Početna Tekstovi ДЕМОФОБИЈА

ДЕМОФОБИЈА

508
0

DEMOFOBIJA

 

Branko Dragaš

Mislim da ova reč – demofobija, danas, kada se desetine hiljada ljudi ili, kako smo priželjkivali – potrebna kritična masa za promene političkog sistema, okuplja i šeta ulicama, nezadovoljna političkim stanjem nasilja u zemlji, dobija poseban značaj. Zato hoću da je objasnim, onako kako doživljavam tu kovanicu u našim političkim neprilikama. Naša politička kvazielita je demofobična. Tačnije, naša politička kvazielita mrzi svoj narod. U to sam se uverio poslednjih četiri decenije mog javnog rada, koji se najčešće sastojao u mom političkom sukobljavanju i obračunu sa našom bezobraznom, pohlepnom, arogantnom, odnarođenom i licemernom političkom kvazielitom. Istina je da oni duboko veruju da je naš narod stoka, raja, marva, idioti, krezubi glupaci, varvari, primitivci, praznoglavci i rulja koju treba zajašiti, udarati, tući, pendrečiti, okovati standardizacijama i porobiti lažnim EU vrednostima. Ovako o našem narodu misle svi na političkoj sceni, bez obzira da li su autošovinisti, EU talibani, komunisti, globalisti, socijalisti, socijaldemokrate, konzervativci, desničari, šovinisti, radikali, naprednjaci ili estradne patriJote. Svi oni imaju istu totalitarnu političku ideologiji.

Čitava ta lažna politička elita je, u svojoj političkoj suštini, parazitska i živi na leđima i nesreći tog istog naroda, koga hoće da pokore, prevaspitaju, porobe i koga zaista mrze. Stide se naroda za čije glasove se bore i koga tetoše samo u nameštenim predizbornim kampanjama, dok se pretvaraju da će da štite izvorne narodne interese. Naravno, čim se dokopaju vlasti, onda se sve zaboravlja i nastavlja se nemilosrdno ponižavanje, vređanje i pljačkanje zavedenog naroda. Tako je predstavnička parlamentarna demokratije obesmislila Republiku i uništila Demokratiju. Predstavnička parlametarna demokratija se pretvorila u vladavinu političke oligarhije, koja je imala različite ideološke forme za svoje političke prevare, ali suština je ostala uvek totalitarno nepromenjena. Nemački sociolog Robert Mihels je, daleke 1911. godine u svojoj knjizi Političke partije, nazvao to – gvozdenim zakonom oligarhije u demokratski ustrojenim društvima. Drevni srbski narod je to stanje u društvu jednostavno nazvao – sjaši Kurta da uzjaši Murta! Tu narodnu kovanicu sam uzeo kao slogan, poslednju deceniju mog javnog angažmana, kako bih objasnio povodljivim, pokorenim i prezaduženim građanima da se ništa ne menja u lažnoj predstavničkoj demokratiji, nego da se samo menjaju Kurte i Murte.

Izlazak iz naše nacionalne tragedije je moguć jedino ako se uklone Kurte i Murte. Odnosno, jedino ako se promeni politički sistem lažne predstavničke demokratije, koji omogućava održavanje gvozdenog zakona oligarhije. Moja politička borba je, dakle, isključivo usmerena na promenu totalitarnog političkog sistema, koji je uzrok svih naših nevolja. Ali, nažalost, političko opismenjavanje i buđenje pokorenog naroda jako teško ide. Uprkos decenijskom natapanju, danas osećam, prvi put posle tolikog vremena, da povodljivi građani počinju da shvataju gde je glavni uzrok njihove nesreće. Morao sam, u svojim javnim nastupima, brutalno da ogolim taj totalitarni, oligarhijski sitem lažne predstavničke demokratije, upornim tvrdnjama da su političari ološ, bitange, nitkovi, barabe, razbojnici i ubice naroda, da su paraziti koji vampirski piju krv okupiranog naroda, da su političke stranke organizovane po zakonu mafijaške bande za reketiranje i pljačkanje naroda, te da je jedini način da se spasimo te društvene napasti da ih jednostavno sve – uklonimo!

Naime, profesionalni političari nama danas više ne trebaju. Kada sam to napisao i izgovorio pre dve i više decenije, videći kuda srlja Srbija, postoji knjiga objavljena u oktobru 2001. g, na godišnjici petooktobarskog prevrata i prevare, pod nazivom – Kuda ide Srbija, urađena sa grupom mislećih ljudi, nastalo je zgražavanje naše jadne, uplašene i palanačke političke kvazielite, jer su videli veliku opasnost u tim mojim revolucionarnim političkim idejama istrebljavanja političkog parazitizma iz našeg društvenog života. Poražavajuća istina je bila da su najveći zagovornici odbrane političara i političkih stranaka bili nadobudni predstavnici naše kvaziintelektualne elite, koja je, uplašena da će izgubiti svoje gospodare, mentore i finansijere, uplašena za svoj malogradžanerski konformizam, ustala u odbranu propale predstavničke demokratije, političkih stranaka i političkog ološa. Najgori su bili profesori društvenih nauka, ekonomisti, pravnici, istoričari, filolozi, filosofi, sociolozi, politikolozi, institutski pompaduri i ostala bulumenta naše palanačke svesti, koja je, umesto da shvate i prihvate duh novog doba, umesto da mi se pridruže u toj najvažnijoj borbi protiv tiranije političke oligrhije, odlučno počela da brani političke stranke i političke mediokritete. Kreštali su kao prepadnuti papagaji u svom zatvorenom kavezu univerzitetskih titula i državnih nameštenja: te kako ćemo bez političara, te kako ćemo bez političkih stranaka?

Ali, ni to uzbunjivanje javnosti im nije bilo dovoljno, nego su ulazili u te gangsterske političke družine, postajali predsednici političkih saveta, ugledni politički konsultanti, medijski politički propagatori propalog političkog sistema predstavničke demokratije, koji su pokušavali nekako da nas ubede da su njihovi politički puleni najbolji izbor, da trebamo da glasamo za njih i da ćemo tako, idolopoklonstvom prema nekom političkom pajacu, sigurno da izgradimo bolje društvo. Naša društvena kvazielita je ostala zarobljena u svojim feudalnim idejama o politici, potpuno zanemarujući da smo već odavno ušli u digitalno doba i da koračamo prema dobu veštačke inteligencije. Zatucani u svojim političkim shvatanjima, oni, nažalost, ni danas ne vide da su postali teret za sistemsku promenu društva, da su postali deo političkog problema, da služe održavanju političke oligarhije, da smetaju pojavi novih političkih ideja, kojima se mogu da spase država i narod od dalje tragedije, te da su prevaziđeni, potrošeni, isceđeni i iskorišteni u održavanju nametnutog političkog totalitarizma.

Moja politička saradnja sa njima uopšte nije bila moguća. Autošovinističke malogradžanere sam decenijama unazad raskrinkao u javnosti i oni mene mrze, naročito kada sam počeo da napadan neoliberalni kapitalizam, američki korporativni fašizam i EU briselsku Kominternu, isto onako kako mrze naš narod, što meni,priznajem, naravno, izuzetno imponuje, jer ne znam nikoga da mrzim, već ih iskreno sve prezirem, dok su,opet, s druge strane zla, nesrećne estradne patriJote, parazitirajući na uspavanom pravoslavlju, kosovskom mitu i ruskom gnjecavom uticaju, izbegavali bilo kakav kontak sa mnom, jer sam za njih neprilagodljiv, van akademskih standarda fusnota i doktorskih plagijata, revolucionarno oštar, divljački otvoren, diplomatski netaktičan, nepopravljivi politički anarhista, surovi profesionalac, jednom reči – opasan društveni incident, koga, ipak, treba izbegavati kako se ne bi narušila akademska karijera dobro plaćenih srbskih intelektualnih odroda.

Tako smo, gospodo drugovi, braćo i sestre, dospeli u ovo današnje smutno vreme da imamo kritičnu masu nezadovoljnih građana na ulicama, koji mogu da sruše totalitarni politički sistem, koji je jedini uzrok naše nacionalne propasti, ali, nažalost, građani toga još uvek nisu svesni, političke kvazieletite to ne žele i zato tapkamo u mestu, očekujući da nas spase EU fundamentalisti ili Putinovi vagnerovci. Ako se osvrnemo na drevnu istoriju našeg slobodarskog naroda, koji se žrtvovao za svoju slobodu, državu, jezik, veru, kulturu, nacionalni identitet i pravo na različitost, onda ne smemo kukavički, podanički i bedno da zabijamo glave u blještave izloge šoping-molova, svakodnevne rasprodaje bofl uvozne robe, urlanje na sportskim arenama obožavanim gladijatorima i sakrivanjem, bežanjem od naraslih problema na egzotične destinacije, dok nam lobotomirani monstrumi i satanisti vrše maskr u školama, dok nas politički ološ vlasti i opozicije zadužuje i uništava, dok postajemo smetište otpada EU, dok preživljavamo na egzistencijalnom minimumu, već moramo da ustanemo i da se pobunimo, da se oslobodimo okupacije, kako to i priliči našem rodu. Vekovna težnja naših neprijatelja je da nas unište, satru i biološki istrebe danas je, opet, na delu.

Šta moramo da uradimo? Isto ono što su uradili naši hrabri preci. Ustali su u odbranu našeg nacionalnog identiteta i našeg biološkog opstanka. Slobodu nam neće niko da donese. Sloboda mora da se osvaja. Pišem ove redove, nastupam na društvenim mrežama, jer sam decenijama zabranjen na glavnim medijima, zato što se borim za našu slobodu. Zapamtite, moramo sami da se izborimo. Sami! Narod koji je ostavljen i izdan! Narod koga lažu i varaju Kurte i Murte! Vlast i opozicija su prevara. Oni imaju istog namesnika američkog kolonijalno satrapa, koji se osilio i obezobrazio, jer mu je to politički ološ dozvolio. Pokušavaju ponovo da nas prevare. Zato na strogo kontrolisanim protestima ne dozvoljavaju da govori niko iz pobunjenog naroda. Ne dozvoljvaju, jer se plaše da će protesti da se pretvore u demonstracije. Koje više niko od njih neće moći da kontroliše. Demonstracije kojima se ruši totalitarni politički sistem lažne predstavničke demokratije. Cilj protesta mora da bude promena političkog i ekonomskog sistema. Treba nam novi politički i ekonomski sistem u skladu sa našim humanističkim idejama. Moramo da srušimo postojeći politički sistem, koga brane veleizdajnička i kriminalna vlast, njena potkupljena opozicija i preplaćeni kvaziintelektualni skotovi. Rušenje tog sistema je put našeg spasavanja. Sve ostalo što vam govore i što vas zamajavu je prevara. Mora iz utrobe poniženog i potlačenog naroda da se rodi nova politička snaga, koja će da razume novo doba i koja će da uradi ono što je njena istorijska obaveza. Zato pišem i nastupam. Ukazujem kojim putem moramo da idemo.

Umesto propale predstavničke demokratije, treba nam direktna demokratija građana i vladavina stručnjaka, koje će građani stalno da kontrolišu. Taj novi politički sistem se razlikuje od monarhije, nasledne vladavine mediokriteta i predstavničke demokratije, gde otuđeni predstavnici građana donose odluke na osnovu svojih ličnih i materijalnih interesa, prema nalogu zombiranih korporacija. Novi politički sistem nema posrednika između građana i onih koji vrše vlast. Građani ne prenose svoje građansko pravo biranja i odlučivanja na posrednike, političare, poslanike i odbornike, nego građani direktno odlučuju o svim pitanjima u društvu. Zar su građani kompetenti da odlučuju? Jesu. Građani ocenjuju uslugu trenutnih izvršilaca vlasti. Trenutnih, zato što se na vlasti ostaje samo jedna godina. Građani najbolje znaju da li su zadovoljni ili nisu zadovoljni nekom uslugom, koja treba da bude u njihovom interesu.

Ko može bolje da zna od korisnika usluga da li je ta usluga dobra ili nije dobra za njega? Zašto politički ološ potcenjuje građane? Građani jedini imaju izvorno pravo da sami odlučuju o svojim interesima. Tako se brani Demokratija i Republika od vladavine korporacija i političke oligarhije, koja, sve pod plaštom građanskih i ljudskih prava, sprovodi samo svoje interese. Na drugoj strani, postavljanjem iskusnih stručnjaka, koji imaju priznate reference u poslovima, dobijamo meritokratiju na vlasti. Tako se oslobađamo sadašnjih političkih neznalica i štetočina, koji parazitiraju na truloj predstavničkoj demokratiji i vode državu i narod u tragediju.

Evo, rešenja! Kurta i Murta odlaze na smetlište istorije. Direktnom demokratijom se odmah smenjuje neuspešna vlast. Građani o tome sami odlučuju. Nove tehnologije omogućavaju tehničku podršku stvaranju slobodnog društva građana. Naravno, prethodno se svi mediji oslobađaju kontrole korporacija. Nema cenzure! Ukida se delikt mišljenja! Naš saborac Milovan Brkić mora odmah da se pusti iz zatvora, jer je izrekao svoje mišljenje. Niko ne može da bude zatvoren zbog izrečenog mišljenja. U prošlom tekstu sam objasnio kako ćemo da dođemo do Prelazne vlade stručnjaka i naznačio sam šta je njen zadatak. Obaveštavam sve one, koji ne prate moj javni rad na društvenim mrežama, da sam objavio imena stručnjaka koji su pristali da budu koordinatori u Prelaznoj vladi. To je prvi korak. Da li su to novi ministri? Nisu. To su stručni ljudi koji su dobrovoljno pristali, niko nije plaćen ili primoran, da okupe druge stručnjake i da naprave konkretan i operativan Program za spas Srbije.

Zamislio sam da promenom sistema inženjerski upravlja 550 naših vrhunskih stručnjaka. Ti stručnjaci su Novak Đoković i Nikola Jokić u svojim strukama. Samo takvi svetski šampioni mogu da nas spase dalje nesreće. Mi te stručne ljude imamo. Oni su pravi rodoljubi. Oni vole svoj narod i pate sa svojim narodom. Oni su negacija političkom ološu i kriminalnim političkim strankama. Pozivam sve stručne ljude iz zemlje i rasejanja da nam se priključe. Pošaljite svoje stručne reference i zauzmite svoje mesto u mobi za spas Srbije. Nema profesionalnih političara, poludelih vođa, bolesnih firera i manijakalnih lidera. Gradimo nove društvene odnose. Koji se baziraju na poštenim i iskrenim ljudskim odnosima i ljubavi prema svome narodu. Stvaramo novu društvenu elitu. Narod je dobar i slediće ljude koji ga vole.