ДИНАСТИЈА
Пријатељ из гимназије ми преноси поруку моћног човека из врха државе, нема храбрости да ме тај политичар лично позове, јер финансирам опозициону Демократску странку и многе опозиционе новине, плаши се реакције својих страначких колега, моли ме да примим неког његовог блиског рођака, који живи дуго у Бечу и хоће да се састане са мном. Заказујем састанак за 19,00 часова.
Улази господин у осмој деценији. Дотеран, намирисан и елегантан. Чврсто ми стиска руку. Седа насупрот мене.Неће ништа да попије.Захваљује се што сам га примио. Хоће да ми изнесе један инвестициони пројекат. Неће да ми троши драгоцено време. Чита моје текстове. Подржава. Али, значајно се разликујемо само у једној ствари.
Све остало ми је прихватљиво, нарочито ваш економски програм, али, мислим, да сте у великој заблуди.
Каквој заблуди?
Па, видите, немојте да се љутите, али не можемо да спасимо Србију на ваш начин.
Него?
Једини начин да спасимо Србију је да се уведе монархија. Парламентарна монархија је једино решење. Односно, да будем прецизнији, да се обнови србско цартво. Кажем срБско са Б, уместо подметнутог – п, јер ми смо, господине, Срби, нисмо Српи, нисмо никакви комунистичко земљорадничко задругарки српови, него смо древни Срби, најстарији народ у Европи.
Како то мислите да урадите?
Полако, објаснићу. Знате, монархија је једино решење за обнову Србије. Али, господине драги, не са поганим циганским преварантима Карађорђевићима и свињарским трговцима и накупцима Обреновићима, него са старим србским племством које је створило царску Србију.
На кога тачно мислите?
Мислим на – Немањиће. Свету династију која је створила државу и утемељила православље. Једино су Немањићи света србска лоза која може да данас спаси Србију. Њихова лоза је позвана да то уради. И зато сам данас, драги господине, код вас да о томе разговарамо.
О чему да разговарамо?
О пројекту враћања династије Немањића на власт.
Можете ли, молим вас, да ми детаљније објасните како сте то замислили?
Наравно! Ви требате, као родољуб, поштен и уман човек, који добро зна србску историју, да финансирате тај пројекат.
Враћања Немањића на власт?
Тачно!
А ко је наследник Немањића?
Наслединик свете лозе Немањића сам -ја! Моја породица је Јакшић и ми имамо историјско право да обновимо србско царство.То је наша историјска обавеза. Зато сам данас дошао да се договоримо и да ви имате ту историјску привилегију да мене финансирате. Не знам да ли знате, али од наше лозе Јакшић је и руски цар Иван Силни, подло оклеветан и назван Грозни.
Господине, извињавам се, ви сте заборавили како се ја презивам.
Нисам заборавио, знам да сте Драгаш!
Па, знате онда добро да Драгаши воде директно порекло од краља Милутина и Стефана Дечанског, да се Теодора, сестра цара Душана Силног, кћерка Стефана Дечанског, удала за Дејана Драгаша.
Знам.
Знате онда сигурно да је имала два сина Јована и Константина, чија се кћерка Јелена Драгаш, касније света царица Јелена, удала 11.фебруара 1391.г. за византијког цара Манојла II Палеолога.
Знам.
Знате онда да су Драгаши били деспоти и да су ковали свој новац, да је последњи византијски или, боље речено, ромејски цар био Константин XI Драгаш, који је погину у опсади Цариграда 29.маја 1453.г.
Знам.
Знате да се његова мајка царица Јелана замонашила као Ипомонија и да је канонизована као Света Ипомонија.
Знам.
Када сте већ споменули цара Ивана Силног, чија баба је била из Јакшића, онда треба да знате да је по другој баби са очеве стране – Зое Палеолог, кћерке Томе Палеолога, унуке царице Јелене Драгаш, која је постала руска царица Софија, цар Иван Силни имао србску крв Драгаша.
То нисам знао. Свака част! Пљесну рукама.
Е, драги пријатељу, када све ово сада знате, што ме искрено радује,како ви мислите да ја финансирам вашу династију Јакшић, када наша династија Драгаш, има веће право на трон Немањића?
Устаде. Прилази ми раширених руку.
Рођаче, да се изљубимо као свете породице. Грли ме. Љуби три пута.
Рођаче, ми смо племићи. Нећемо да се свађамо. Истроријски договор је постигнут. Чекам ваш позив. Спреман сам да ступим у свету службу одбране наше Србије. Молим вас, стојим вам на располагању.
Стане мирно. Лупи петом о пету. Поклони се, окрене и изађе.
Прекрстим се од чуда. / 1991 /
Листић из необјављене књиге ЧАС ЕКОНОМИЈЕ
