokazuje da je bolje da im bude bolje“

Šta kažete?
Kakve genijalne misli našeg Nacionalnog brenda?
Kakva ingenioznost?

Oduševljenje među naprednjačkim botovima u sali.
Stanka.
Aplauz.

Nacionali brend namerno zastajkuje u govoru, ipak je on režiser, da
ohrabri publiku da mu aplaudira.
Ozareni su partijski poslušnici.Krišom bacaju poglede na Vođu.
Vućić sija od zadovoljstva.
Nacionalni brend mu udara temelje sigurne tiranije.

Šta hoće ti kritičari?

Zar oni bolje znaju od našeg nacionalnog brenda, koji zna da je našem
narodu teško dokazati dobre namere, nemoguće je narodu dokazati da je
bolje da im bude dobro, nego da im bude loše, jer je narod  glup,
primitivan i neobrazovan, ne zna šta mu je bolje , nego mora da pitaju
nacionalni brend i Vučića da im to otkriju?
Nacionalni brend je rekao da Vučić dokazuje da je bolje da im bude bolje.
Kakava genijalna misao?!?

Kakva poskupljenja? To je – podzemlje. To ne postoji u cenzurisanim
medijima.Narod živi sve bolje, samo je glup da to shvati.
Kakva nezaposlenost? To je – Arizona drim. Toga nema u Vučićevoj
Srbiji. Toga ima samo u Arizoni.
Kakva sloboda medija? To je – Dom za vešanje kritičara Ace Dramosera.
Kakva Srbija ? Život je čudo. Nije važna Srbija, važne su konvencije i
aplauzi.

On i Vučić imaju iste probleme.
Zapad ih priznaje, ali ih kod kuće ne priznaju.
Nacionalni brend zna kako je to teško.
Razume Vučića, koji dokazuje da je bolje da im bude bolje.
Koji je beli mačor među zlosutnim crnim mačkama.
On je naš Pančo Vilja.
Koji klima glavom kada Kusturica govori o brisleskom sporazumu.
Tiranin klima glavom.
Zadovoljan je umetničkim podilaženjem Nacionalnog brenda.
Prija mu težina elemenata uvlačenja, kako bi rekla Milka Babović.

Nacionalni brend priznaje da je on, u prvi mah, bio protiv briselskog
sporazuma, jer je otac briselskog sporazuma bio na službenom putu, ali
zahvaljujući mudrosti Aleksndra Vučića , Dramoser je značajno
zaškiljio i stisnuo otrenbeljene usne, Kusturica se setio sudbine Doli
Bel i shvatio je genijalnu strategiju novog Vođe nezaklanih Srba.
Vođa je Maradona.
On će pobediti krstaše jer je genijalan starteg.

Stanka.
A aplauz?
Evo ga.
Stiže aplauz.

Jutarnji pogled u ogledalo treba sve da reši.
Tu se lomi sudbina Srbije.
Zavet.
Jutarnji pogled u ogledalo je prelomna tačka.
Pogled posle neprospavane noći u Bifeu Titanik.
Naš Pančo Vilja mora da se pogleda u ogledalo.
Biti ili ne biti.
Pitanje je sad.

Pančo Vilja ili Maradona.
Presudno je reći NE, nego pokorno klimati glavom i reći DA.
Nije lako odlučiti.
Pogledaj se u ogledalo.

Stanka.
Aplauz.

To je to.
Ala mu je rekao!
Svaka mu čast!
Sve mu je sasuo u lice!
On i Aleksndar, tako ga  ponovo vabi, potpuno se razumeju.
Svi su zadovoljni.
Predstava je dobro izrežirana.
Nema izbora.
Ko će da zameni Vođu?
Nema alternative.

Engleski ambasador je izašao iz sale.
Nema veze.
Vratiće se on kasnije.
Nemačka odlučuje.

Gospodar Vučić toleriše nestašluke Nacionalnog brenda.
Privid je dobijen.
Sve je lepo uigrano.
Vučić neče izdati svoje nemačke prijatelje.
Ultimatum o priznanju Kosova se mora prihvatiti.
Oredsednik SANU je to već nagovestio.

Pred odlučujuće političke bitke, Vućić je dobio podršku Kusturice.
Tako građani tumače.
Šta hoćete vi kritičari?
Imamo najboljeg premijera za izdaju Srbije.

Vučić je zadovoljan.
Dobio je što mu treba.
I Kusturica je zadovoljan.
Očekuje nagradu.

Obojica su na dobitku.

Samo Srbija gubi.

Beograd, 20.10.2015

SHARE

23 KOMENTARI

    • Sram bilo jedino emira!!! A svaka cast onome ko sme da kaze „Car je go“. Mada u nasem slucaju „car je zao, korumpiran i izdajnik“ bi bilo mnogo prikladnije!
      G-dine Dragas, iako se ne slazemo u nekim stvarima, veoma cenim sto imate „cohones“ da javno ustanete protiv ovog ludila! Svaka cast i puna podrska u daljoj borbi!!!

    • Mene interesuje samo podatak koliko vasih je zaposlila sns i koliko vi uopste pratite gospodina Branka Dragasa. Iskreni Vasi odgovori bi objasnili Vas komentar na clanak g. Dragasa. I ako sam blizu 70 jako bih voleo da vratim sina iz sveta u jednu Srbiju koja nece imati lumca ili psihopatu na celu vlade, pa sutra neka umrem. Barem bi mi neko nekada posetio grob. Mnogo sam dao za srbiju i nije mi zao, ali Vi to „smaragde“ ne razumete. Ipak zelim Vam svaku srecu, trebce i Vama.

  1. Moze i Branko nekad da pogresi, ukoliko neko smatra da je pogresio. Ako se ne slazete, onda cemo zbog jednog teksta da ga ‘spalimo na lomaci“. Kakvi god rezimi da su bili, da nije imao kontakte sa vlastima, Srbija ne bi imala ovo sto danas ima u turistickoj ponudi. A moze se raspravljati o tome zasto se Kusturica pojavio na godisnjici sns.

  2. G. Dragas,moje postovanje, Zemlju nam dragu SRBIJU moze izvuci iz bede 500 pametnih i mudrih Srba.Pobornik sam Vaseg koncepta sto se ekonomije tice ,a takodje i politickog pitanja. Ali sa Rusijom da omoguci taj koncept,sa njenom vojnom silom. Jer bez Ruske vojne pomoci ,nebismo mogli da realizujemo Vas ekonomski plan ,od zapadnjackih ala i vrana .Pozdrav

    • …možda do tvog minijaturnog mozga jednog dana dođe promisao da od onih 500.000 ljudi 5. oktobra nisu svi ološ…da je u pitanju zloupotreba tog narodnog gneva…a debil može da bude samo onaj ko to ne razume…što je u tvom slučaju dokazano !…nadam se da si bar to razumeo (!?)…sad isto tako može da se postavi pitanje:…čiji si ti ološ ?…

  3. Господин Драгаш је један од ретких интелектуалаца који већ годинама показује пут којим би овај народ требао да иде. Што је интересантно, то је сасвим једноставан избор. Избор је; да ли хоћемо да будемо робови, или да живимо као нормални људи; да ли прихватамо да опростимо лоповима који нас краду, или да тражимо да нам врате покрадено; да ли хоћемо да наша деца имају будућност у овој Земљи, или да им од рођења планирамо пут у иностранство. Кад се погледа било који сегмент овог друштва, све је наглавачке постављено.
    Да не дужим, морам рећи да у крајњем случају, могу и да разумем људе који су против Драгаша, и који живе добро на несрећи овог народа, само морају знати да је само остало да почну да једу овај народ, јер се од њих још може мало узети, а онда ће и они доћи на ред да буду поједени од оних по чијем налогу, или одобрењу ово раде свом народу.
    Нека Бог даде Драгашу добро здравље, и дуг живот, као свим оним паметним, и не поткупљеним Србима, јер ће још требати овом народу, поготово ако се дозовемо памети.

  4. Mnoge maske su pale u zadnjih par godina,mnogi intelektualcu,novinari i analiticari koji su plenili svojim patriotizmom i drzavotvornim stavom,su podvili rep i poceli da puze cuvajuci svoja radna mesta,Lazanski je dobar primer za to,iako nam je trebalo mozda malo vise vremena da shvatimo.To je po meni dobra stvar,polako se kristalise ko je spreman da se zrtvuje za ideju slobodne,prosvecene i jake Srbije.
    Imam jedno pitanje za sve one koji napadaju g. Dragasa,cesto jako prostacki i bez argumenata :
    – Gospodo dokle cemo vise da robujemo LAZNIM AUTORITETIMA ?
    Pa sta ako je Emir Kusturica to sto jeste u svetu kulture ? Jel on ne moze da se proda za saku para i puzi pred vlastodrscima da bi sacuvao poziciju ? Odgovor je MOZE,jer su ljudi kvarljiva roba.I bolje sto smo videli to,krajnje je vreme da spadnu maske i da se izvrsi podela,ko je pravi patriota a ko je folirant !!!!!!

  5. .. zanimljivo je da „smaragdi“ nikad ne mogu biti zlatni, nego uvek budu samo „srebrni“..
    ko zna, takva im je valda sudbina, uvek su tu a nikako da budu prvi.
    Nije to lako, nema šta, posebno kad teško podnosiš drugu stranu, dali mišljenja ili bilo čega drugoga.
    Pre bih rekao da je u pitanju osećaj beznadja, jer takve reakcije su obično reakcije, običnih, razočaranih ljudi, koji su zakasnili sve životne vozove, pa im ni dresina nemože pomoći.
    Ovi drugi „uspešni“ su takvi, kakvo je i društvo.
    Vrhunski u nekom svom zanatu, ali istovremeno „majstori srozavanja“, jer kad popusti vrhunsko nadahnuće koje daje fenomenalni rezultat, obično „izduvavanje“ bude totalno kontra prvom uspehu.
    Nedaj bože da to još neko i komentariše, jer „zaslužnog gradjanina“ treba u nebesa kovati.
    Na kraju ipak ostaje ono jednostavno…. a gde smo mi tu, kao posmatrači i kao pojedinci, jer bez obzira na sve treba imati hrabrosti te zdrav razum izraziti pored svih uspeha „zaslužnih umetnika“.

  6. Impozantna biografija g. Dragas? Nego ne nadjoh nista sto se zove prevara a bilo je toga g. Dragas? Zavije se lepo u oblandu biznisa, konsaltinga pa udri. Jbg. mora se ziveti. Mora se ostati negde blizu izvora, da te neko vidi, cuje. Ako toga nema moraju se zasukati rukavi. To bas i nije lako, varati je lakse. Treba odrzati nekakav rejting narodoljupca, pravdoljupca a kada se to uradi, uvek se neko upeca.
    Treba udarati visoko, onda su i zrtve (ovce ili somovi) veliki. Meta? Kusturica, sto da ne? Priznat i poznat gde god da se pojavi. Patriota ili izdajnik? Veliki umetnik, poslovan covek, biznismen ili prevarant? Sta god da je Kusturica mislim da Vam je uzor! Ako je on veliki (u pozitivnom smislu) Vi niste, ako je veliki (prevarant i olos) ni to niste. Secam se, g. Dragas, radnika i sindikata „Centroproma“. Secate li se Vi?? Sindikata PTT-a?? Da nabrajam dalje? Gde Vas svrstava ono sto ste za njih uradili ili bolje receno gde vas svrstava ono sto za njih nistr uradili a uzeli pare i to debele??? Da bi promovisali sebe udarate visoko. Sto se ne prijavite u rijaliti, farmu npr. dobro je za promociju? Mozda bi to i uradili ali Mitrovic vas 100% nece jer iz istog ste gnezda, brat na brata ne udara a i nemate sta da kazete jer ono o cemu biste urlali je na farmi zabranjeno, politika! Zna Mitrovic gde je led tanak!
    Da se vratimo Kusturici. Ko god i sta god bio, smrtan je, otici ce jednog dana, ovako ili onako. Ostace njegovi filmovi, njegova muzika,njegovi „gradovi“ na cast ili sramotu njegovog imena.
    Sta ce ostati iza Vas g. Dragas? Sta cete Vi ostaviti ovom „ljubljenom“ narodu i ovoj „ljubljenoj“ drzavi? Ja znam ali je bitno da se to i sami zapitate i ako bog da nadjete odgovor. Ja ga znam ali je red da i sami osetite otuzni ukus gorcine u ustima.

  7. Svaka je na mestu. Gospodin Dragaš posmatra ovo, potpuno, analitički i klinički.
    Sa njegovim ekonomskim programom se najvećoj meri slažem, dok ne podržavam izraženu rusofiliju u spoljnoj politici, jer tu rusiju niko nije pitao da li joj trebamo. Uzeli su oni odavde sve što im je trebalo. No, to po strani, opis reditelja ovde iznet od strane Dragaša je potpuno tačan.

  8. Gospodine Dragaš, svaka čast na tekstu. Već duže vrijeme očekujem da neko javno raskrinka bjelosvjetskog foliranta u vidu režisera Kusturice, koji svoj profesionalni uspjeh duguje masonskom pokretu kojem pripada.
    Međutim, budite svjesni činjenice da je samo u Srbiji mogao da se „proda“ kao Nemanja, i da Srbi nasjednu, tj. prihvate ga kao svoj“nacionalni brend“.

  9. Kusturica zna kojoj crkvi treba da se moli i klanja – uvek onoj koja vlada. To je dobra politika.
    /
    Što se tiče filmova. Dva najgledanija srpska filma u svetu su…. da pogodili ste:
    1. Underground
    2. A Serbian Film
    /
    Za druge srpske filmove malo se zna u svetu.
    /
    Ova dva filma imaju dosta toga zajedničkog. Ako izuzmemo ono malo dobre priče iz prvog, drugi film je zapravo prvi film na steroidima.
    /
    Drgi film je dokaz da neko plaća za snimanje antisrpskih filmova. Ko plaća, ne znam. Ali neko plaća i plasira takve filmove u svetu. Srpski Film, kako mu ima kaže je ništa drugo nego „srpski“ film – snimljen sa ciljem da se gledaocima plasira najružnija slika o Srbiji. To je film sa nabacanim morbidnim, nehumanim i gnusnim scenama koje niko normalan ne bi snimio i prepisao bilo kojoj naciji.
    /
    Psihički zdrava osoba ne bi mogla da sastavi tako bolsenu radnju filma i da uopšte razmišlja o tako nehumnaim i morbidnim scenama kao što je postignuto u Srpskom filmu. Neko je morao tome da se zaista posveti da bi postigao toliku količinu boleštine na filmskom platnu.
    /
    Podzemlje je takođe film prenatrpan nenormalnim i bolesnim ljudskim ponašanjem i odnosima. Jedini normalni ljudi u filmu su Nemci i ostali stranci koji se pojavljuju.
    /
    Sa obzirom da je film plasiran u inostranstvu i sa obzirom da je film važan medijum formiranja javnog mnjenja (Holivudski princip) šta bilo ko u Americi, Engleskoj, Nemačkoj ili Jpanu može misliti o Srbiji kad pogleda film Podzemlje? Šta? Šta ste vi posmisli? Manite se zlatnih palmi, nagrada i medijske podrške. Budite realni.