Gde je bila greška? Na samom poèetku. Koncept je pogrešan. Pogrešni su i ljudi izabrani. Još dok su bili opozicija, jedan engleski sociolog, videvši naše lidere, diplomatski im je poruèio – dobri ljudi vode dobru politiku. Loši ljudi su poèeli da sprovode pogrešan koncept reformi. Posle tri godine sve je upropašteno.
Skorojeviæi na vlasti više nikoga ne mogu da foliraju. Rezultati njihove vladavine su katastrofalni. Znao sam na samom poèetku da æemo ovako završiti. Sada je važno da ne napravimo istu grešku. A greška je bila što je prihvaæen neoliberalni koncept, koji je upropastio mnoge zemlje: Meksiko – 1994.g., istoènoazijska kriza – 1997.g., ruska kriza – 1998.g., Brazil – 1999.g., Argentina – 2001.g. i Bolivija – pre nekoliko nedelja.
Suština neoliberalnog koncepta je da oni koji imaju budu još bogatiji, a oni koji nemaju da budu još siromašniji. Skoro 20 odsto najbogatijih milijardera na svetu raspolažu sa 82,7 odsto svetskog bogatstva ili njih 6 odsto poseduje 59 odsto svetskog bogatstva. Naravno, svih 6 odsto su iz SAD. Neoliberalni koncept su smislili 1988.g. vašingtonskim konsenzusom birokrate MMF-a, SB i Ministarstva finansija SAD. Iza njih stoje multinacionalne kompanije koje uvek traže nova tržišta. Da bi razbili nacionalne ekonomije zemalja u razvoju korišæeni su recepti koje propisuje MMF. Tri glavna leka za uništavanje domaæe ekonomije su: nagla spoljnotrgovinska liberalizacija, ubrzana privatizacija i fiksna vezanost domaæe valute za stranu.
Sve je ovo primenjeno, nažalost, i kod nas. Ekspertski tim Vlade je sastavljen od ljudi iz instituta i fakulteta koji nikada nisu radili na tržištu. Tako je budžetski princip pobedio tržišni. Hvalili su se da æe dobiti 6 mld $ donacija. I to je bila katastrofalna greška diletanata na vlasti. Komercijalna civilizacija poèiva samo na interesima. Konsultanti multinacionalnih kompanija na privremenom radu u Vladi odradili su posao. Sada kažu da im se sve smuèilo. I nama. Ali, pre nego što pobegnu, neka pred porotom odgovore: gde su pare? Sve se, ipak, vrti oko para, zar ne?
Objavljeno u listu „Marka“
