Početna Sadržaj Reagovanja IZBORI

IZBORI

675
0
SHARE

IZBORI

Branko Dragaš, 17.03.2014

Dragi prijatelji,

Izbori su završeni. Sve je danas jasno.
Evo moje analize izbora :

1    Građani Srbije su izglasali – DIKTATURU!
2    Oni koji nisu iz konforizma izašli na izbore su to podržali.
3    Izbori su održani u NEDEMOKRATSKIM uslovima,
4    SNS je ubedljivo pobedila jer su ubedljivo najviše novca potrošili u kampanji,ubedljivo najviše lagali i obećavali, ubedljivo najviše zauzeli medijskog prostora, ubedljivo najviše pretili, ucenjivali i podmićivali uplašene birače,
5    NATO stranke su ušle u Skupštinu – NEMA OPOZICIJE.

Šta nas očekuje u demokratskoj diktaturi?

Skupo ćemo platiti nepromišljenost i povodljivost građana na izborima.
Srbija će proći kroz PAKAO :

1 Režim će ispuniti sve zadatke svojih nakogodavaca,
2 Država će bankrotirati
3 Plate i penzije se neće moći isplaćivati.
4 Nezaposlenost će rasti,
5 Socijalni slom države

Zašto je Aleksandar Vučić ostvario Pirovu pobedu?

Pošto je konvertit i izdao je svoja ranija ubeđenja, sva predizborna obećanja je pogazio, sučeliće se sa dva nepremostiva pritiska :

a/  Spoljni pritisak njegovih Nalogodavaca će biti neizdrživ, jer će se tražiti :

1 Promena Ustava i izbacivanje Kosova iz preambule,
2 Federacija Srbije : Republika Vojvodina, Sandžak i autonomija Preševskoj oblasti
3 Zakon o radu, koji će pregaziti sva radna prava,
4 Zaduživanje države do bankrotstva
5 Rasprodaja državne zemlje, EPS-a, Telekoma i ostalih resursa

b/  Unutrašnji pritisak prevarenih, nezaposlenih i gladnih birača će biti neizdrživ, jer će se tražiti ispunjenje predizbornih obećanja, dok će u praksi doći do :

1 Drastičan pad životnog standarda građana.
2 Drastičan rast nezaposlenosti
3 Rast inflacije
4 Krah dinara
5 Socijalni nemiri

Kako je Aleksandar Vučić svu vlast preuzeo u svoje ruke, moraće da lično plati cenu te istorijske odluke.

Zalažem se za učestalo održavanje izbora, jer to najmanje košta, svake godine nakon predaje završnog računa, pošto su izbori jedino rešenje za brzo pročišćavanje društva u tranziciji.

Šta se dobro dogodilo na ovim izborima ?

1 Čeda Jovanović je konačno van politike, jer mu je SNS preuzeo politiku,
2 Ekonomski ubice Mlađen Dinkić je konačno van politike i treba ga sudski procesuirati,
3 Medijski tajkun Dragan Đilas je jedva prešao cenzus, uprkos ogromnom kapitalu koga je prisvojio,
4 Koštumica dr Vojislav je konačno kažnjen za svoju promašenu politiku,
5 Patriotski blok je kažnjen zato što se nije ujedinio.

Koja je karakteristika ovih nedemokratskih izbora?

Internet mreže nisu presudile u ovim izborima.
Odnsosno, građani koji koriste interenet nisu izašli na ove izbore.
To nas razlikuje od drugih razvijenih demokratija.
To je potvrda moje teze da se internet u našem, srpskom slučaju, umesto u jačanje građanske svesti i odgovornosti, pretvorio u javnu brbljaonicu i lečenje ličnih kompleksa.
To je bolna istina, ali je, ako iskreno zagrebete po površini, zaista tako.

Kako je prošao naš EKONOMSKI POKRET?

Dobili smo u Beogradu 0,3% glasova.
Malo.
Manje od tri hiljade glasova, podatke još nemam.
Ako moju FB stranicu prati skoro 10.000 ljudi, onda je to dokaz moje teze o tome da internet aktivnosti i građanska svest ne idu jedno sa drugim.
Nažalost.

Koja su moja lična zapažanja u ovim izborima?

•    Mnogo ljudi je tražilo da nešto  lično preduzmem,
•    Kada sam to učinio, ljudi nisu glasali,
•    Mnogi ljudi su obećavali ono što nisu mogli da ispune,
•    Na početku kampanje u januaru od 100% ljudi koji su prisustvovali našim dogovorima, izgubilo se 95% ljudi do kraja kampanje,
•    Gde su nestali ti ljudi? Ne znam.

Ostala mi je velika nedoumica : zbog čega su ljudi odustajali?
Da li su se uplašili?
Da li im je neko pretio?
Da li su hteli da budu viđeni?
Da li su hteli da probaju?
Da li su hteli da osete slobodu udruživanja?

Ovu nedoumicu moraću da rešim kroz literaturu. Osloniću se na mog učitelja Borislava Pekića da bih sam sebi objasnio ovaj fenomen.

Naime,niko nije te ljude, koji su kasnije nestali, zvao da dođu, prisiljavao ili ucenjivao, oni su sami dolazili i nudili se. Dolazili su oduševljeni da me upoznaju, prihvatali nove ideje, sami preuzimali inicijativu da naprave programe, da se angažuju, da se nešto menja, jer je.prema njihovim rečima, stanje u društvu neizdržljivo, odlazili su oduševljeni, preuzeli su na sebe deo dogovorenih poslova, ali se posle toga više nikada nisu javili.
Mali broj kulturnih ljudi  se  javio i rekli su mi da su razmislili, da su se zaneli i da ne bi smeli da se angažuju, da se plaše i da moraju da se povuku.

To sam razumeo.
STRAH je bio jači.

Još jedan interesantan detalj. Od 178 stručnjaka koji su dostavili svoj CV da nas podržavaju, samo njih 12 je bilo spremno da se javno eksponiraju.

Gde je EP grešio?

Dva meseca postojanja i nemanje političke organizacije nisu mogle da donesu rezultat u nedemokratski izborima.
Jedna minuta dnevno na Studiju B nije bila dovoljna da ljudi čuju za nas.
Mnogo je bilo promašaja u našem političkom organizovanju, jer nismo imali ljude koji znaju da politički organizuju pokret.
Iskreno, nismo imali ni para.
Politika je skup sport, a mi smo u utakmicu ušli bez novca.
Princip samofinansiranja pokreta od jedan evro mesečni je potpuno propao.
Mali broj ljudi je pristao da uplaćuje novac.

Zahvalnost dugujem svima onima koji su nam finansijski pomogli da skupimo potpise za Beograd i da pokušamo da skupimo potpise za Republiku.
Posebnu zahvalnost dugujem nekolicini donatora, koji su naše skromne troškove isfinansirali i čija ću imena objaviti, ukoliko se oni saglase sa tim.

Gde sam ja lično grešio?

Pogrešno sam procenio da građani Srbije žele stvarne promene.
Podrška velikog broja ljudi na internetu sam precenio.
Nisam računao na STRAH kod ljudi, mislio sam da smo se toga oslobodili.
Nisam političar i ne znam da lažem građane.
Ne želim da se bavim politikom.
Ne znam pred kamerama da glumim.
Politika bez političara danas nije moguća u Srbiji.

Da li sam razočaran?

Lično nisam.
Sve što sam mogao sam uradio.
Nisam bio na spisku odbornika.
Da je naša lista dobila podršku građana, ja ne bih ušao u Skupštinu.
Time sam pokazao svoju doslednost.
Ne zanima me da se bavim politikom.
Građanima sam ponudio jednu novu viziju za spas Srbije.
Građani to nisu prihvatili.
To je volja građana.
Meni je savest mirna.

Šta dalje?

Za mene nema nedoumice.
Radim ono što tri decenije činim.
Pišem i govorim.
Otvoreno iznosim svoje stavove u javnosti.
To me skupo košta, ali to je moj život.
Polako napredujemo.
Godine 2003 podržavalo me je 0,1% građana, danas 0,3%.
To je naličje naše demokratije.

Ušli smo u demokratski diktaturu.
Vođa se ne smeje. To je sam sinoć priznao.
Junak iz Feketića, kome smo se svi smejali, dobio je neograničenu vlast.
Oduzeli smo sebi slobodu da se smejemo.
U diktaturi nema smeha.
Strah me je pred onim šta nas čeka.

Šta dalje sa EP?

Idemo dalje.
Borimo se za naše političke ideje.
Ne smemo da se predamo.
Plamičak slobode smo zapalili.
Vreme radi za nas.
Vrlo brzo će se ova kula od karata srušiti.
Zatvorio se krug zla.
Vratili smo se na početak devedesetih.
Nevolja će nas sve udružiti.

Moramo da pravimo – NOVU OPOZCIJU!

JEDNOSTAVNO!

Branko Dragaš

Beograd, 17.03.2014

SHARE