Početna Sadržaj Reagovanja IMT

IMT

13031
3

Vlada Ace Dramosera nastavlja ekonomsku politiku ekonomskog ubice Miroljuba Labusa.
Koji je ideolog strategije – zašto da proizvodimo, ako možemo da uvozimo?
Doneta je odluka da se zatvori največa fabrika traktora na Balkanu IMT.
Posle pedeset godina postojanja.
Eurošovinisti su dobili zadatak da unište IMT.

Kako da unište?
Zar je to neka nova teorija zavere?
Šta sada zameram najboljoj vladi u istoriji Srbije?

Pogledajmo cifre i sve će vam biti jasno.

U Srbiji ima 425.000 traktora čija je starost preko dvadeset godina.
Ako uništite domaću fabriku traktora, onda ste dobili tržište od
milijardu evra na koje mogu strane kompanije da plasiraju svoje
proizvode.
Lobistima stranih kompanija se isplati da ponude premijeru i njegovim ljudima deo provizije iz tog budećeg posla.
Ako se provizija u ovim poslovima namernog uništavanja domaće
proizvodnje daje 10%, onda je to najmanje 100 miliona evra koje je u igri za premijera i njegove ljude.

Znači, uvoznici i premijer imaju interes da nestane jedna ovaka fabrika.

Ali, zarada se tu ne završava.

IMT ima zemljište , zajedno sa livnicom, veličine – 42,8 ha.
Zemljište je na elitnom delu novobeogradske lokacije.
Srpski tajkuni su od 2006 naginjali da IMT gurnu u stečaj i da s
domognu tog zemljišta.
Pomagao sam tadašnjim radnicima i penzionerima da se odbrani IMT.
Izneo sam kalkulaciju koja je pokazivala da, tih godina, mogu tajkuni da zarade do 1 milijarde evra na izgradnji poslovno-stambenih objekata i tržnih centara.

Pošto su cene pale za 50%, onda je to zarada od 500 miliona evra.

Ako je i ovde provizija 10%, onda se može dobiti još 50 miliona evra.

To znači, da političari, koji omoguće da se zatvori IMT, vremenom mogu da profitiraju i do 150 miliona evra.

To je ozbiljan novac zbog koga vredi IMT zatvoriti.

Priča o zastarelosti opreme i nemogućnosti IMT da održi uspešno
proizvodnju su potpuna laž.
Čitao sam izveštaje naših renomiranih stručnjaka, jedan od njih je prof.dr. ing. P B.P. koji smatra da je oprema IMT u sasvim dobrom stanju, sposobna da proizvede 37.000 traktora, rekordna proizvodnja je bila u 1988 godini 42.000 komada traktora. Oprema je tehnološki zapuštena i ona se može, sa ulaganjem od 10 do 20 miliona evra, potpuno revitalizovati, osvežiti i staviti u funkciju rada fabrike za proizvodnju 40.000 traktora godišnje.

Pogledajmo podatke iz te rekordne 1988. godine.

IMT je proizveo 42.500 traktora i 35.000 priključnih mašina. Vrednost proizvodnje je bila preko 600 miliona DEM. Fabrika je zapošljavala 10.000 radnika. Traktori su išli u izvoz u 80 zemalja.

Ukupna proizvodnja IMT do danas je bila 780.000 traktora, od čega je 20% otišlo u izvoz, i preko 570.000 priključnih mašina, od kojih je 10% otišlo u izvoz.

U poljoprivrednoj zemlji, koja ima 4,2 miliona ha obradive površine, nesposbna vlada zatvara  fabriku traktora i priključaka.
To normalan čovek nikada ne bi uradio.
Zar to nije dokaz da režim radi protiv interesa države i njenih građana?

U izveštajima o stanju duga IMT, ineresantna su dva podatka.
Najveći poverilac IMT je država, skoro 90% svih dugova otpada na državu.
U ukupnom dugu 64% su nazidane kamate.

Zar država, kao najveći poverilac nije mogla da dugove prolongira na 20 godina, da otpiše sve te naduvane kamate, da napravi revitalizaciju opreme, da nađe suinvestitora na bazi podele dobiti, jer se otvara tržište od 425.000 traktora koje treba zameniti, da se banke oslobode obavezne rezerve i da preusmere novac uz kamatu od 3% u proizvodnju, uz garanciju države, ta kamata je za 0,5% veća nego prinosi na obaveznu rezervu NBS, da se pronađe novi menadžement koji će raditi za platu od JEDAN EVRO i proviziju od napravljenog profita,  da se obezbedi kupovina novih traktora na lizing od 150 meseci, tako da rata bude samo 100 evra mesečno,  da se podigne godišnja proizvodnja na
40.000 traktora, da se podigne proizvodnja priključnih mašina na
40.000 komada godišnje i da se 40% proizvodnje usmeri u izvoz.

Zašto se to nije uradilo?
Zar to nije bilo rešenje?

Proizvodni program IMT-a je odličan.
Traktori za poljoprivredu, voćnjake i vinograde, priključne mašine i traktorske transmisjie.

IMT traktor je balkanski brend.
Traktori 533 i 539 su postali ikone srpskog sela.
Ti traktori su doneli slavu fabrici.
Postoje još uvek na našim selima traktori koji su stari i četrdeset godina.
I rade. Kako? Niko to ne zna, ali oni rade.
Nezamislivo je da domaćinstvo nema u dvorištu svog crvenog ljubimca.

Moji rođaci su u Dalmaciji sa IMT traktorima izvlačili drva iz
kamenitih planinskih gudura.
Traktor se uspinjao tamo gde se nijedna mašina nije mogla popeti.
Krišom smo uzimali od starijih volan i vozili traktore po ravnom
terenu, praveći se važni da smo odrasli.

I danas, posle toliko godina gasi se jedan takav brend.
Koji je mogao da donosi novac Srbiji.
Koji je mogao da zapošljava nekoliko hiljada radnika.

Imali smo i novi moderan traktor .
IMT -2090 4WD.
Savremeni traktor nove generacije serije S2000.

Sve je to sada uništeno.
IMT hoće da prodaju na otpadu.

Acu Dramosera i njegovu bratiju štetočina moramo sprečiti u daljem uništavanju Srbije.
Jedini način je da se poraze na izborima.
Nova Vlada nacionalnog spasa će obnoviti IMT.
Okupiće najkvalitetnije naše stručnjake i omogućiti investitorima, koji svoj novac hoće da ulože u realnu ekonomiju, da zajedno zarade.

Nije sve izgubljeno.
Možemo spasiti IMT.
Glasajte za nove ljude.
One koji budu znali da pokrenu proizvodnju.
I zaustave dalju rasprodaju države i privrede.

Glasajte za nove ljude.
One koji neće pitati IMTIma li Mene Tu?
Nove ljude koji će ponovo da podignu moderan IMT.
Umesto da uvozimo, Srbija će da proizvodi.
To je nova strategija.
Pobednička.

Beograd, 11.08.2015.

3 KOMENTARI

  1. Sada je svakome jasno da ovo nije slucajnost!!! Na zalost, ovo nece moci da se popravi na miran nacin. I da se razumemo, nisam militantista (ili kako se vec kaze), ali ovi izdajnici na vlasti su sami doveli do ovog stanja, necemo ih zaliti ni malo (kada dodje do tog „tumbanja“).

  2. 2000-te smo oterali nesposobne i doveli jos nesposobnije. Ekipa zutokljunaca i placenika na celu sa Dinkicem je propagirala ekstremno precenjeni dinar i potpuno unistenje domace proizvodnje. Kada su ih pitali od cega cemo ziveti kada unistimo domacu proizvodnju, govorili su „od usluga, kao i svi u razvijenom svetu“.
    Ziveti od usluga?! To je ono kad „odes u restoran i narucis jelo, a konobar ti donese prazan tanjir“.