Gde nestade onaj fini svet?
Gde se izgubiše pametni, pošteni, vredni, kulturni i pažljivi ljudi iz
naših života?
Zašto su se povukli, ućutali i razočarali?
Zašto su apatični i mrzovoljni?
Povukli su se pred probisvetima, ološem, nitkovima i skotovima.
Povukli su se pred jajarama, mekušcima, secikesama, poltronima i
malograđanima.
Povukli su se jer ne mogu da budu prosti i bezobrazni.
Ne mogu da se nameću, hvale i otimaju.
Ne mogu da pohlepno proždiru sve pred sobom.
Ne mogu i ne žele da pogaze sebe i svoje moralne principe.
Povukao se taj fini svet u svoju osamu.
Pati zbog svoje neodlučnosti i jede sam sebe.
Ždere se što nema snage ni volje da se suprostave nasilnicima i prostacima.
Poniženi su i uvređeni.
Glume da su srećni, dok noćima ridaju nad svojim skrenutim životom.
Niste srećni!
Znam da niste srećni!
Ne lažite sami sebe.
Taj fini, kulturni i otmerni svet nije zadovoljan.
Boluje od sopstvenoga straha.
Život mu prolazi u neispunjenim željama i nedoživljenim snovima.
Nikada više neće imati prilike da koriguje svoj život, jer život nema reprizu.
Umire taj naš fini i vaspitani svet tiho i neprimetno.
Niko ne zna da su otišli, jer su svi zaboravili da postoje.
One drske i bezobrazne protuve su samo nervirali.
Njihova smernost i dobrota je izluđivala halapljivce.
Bolje da ih nema, jer narušavaju kakafoniju zla.
O, vi fini i kulturni ljudi!
Mučenici!
Braćo moja u zajednici!
O, vi pošteni i čestiti!
Zašto ćutite?
Zašto ste se povukli?
Čega se bojite?
Zašto se ne udružite i pobunite?
Neko mora da se odupre zlu.
Neko mora tirjanstvu nogom stati za vrat.
Neko mora da odbrani ljudsko dostojanstvo i život.
Neko mora da zaštiti zajednicu od napasnika.
U logorskom redu za streljanje niko se ne buni.
Svako misli da će se on nekako spasiti od krvnikove ruke.
Svako gleda samo sebe, jer veruje da će se samo tako izbaviti.
Greška!
Nema pojedinačnog izbavljenja!
Nema pojedinačnog spasa!
Pobegli ste u osamu.
Zatvorili ste se u porodicu.
Iselili ste se u daleku zemlju.
Zaboravili ste na Srbiju i Srbe?
Ne zanima vas sudbina Srbije i Srba?
To nije istina!
Vi znate da nije istina.
Samozavaravate se i nalazite opravdavanje.
Duboko u duši vas peče i jede.
Muka vam je da gledate kako vašu državu razaraju.
Muka vam je da gledate kroz kakva poniženja prolazi naš narod.
Muka vam je što ponižavaju i vređaju naš narod.
Ne možete više da slušate da su Srbi najgluplji narod na svetu.
Ne pristajete da budete poniženi.
Živite sa drugim narodima, rasama i verama.
Svesni ste da smo superiorni.
Svesni ste da smo u konkurenciji sa drugima među najboljima.
Boli vas što zli i moćniji spinuju mržnju prema našem narodu.
Pobunite se!
Ustanite!
Nemojte više da trpite!
Kriknite!
Iz sve glasa!
Oslobodite tu okovanu energiju u sebi.
Pomozite sebi i svom narodu.
Pomozimo Srbiji.
Kako?
Sami nađite rešenje.
Nemojte čekati da vas neko pokreće.
Razbite te okove u sebi!
Znam da imate snage.
Znam da hoćete!
Znam da možete!
Priključite se nama, koji se borimo.
Koji ne pristajemo. Koji se ne predajemo.
Pomozite bratstvo plemenitih.
Možemo da spasimo Srbiju.
Udruženim snagama.
Ima rešenja!
Ima ljudi!
Trebate nam i vi, fini svet.
Bez vas ništa ne možemo da uradimo.
Naša borba nije trka na sto metara.
Naša borba je maraton.
U kome mi pobeđujemo.
Strpljenjem i upornošću.
Vašim poverenjem!
Pokažite da ste deca slobodarskog naroda.
Čekamo vas!
Beograd, 11.09.2015.
