U Novom Sadu g. Vlada Cvijiæ ima servis i prodajni centar Renoa kakvog nema u mnogim metropolama sveta. Obišao sam ovo tehnièki savršeno uraðeno zdanje i razgovarao sa èovekom koji se sa trideset i sedam godina rada u privatnom sektoru dokazuje na tržištu i još ima volje i snage da se takmièi gradeæi nove objekte za proširenje posla. Gospodin Cvijiæ me je doèekao na ulazu u svoj moderni hram za popravku i prodaju automobila, koji ima apotekarsku èistoæu i crkvenu mirnoæu, nigde nema nijednog suvišnog detalja ili povišenog dovikivanja razgoropaðenih i nervoznih majstora, obuèen za izlazak na gradilište, stare široke farmerice i obièna majica, svojim smirenim glasom objašnjavao mi je tajnu svog uspeha.
A recept za uspeh je jednostavan – kvalitet pružene usluge! Ako hoæete da postignete uspeh morate da budete najbolji u svom poslu. Taèka. A najbolji možete postati ukoliko imate odvažnosti, smelosti i volje da puno radite i još više uèite. G. Cvijiæ je prema sopstvenom priznanju uèio zanat kod starih nemaèkih majstora koji su vrednog deèaka iz Mrkonjiæ Grada poduèili tajnama svog uspeha.
Moj otac je posle drugog svetskog rata takoðe uèio zanat za mašinbravara kod jednog starog majstora koji ga je, zatekavši ga zamišljenog i odsutnog nad upaljenim mašinama, tako silno ošamario da mu je dugo posle toga zujalo u ušima. Stari majstori su svoje šegrte pripremali za surovu tržišnu utakmicu u kojoj nema opuštanja i prepuštanja sluèaju.
Kapitalizam se razvijao u nemilosrdnoj konkurenciji na tržištu, gde su opstajali iskljuèivo oni koji su bili poslovniji, struèniji i radniji, dok je socijalistièko samoupravljanje tražilo poslušnije, reèitije i lenjije. Na svu sreæu, tržište ne priznaje te socijalistièke vrednosti i zato je samoupravljanje propalo. G. Cvijiæ je uspeo u svom privatnom poslu da se nametne kvalitetom i sve do raspada SFRJ imao je najbolji servis u Osijeku. Servis u koga su dolazile mušterije iz èitave zemlje i mnogi iz susednih zemalja. A onda je rat doneo novo životno iskušenje. Volja i rad su pobedili tugu i oèaj. Nakon više od decenije danonoænog rada g. Cvijiæ ponovo ima najbolji servis u ovom delu Evrope.
Obilazeæi njegovo poslovno carstvo video sam registarske tablice iz svih bivših država nekadašnje SFRJ kao i onih iz susedstva. U èemu je tajna? Otkud ti ljudi? Zašto dolaze? Odgovor je jednostavan – kvalitet. G. Cvijiæ najbolje radi svoj posao u okruženju. Mušterije su prezadovoljne pruženim uslugama i zato dolaze. Nije im teško da preðu stotine kilometara jer znaju da æe dobiti kvalitet. A kvalitet pobeðuje na tržištu. G. Cvijiæu nisu potrebni lažni silikonski reformatori da ga svojim sumnjivim ekspertskim znanjem povedu u evropske integracije. G. Cvijiæ punih trideset i sedam godina živi i radi u Evropi. Njegovo znanje i organizaciju posla davno je prihvatilo evropsko tržište i njemu samo treba zakonski ambijent da se ne bi previše nervirao u poslu. Nažalost, zakonskog ambijenta nema.
Uprkos silnim obeæanjima reformatora na vlasti, nismo se daleko odmakli od sistema koga smo deceniju rušili. Oligarhije na vlasti se smenjuju, pljaèkaju sopstvene graðane i bestidno gaze sve institucije tvrdeæi da smo na dobrom putu. Gospodo reformatori, ne lažite više narod. Srbija nije na dobrom putu!
Skoro æe èetiri godine da uporno pišem o tome da smo promašili pravac kretanja i da nas vode nestruèni i nedobronamerni ljudi. Danas smo udarili glavom o zid. Ovako više ne ide. Privreda je nepokrenuta, zakoni se ne poštuju, a siromaštvo se progresivno širi. Prema istraživanjima ispod egzistencijalnog minimuma živi, taènije preživljava, preko 60 odsto graðana , a još 20 odsto živi na samoj granici. Taj procenat se poklapa sa 67 odsto ljudi koji ne izlaze na izbore i 15 odsto onih koji ne znaju za koga da glasaju ali izlaze zbog graðanske dužnosti. Srbija danas traži novu alternativu. Srbiji je danas potrebna elita koja æe napraviti viziju i strategiju razvoja države i koja æe svojim primerom pokazati narodu kakvu buduænost gradimo. Bez moralne i duhovne obnove neæemo uspeti da saèuvamo državu i narod.
Odgovornost srpske elite je istorijska. Pokušaj pseudoelite da se nametne za državnike samo je gubljenje dragocenog vremena. To je nova prevara graðana. Predsednik Tadiæ je pobedio na antiradikalizmu i praznim frazama o evropskim integracijama. Sve što je uradio od kada je naimenovan do danas je suprotno od evropskog puta. Ne samo da nije rešio aferu iz Bodruma, ni to ko se od njegovih partijskih saboraca ljubio sa kriminalcima i bogatio pljaèkajuæi graðane, nego je svojim naglim odlaskom u SAD i neobièno dugim boravkom, predsednici država nikad toliko ne ostaju u zvaniènoj poseti, još bržim odlaskom na odmor na odmor van zemlje, nesretnim, licemernim pismom jednom predsednièkom kandidatu i danas samovoljnom pozivu Srbima sa Kosmeta da izaðu na izbore pokazao, ono što mi odavno znamo, da je nesposoban da bude državnik i da ima svog nalogodavca van zemlje. Ide po mišljenje napolje, kako reèe neku noæ razljuæeni paor u Kaæu. Tadiæ je pokazao da ne poštuje nijednu instituciju u zemlji.
Da li bi ijedan evropski ili amerièki predsednik pozvao svoje graðane da nešto tako važno urade , a da se prethodno nije konsultovao sa parlamentom ili Kongresom. Tadiæ je pokazao miloševiæevsku obest. Ni isforsirani manekenski izgled, ni marketinška seksualnost i politièki modernizam nisu mogli da sakriju svu narcisoidnu prazninu. Pogaženi su svi graðanski principi. Podrška meðunarodne birokratije daje mu snagu da oštro nastupi prema tradicionalistima i konzervativcima. Tadiæevo ponašanje me podseæa na razmaženo derište, koje ima bogatog i uticajnog oca iza sebe, pa nasræe i preti svim momcima u kraju koji su pametniji i lepši od njega.
Pozivati Srbe u koncentracionom logoru da izaðu na slobodne izbore sramno je ponižavanje tih ljudi. Trèati u Brisel i dovlaèiti ovde potkupljive meðunarodne birokrate kao svoju podršku navodnim evropskim integracijama ne može da nas zaseni. Na poèetku su te iste birokrate podržavali Miloševiæa i sedeli na njegovom divanu. Kasnije su mu okrenuli leða i gurnuli nas u rat. Tadiæ je pokazao svu razornost jednog nadobudnog i površnog pogleda na svet. Njegov partijski oponent Èeda Jovanoviæ, deèko koji je iz patika ušao, bez radnog iskustva, na mesto potpredsednika za evropske integracije, teško da možete da naðete neku razvijenu zemlju u kojoj je to moguæe, zakupio je sve dnevne novine i razbrabonjao se o modernizaciji politike. Koliko koštaju svi ti oglasi? Ko ih plaæa? Otkuda novac?
A na tribinu o modernizaciji stiglo je i pismo naše gospoðe ambasadorke iz Meksika kao podrška titanskoj borbi modernista protiv tradicionalista i nacionalista. Pre te podrške, gospoða ambasador Vesna Pešiæ trebala bi graðanima Srbije da odgovori koliko košta njena èetvorogodišnja diplomatska aktivnost i šta je korisno donela poreskim obveznicima koji plaæaju njen boravak u Meksiku. E to su kljuèna pitanja za modernizaciju politike.
Bez jasnih odgovora na ta pitanja ništa ne možemo uraditi za modernizaciju. Ni prisustvo Latinke Peroviæ neæe pomoæi modernizaciji politike pošto je gospoða Peroviæ bila na vlasti, imala je moænu funkciju u komunistièkoj partiji, kada je moj prijatelj, najveæi srpski filozof Mihajlo Ðuriæ, osuðen na jednogodišnju robiju. Zašto gða. Peroviæ nije tada pokazala svoj modernizam u politici? Zašto se Èeda Jovanoviæ ljubio sa kriminalcima? Zašto je išao u Šilerovu? Zar je to evropski put? Zar je to modernizam? Na kraju , zašto je Tadiæ sve to gledao i æutao? Zašto nešto nije preduzeo protiv kriminalizacije vrha DS-a?
Na sva ova pitanja graðani moraju dobiti odgovore. Mora se napokon odgonetnuti: ko je ubio Ðinðiæa? Ko ga je izdao? Ko ga je gurao u smrt? Nema modernizacije politike dok se to ne reši. Nema evropskih integracija sa politièarima kriminalcima. Nema preporoda u državi sa potkupljivom pseudoelitom koju kontroliše oligarhija za šaku privilegija. Ako hoæemo da zaustavimo propast države i nacije moramo otvoriti sva ta pitanja. Potrebna nam je katarza.
Moralna i duhovna obnova. Ekonomski preporod države mi iz privrede æemo lakše napraviti ukoliko poène moralna obnova našeg naroda. G. Cvijiæ je pokazao šta je to evropska Srbija. Neka èitava Srbija bude kao servis i saloni g. Cvijiæa. Zanatlije moraju da upravljaju privredom. Tržišni igraèi koji mogu da odigraju velike utakmice. Foliranti i japijevci na vlasti moraju da odu. Njihove fakultetske diplome nisu se dokazale u praksi i na tržištu. Što reèe moj domaæin – ulaze na fakultet kao poluproizvod, a izlaze kao nedovršena proizvodnja.
Dosta je bilo fušeraja! Srbija je evropska država. Modernizacija politike zahteva moderne politièare. Moderan nije onaj ko nosi Armanijeva odela , a promaja mu duva u glavi. Moderan nije onaj ko troši tuðe pare i hoæe da ga poreski obveznici vole. Nema ljubavi bez èistih raèuna. G. Cvijiæ prièa kako je posle rata otišao na poziv Renoa u Pariz zajedno sa svim serviserima iz ovog dela Evrope. Naši bivši sunarodnici Slovenci i Hrvati su se pred upravom kompanije dodvoravali objašnjavajuæi koliko oni vole Reno. G Cvijiæ je ustao i kratko rekao: "Ja volim – pare! Volim Reno, koliko on voli mene!" Naravouèenije: ko voli pare ne voli politièare.
