U strateškim oblastima elektroprivrede bi 51 odsto kapitala trebalo da pripadne državi, 19 odsto bi se prodalo strateškom partneru, dok bi se 15 odsto podelilo kroz pakete besplatnih akcija zaposlenima, bivšim zaposlenima i penzionerima ovog javnog preduzeća. Takođe se sugeriše da se 15 odsto podeli građanima koji u procesu privatizacije nisu dobili akcije.
U strateškim delatnostima Elektropivrede treba da se zadrži većinsko vlasništvo države, dok naša privreda ne bude osposobljena za tržišnu utakmicu sa razvijenim privredama, dok u sporednim delovima treba da se primeni aktuelni Zakon o privatizaciji, istakao je dr Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu na okruglom stolu „Restrukturisanje javnog sektora“, kojeg su 15. decembra organizovali samostalni i nezavisni sindikat u saradnji sa ICEM-om, Međunarodnom sindikalnom federacijom hemije, energetike i rudarstva. Prema konceptu dr Savića u strateškim oblastima bi 51 odsto kapitala trebalo da pripadne državi, 19 odsto bi se prodalo strateškom partneru, dok bi se 15 odsto podelilo kroz pakete besplatnih akcija zaposlenima, bivšim zaposlenima i penzionerima ovog javnog preduzeća. Takođe se sugeriše da se 15 odsto podeli građanima koji u procesu privatizacije nisu dobili akcije.
Prodaja 51 odsto kapitala kupcu predviđena je kod sporednih delatnosti, dok bi udeo države bio 19, a po 15 odsto otišlo bi u „ruke“ zaposlenih odnosno građana. Dr Savić ističe da privatizaciji elektroprivrede mora da prethodi donošenje strategije dugoročnog razvoja energetike, a kako se očekuje neminovno otpuštanje radnika neophodno je u tripartitnom dijalogu te stručno i objektivno utvrditi viškove radne snage, ocenjuje dr Savić. eizbežnost privatizacije nije uzrokovana samo uključivanjem u šire tržište, već na to upućuju i loši podaci o poslovanju ne samo elektroprivrede, već i većine javnih preduzeća.
Prema analizama poslovanja ovaj sektor prati visoka zaduženost, tako da je na primer 2004. godine NIS imao 3,6 puta veće obaveze od kapitala, a EPS je imao obaveze na nivou 51 odsto kapitala. Tada je ostvaren ukupan gubitak od 360 milijardi dinara, od čega u ŽTP-u 51, a u EPS-u 31 odsto, postignuta je skromna neto dobit od oko 15 milijardi dinara – i to u Telekomu, PTT i NIS, dok su zabeležene i visoke zarade. Lane su spušteni gubici na oko 300 milijardi dinara, međutim, neracionalna organizacija, neefikasnost i monopolizam ostale su odlike javnih sistema, ukazuje dr Savić.
Nepostojanje opšteg kolektivnog ugovora pogađa preko 1,5 milion radnika u zemlji i to onih u industriji, gde ne postoje ni granski. Država se pobrinula da nađe rešenja za oko 300 hiljada zaposlenih u zdravstvu, obrazovanju i kulturi, dok se istovremeno otkazuje kolektivni ugovor za EPS, ukazuje Jaćim Milunović, iz sektora za industrisjke odnose ICEM. On kaže da je to opasno ne samo po zaposlene, nego i po poslodavce i državu koja želi podelama da napravi sistem kolektivnog prosjačenja, a ne neophodnog dogovaranja. Kako je naveo predsednik Izvršnog odbora sindikata EPS-a Miroslav Veličković, najveći strah zaposlenih proizilazi iz mogućnosti da se desi scenario kao u Bugarskom elektroenergetskom sistemu, gde je otpušteno 30 odsto radnika posle privatizacije, a enormno je povećana cena energije. Ukoliko se ne donese jasna strategija razvoja to je i ovde moguće, jer ni energetska Zajednica jugoistočnih zemalja ne predviđa nikakvu socijalnu brigu za radnike, ukazuje Veličković. Prema mišljenju Slobodana Vesića iz UGS „Nezavisnost“ jedan od ključeva saradnje sindikata i države je potpisivanje granskog ugovora za sektor energetike, što je preporučio i Branko Đurđević iz Republike Srpske gde je taj dokument pred potpisivanjem, a prethodno su svi građani dobili 20 vaučera iz privatizacije energetike i javnog sektora. Učesnici u raspravi izrazili su nezadovoljstvo zbog čega ovom skupu nisu prisustvovali pozvani minisitri za energetiku Radomir Naumov i za rad Slobodan Lalović, koji su kako je rečeno zauzeti predizbornim aktivnostima.
Pregled, 18.12.06
