DEMAGOG
Evo, dva novija primera o demagozima.
Slučaj Šešelj i Vučić.
Dva demagoga koja su potekla iz iste kuhinje.
Šešelj i novinarka vode intervju pred kamerama.
Novinarka mu kaže da je on bio omiljeni opozicioni političar Miloševića.
To nije tačno!
Kako nije tačno?
Nije.
Milošević je to rekao…
Nije rekao!
Rekao je ima zapis o tome…
Nije rekao! Ne izvrćite! On to nikad nije rekao.
A šta je rekao?
Novosti plus 1992 se prenele da je on rekao da od čitave opozicije poštuje samo mene i da sam mu ja omiljeni opozicionar, jer sam dosledan u svojim stavovima.
Novinarka je oćutala.
Prešla je na naredno pitanje.
Vučić na mitingu.
Priča kako se teško živi.
Kako su plate male.
Neko dobacuje iz publike.
Predsedniče, narod ti je gladan!
Znam da je gladan! Ja najbolje znam!
Obilazim Srbiju! Radim! Sve znam!
Aplauz! Veliki aplauz!
Onoga koji je vikao odvodi obezbeđenje.
Predaju ga policiji.
Policija ga vodi u zatvor.
Demagog priča svoju priču.
U koju veruje.
Jedino veruje sebi i svojoj priči.
Koju neprestalno vrti.
Tako zavrti razum običnom svetu.
Praznom pričom.
Demagog učestalim ponavljanjem laž pretvara u istinu.
U koju on zaista veruje.
Snagom svoga ludila on ubeđuje i ostale.
Uvlači ostale u svoje ludilo, jer je to svet u kome se on dobro oseća.
To je svet u kome on živi. Svet kojim neprikosnoveno vlada.
Svako sučeljavanje sa realnošću, on smatra direktnim napadom na njega.
Demagog je bezobrazan, agresivan i vulgaran, jer tako hoće da otera istinu.
Hoće istinu da uplaši i zato je tako bahat.
Ako se istina povlači, onda on postaje sve okrutniji i napadniji.
Postaje nesnosan.
Samo sluša sebe. Ne skida se sa medija. Pljuje sve druge, vređa i ponižava.
Ako mu se niko ne suprostavlja, on postaje sve luđi i sumanutiji.
Sve granice pristojnosti ruši i želi da čitav svet sabije u svoje ludilo.
Demagog se širi tačno onoliko koliko mu javnost ostavlja prostor.
Javnost se povlači, uverena da će demagog sam da stane i da se zaustavi.
Ali, to je velika greška. Demagog se lepim rečima ne može da zaustavi.
Javnost mora da pokaže zube demagogu.
To je jedini način da ga obuzda.
Demagog razume samo jezik otpora.
Neposušnost i protivljenje.
Borbu protiv obmane, bezobrazluka i gluposti.
Na režanje morate da odgovorite režanjem.
Kada pokažete da ste odlučni u svojoj odbrani, tada se raspojasani demagog povlači.
Puzi i izvinjava.
Nudi vam saradnju.
Hoće da vas potkupi.
Trebate mu.
Hoće da nastavi svoje ludovanje.
Ako ste spremi da idete do kraja, demagog to odmah prepoznaje.
Počinje transformaciju.
Pretvara se u mekušca.
Slinu.
Lakeja.
Licemera.
Podilazi vam lepim rečima.
Nudi se da vam služi.
Ponizan je i servilan.
Demagog ima dva lica.
Janus koji okreće lice prema potrebi.
Brzo se prilagođava i tako opstaje.
Okrutno lice je za javnost. Namrgođeno i ljuto.
Nasmejano i ponizno lice za poltronisanje moćnima.
Društva u kojima vladaju demagozi su nesrećna društva.
Takva društva zavise od trenutnog raspoloženja demagoga.
Njegovo ludilo prenosi se na čitavo društvo.
Društvo propada i pati sve dok je pod vladavinom demagoga.
Jedini način da se spasimo je da građani pobede demagoga.
Uostalo, sramota je da građani budu pod vlašu onoga koji je gori od njih.
Ali, prvo građani moraju da dođu do tog saznanja.
Beograd, 06.04.2016
