УКОЛИКО МИСЛИТЕ ДА ЈЕ ИТАЛИЈА У ЛОШЕМ СТАЊУ, ПОГЛЕДАЈТЕ ОСТАЛЕ
Пише: Nils Pratley
09 новембар 2011
0У свом чланку насловљеном “Уколико мислите да је Италија у лошем стању, погледајте остале”, финансијски коментатор британског ‘Guardian-a’ Nils Pratley је пренео графикон који је француска банка ‘Societe Generale’ публиковала током октобра месеца ове године, а односи се на дуговања појединих влада земаља Европске уније, укључујући и савезне Владе САД.
Графикон даје приказ дуговања у односу на бруто национални доходак (БНД):
Подаци у црвеној боји претстављају дуговања које су владе признале и обелоданиле. Подаци у плавој боји претстављају свеукупна дуговања које владе нису обелоданиле, а износе:
Немачка: 418 % дуга према БНД
Шпанија: 244 % дуга према БНД
Француска: 549 % дуга према БНД
Италија: 364 % дуга према БНД
Британија: 442 % дуга према БНД
Европска унија: 434 % дуга према БНД ЕУ
САД: 541 % дуга према БНД
Nils Pratley је закључио свој чланак константацијом да су сами подаци “АЛАРМАНТНИ”.
Напомена: Британски ‘Guardian’ je у Британији, заједно са ‘Telegraph-om’, други дневни лист по вредновању и престижу. Испред њих је само ‘Times’.
Горњи графикон је дат уз само кратак чланак, што је иначе пракса која се у западним медијима примењује када се обелодањују ‘деликатне’ вести, односно примењује се принцип ‘корак по корак’ у психолошкој припреми популације.
* * * * *
У свом чланку од 09. новембра 2011. насловљеном “Barclays изјављује да је Италија готова: Mатематички, пређена је граница повратка”, амерички Интернет магазин ‘Zero Hedge’ цитира британску банку ‘Barclays’, која је изјавила “Да је Италија са математичке стране гледишта сада прешла границу повратка”.
Основно из анализе ‘Barclays’ банке:
1) У овом моменту, изгледа да је Италија са математичке стране прешла границу повратка.
2) И поред тога што су реформе неопходне, то само за себе неће бити довољно да спречи кризу.
3) Разлог за то ? У питању је проста математика – привредни раст и мере одрицања неће бити довољне да превагну цену дуга (тј. сам дуг као и камате уз дуг).
4) Према нашим интерним прорачунима, камате изнад 5,5% су индикатор ‘да је сама игра завршена’ (тј. пропаст наилази).
5) О којој опасности причамо ? Високе камате/потраживања производе бригу око стабилности саме државе, што заузврат води ка већим каматама/потраживањима.
6) С стим у вези, ствара се убеђење да ће, на крају, доћи до финансијског КОЛАПСА.
7) Одлуке које су донете на самиту Еврозоне су корак напред, али EFSF није довољна (EFSF = ‘Европска финансијска институција стабилности’, створена од ЕУ за финансијске интервенције у хитним случајевима; сврха ове константације је да EFSF не може да спречи колапс Италије).
8) ВРЕМЕ ЈЕ ИСТЕКЛО – рефорне у политици нису довољне да разбију негативну (финансијску) динамику коју сада имамо.
9) Инвеститори немају стрпљења да чекају на резултате државних одрицања, као ни на резултате привредног раста.
10) Брзина негативних промена дебалансира капљице позитивних напредака.
11) Закључак: Ми сматрамо да Европска централна банка ‘треба да се примакне тањиру’, како би штампала и куповала државне обвезнице (напомена: тачка бр. 11. је двосмислена и перфидна, јер се користи израз ‘plate’, који има дупло значење: (i) може да се преведе као ‘тањир’, односно у том контексту Европска централна банка би требала да, симболично, стави мало ‘хране’ на тањир; (ii)
док је друго значење речи ‘plate’ заправо ‘метална матрица’ за израду евро новчаница, односно на перфидан начин се тражи од Европске централне банке да настави са штампањем новца без покрића.).
12) Овог момента Европска централна банка није вољна да на крају свега буде позајмилац, и то не на оном нивоу који је неопходан.
13) Међутим, искрено говорећи, Европска централна банка ће бити присиљена да покрене руку, јер ће читавом систему ЕУ претити огроман (ланчани) ризик.
ДА ВАМ ДАМО МИГ: СИТУАЦИЈА НИЈЕ ДОБРА. ПРОДАЈТЕ ВАШЕ ЕВРЕ И КУПУЈТЕ ЗЛАТО !!!
*****
У свом чланку од 09. новембра 2011. године насловљеном “Велике банке моле штедише да не повлаче свој новац”, амерички Интернет магазин “Washington Blog” је изнео чињеницу да је током октобра месеца ове године 650.000 штедиша затворило своје рачуне, које су имали у великим банкама, како би суму од 4,5 милијарде долара потом пребацили у мање банке.
Изнето је да је најобичнији мит да велике банке немају бригу око тога да ли неко жели да повуће свој новац. Наравно, да велике банке не дају бригу за тако нешто, оне не би спречавале штедише-демонстранте да затворе своје рачуне (напомена: ово је алузија на догађаје у Њујорку октобра месеца, када су банке звале њујоршку полицију да силом спречи штедише да затворе своје банкарске рачуне).
Који су разлози за затварање рачуна у великим банкама ? Као што је једна штедиша у ‘Wells Fargo’ банци изнела, “ви сте део проблема са економијом”.
Како банке реагују на затварања ? Реакција је “ароганција”, “нервоза”, “хладноћа” и “лудило” према штедишама … јер су банке “постале свесне о растућој инерцији иза (народног) покрета ‘5 новембар’, где је циљ пренос новца” из великих у мање банке.
И поред тога што савезна Влада наставља да баца новац на ове диносаурсе у виду финансијских избављивања ….. велике банке ипак морају да придобију стварне штедише како би финансирале своја касино-коцкања.
За Видовдан превео Бранко Филиповић
