ДОНЕКЛЕ
Истраживање IRI / International Republican Instititute / о мишљење грађана на Хелму.
Колико је, наравно, веровати овом истраживању.
Али, ипак, погледајмо.
Подаци за Србију. За сада ме само то интересује.
На питање – да ли земља иде у добром правцу ?
- 56% сматра да Србија иде у добром правцу,
- 37% сматра да Србија иде у погрешном правцу
- 7% нема појма
На питање каква је економска ситуација у Србији?
- 55% – сматра да је врло добра или донекле добра,
- 39% -сматра да је врло лоша и донекле лоша,
За 9% је економска ситуација врло лоша, док је за 5% врло добра.
Све остало је – ДОНЕКЛЕ!
На питање – који је највећи проблем у Србији?
- Економија -цене – 28%
- Корупција – 8%
- Економија незапосленост -7%
- Косово – 6%
- Криминал – 6%
- Сиромаштво -5%
- Здравствена заштита – 5%
- Политичка ситуација – 5%
- Еконимија други проблеми- 5%
Значи, ако саберемо економско-социјалне проблеме они су преко 50%.
Када ово истраживање упоредим са истраживањем Ђорђа Вукадиновића, онда добијамо приближно сличне резултете.
Када све то упоредим са мојим искуствима из живота, гледајући људе, њихово понашање, разговоре, планове и интересовања, онда могу да закључим следеће :
- Грађани Србије нису заинтересовани за промене, јер већина грађана живи врло добро или донекле добро,
- Мада су економско социјална питања доминантна, она нису угрозила животни стандард грађана, јер већина грађана, ипак, није заинтересована да нешто мења у друштву, пошто живе врло добро или донекле добро,
- Због таквог стања у друштву, већина грађана сматра да Србија иде у добром правцу,
- Неће бити побуне грађана због пада животног стандарда, све док Узурпатор ненормално задужује Србију и поткупљује грађане,
- Неће бити побуне грађана због Косова, јер је само 6% грађана забринуто за судбину отетог Косова и нашег народа, све остало је пренемагање и патриЈотско мачење,
Молим све оне родољубе, који су забринути за судбину Србије и свог поколења, да добро прочитају ове закључке.
Који одражавају реално стање у нашем банкротираном друштву.
Реално стање је последица тоталирног режима, култа личности, велеиздаје, ендемске крађе и гебелсовске пропаганде.
Може ли то стање националне трагедије да се промени?
Може.
И мора.
Али, никако не на начин како то данас ради лажна опозиција и корумпиране патриЈоте.
Позив да грађани изађу на улице, да би одбранили Демократију и Републику, неће добити подршку грађана.
Излазак 50-500-5.000 грађана је непотребно трошење енергије.
Која нам је потребна за главни политички удар – смене Узурпатора и његовог криминалног система владавине.
О сукобу појединаца на улици са тоталитарним режимом не вреди ни писати.
Не требају нам камиказе у политици.
То није никаква политика.
Упркос личној храбрости појединаца, они ће страдати.
Непотребно.
Позивам их да се стрпе, сачекају и своју енергију усмере на удруживање, окупљање и организовање.
За ВЕЛИКИ УДАРЦА!
Који ће да изведе на отпор лудилу Узурпатора најмање 200.000 грађана.
То је критична маса која нам треба.
Све остало је губљење времена.
Или добијен задатак од Службе.
Који неће да доведе до суштинске промене система.
Нова превара режима.
На основу свега изнетог, ко онда може да изведе 200.000 људи на протесте?
Рио Тинто!
Еколошки устанак за спас Србије.
Сви морамо да се удружимо на том једном циљу.
Сви грађани су угрожени и њихово потомство.
Нису угрожени само криминалци на власти и њихова корумпирана опозиција.
Донекле није политике.
Донекле је тихо умирање и изумирање.
Еколошки устанак!
СПАС СРБИЈЕ!
Београд, 7533.г. трешњар
