Početna Sadržaj Reagovanja KULTURA

KULTURA

801
0
SHARE

KULTURA

 

Branko Dragaš, 13.01.2014

Nema preporoda države i društva bez kulture. Ne možemo da spasimo državu i naciju bez kulture. Zato sam u mom ekonomskom programu predvideo da u Vladi nacionalnog spasa odvojim ministarstva koji prave pare, pokreću privredu i zapošljavaju radnike od ministarstva sila. U prvoj grupi od pet ministartsava nalazi se Ministarstvo prosvete, nauke, kulture i sporta.

Tvrdim već godinama da kultura može da donosi ogroman novac, ukoliko se iskoriste svi nacionalni resursi koje Srbija ima i koji nisu iskoriščeni, jer nismo u vlasti imali ljude koji znaju da prave pare za državu i građane, nego parazite koji su krali državni budžet za sebe i svoju partijsku sektu.

Pogledajmo primere iz sveta.

Primer prvi, projekat Muzej Gugenhajm u Bilbau u Španiji. Država je u siromašni Bilbao, gde turisti nisu dolazili, uložila u atraktivnu i nesvakidašnju arhitekturu novoga Muzeja i okoline preko 84 miliona evra i za nabavku kolekcije 48 miliona evra. Samo u prvoj godini Muzej su posetili 1,36 miliona turista. Posetioci su u prve dve godine ostavili 433 miliona evra, preko 5% u samom Muzeju, ostalo u gradu. Povećan je BDP 144 miliona evra godišnje. Za tri godine rada čitava regija je dobila 600 miliona evra i broj nezaposlenih se smanjio u Bilbao sa 25% na 4,1%.

Drugi primer, rudarski gradić Lens na severu Francuske sa 35.000 stanovnika. Tamo je otvoren ogranak poznatog muzeja Luvr. Nastao je Severni Luvr ili Luvr – Lens. Nezaposlenost u gradu je bila preko 24%. Ogromni socijalni problemi u rudarskoj siromašnoj sredini. Država je uložila u rekonstrukciju fabričkih hala 150 miliona evra. Pored radova poznatih umetnika kao što je Leonardo da Vinči, prebačen je u novi Luvr i čuvena slika Ežena Delakroa Sloboda predvodi narod. Kada su otvorili Muzej posle samo pet meseci preko 500.000 ljudi je posetilo Lens. Za godinu dana je više od 900.000 ljudi je videlo Muzej. Grad je oživeo. Nezaposlenih nema. Niko više ne razmišlja o rudniku.

Kada smo već kod Francuske, evo još jednog interesantnog podatka. Svi podaci su zvanični sa sajta Ministarstva ekonomije za 2011. Ulaganje države u kulturu je 13,9 milijardi evra doprinelo je stvaranju nacionalnog bogatstva Francuske za 58 milijardi evra. To je 3,2 %, koliko iznosi i prinos od poljoprivrede i prehrambene industrije, dok je duplo više nego što donose ulaganja u telekomunikacije.

Začuđeni ste?

Nemojte se čuditi. Ovo je dokaz da se mogu veliki novci praviti u kulturi i to pokušavam više od dve decenije da objasnim ljudima koji vode državu, ali, nažalost, ti ljudi ništa ne znaju. Problem je u tome što državom upravljaju paraziti i prevaranti. Politički ološ koji laže i krade. Oni koji su naučili da otimaju, uzimaju i da se stalno grebu, umesto da zarađuju na tržištu.

Poseban problem je što se takva državna politika prenela i na kulturu. Ljudi koji su došli na čelo nacionalnih kulturnih institucija su naučili da im se poklanja novac, umesto da izađu sa strategijom kako će da zarade novac.

Znači, moramo promeniti sofver u glavama ljudi koji vode državu i kulturu. Kultura umesto da prosi za svoje projekte, treba da napravi profitabilne biznis projekte u koje će država ili privatnici ulagati kako bi ostvarili velike zarade. Na taj način ćemo staviti u funkciju sve naše nacionalne resurse.

Koji su naši nacionalni resursi?
Da li treba ponovo da nabrajam?
Hiljadu puta sam to ponovio.
Gospodo drugovi, evo najkraćeg spiska nacionalnih resursa koji nam mogu doneti veliki novac : drevna srpska civilizacija ,Lepenski vir, Vinčanska civilizacija, prva pismenost, prvo kovanje bakra, prvo pravljenje hleba od žita, Starčevićka kultura, Blagotina, Beograd- najstariji drevni grad na svetu, rimski carevi srpskog porekla, Sirmijum carski letnjikovac, rimski logori i utvrđenja, rani hrišćani, niški car Konstantin, srpski kraljevi pre Nemanje, dinastija Nemanjići, predrenesansno  srpsko fresko slikarstvo, čuvene bitke, Kosovska bitka, srpski srednjevekovni manastiri, stara srpska utvrđenja i gradovi, Miroslavovo jevanđelje, srpski ustanici u XIX veku, savršenost ćiriličnog pisma,  Gavrilo Princip,Kolubarska bitka, prelazak Albanije, Solunki front, Kajmačkalan, stratišta u Drugom ratu, muzej  Tesle, muzej Milankovića, muzej Živorada Mišića, muzej Vuka Karadžića, muzej Mileve Anštaj, muzej Anice Savić Rebac, muzej srpskog filma, muzej Ive Andrića, klub Novaka Đokovića….

Izvinjavam se što ne mogu sve da nabrojim.
Pokazujem samo snagu naše kulture. Dodajte sami sve ono i sve one što sam preskočio.

Koliko novca Srbija može da zaradi od kulture i turizma?

Moj proračun je – 10 milijardi evra godišnje.

Gospodo drugovi, stručnjaci za kulturu i turizam, nemojte da mi pričate velike priče. Izvolite na tržište. Razradite plan kako godišnje da zarađujemo 10 milijardi evra. Ne mora u prvoj godini. Ali, zar to ne može u petoj godini našeg preobražaja? Napravite koliko investicija treba. Izlazimo pred investitore sa jasnim projektom.

Država stvara zakonske uslove za investiranje i sama investira.
Tako rade ozbiljne države.

Svi koji budu učestvovali u privlačenju investitora i ostavarivanju ove starategije dobijaju procenat od realizacije posla.

Ako želite da učestvujete u našem projektu, moramo da dovedemo naše stručnjake na čelo države. To se radi – izborima.

EKONOMSKI POKRET se sprema za izbore. Svaki čovek nam je važan. Svaka ideja. Direktnom demokratijom biramo najbolje koji će nas predstavljati. Samo neko, ograničeno vreme. A onda dolaze drugi. Posle njih novi. I tako dobijamo timove ljudi koji rade za sebe i državu, ali se ne žive od politike. Politika bez političara. Kulturna politika. Kultura bez politike.

Beograd, 13.01.2013

SHARE