DELANJE

Da li neki moji kritičari čitaju moje tekstove?
Čitaju.
Da li zaista čitaju pažljivo moje tekstove?
Najpažljivije.

Dobro.
Pretpostaviću da je tako.
Kako je onda moguće da me ti moji kritičari napadaju da ništa ne činim i da je dosta više bilo praznog pisanja?

Gospodo drugovi, da li ste čitali moje tekstove JEDNA LISTA i SVI NA IZBORE?
Jeste.
Pa, šta piše u tim mojim tesktovima?
Ako ste zaista pažljivo čitali moje tekstove, onda je to prosto neverovatno da me napadaju da ništa ne radim nego samo pišem?!?

Jedan od čitalaca je to dobro naveo na slučaju Ive Andrića.
Zamislite da neki kritičari napadaju Ivu Andrića što samo piše?
Zar to nije glupo?
A šta bi mogao drugo da radi pisac?
Zar pisac ne treba da piše?

Zašto Andrić nije ustao protiv totalitarnog režima i rušio taj režim?
Ali, on ga je rušio pisanjem.
Pa, on je pisac i to najbolje radi dok piše.

Najveći srpski pisac Borislav Pekić je otišo korak dalje.
On se opredelio da, umesto samog pisanja, izađe na izbore i pomogne rušenju totalitarnog režima.
Sedeo je na ulici. Protestovao.
I izašao na izbornu listu.
Samo da nekako pomogne.

Pokvareni funkcioneri Demokratske stranke su ga stavili da bude protivnik Šešelju u radničkoj Rakovici.
To mogu da smisle samo zlobni ljudi.
Pisac je bio nemoćan.
Pristao je da uđe u blato.
Nije ga bilo sramota.
Nisu se stideli ni Mićunović niti Đinđić.

Borislav Pekić je pristao da se politički angažuje, mada je već zbog toga bio u zatvoru.
Osuđen na petnaest godina robije zbog borbe za demokratiju.

Kako će se ko odupreti totalitarizmu, stvar je njegovog ličnog opredeljenja.
Njegovog ubeđenja i pogleda na svet.
Umni ljudi to rade iznošenjem novih ideja.
Ako narod ne razume te ideje, to ne znači da su ideje loše i da ne valjaju.
Narod treba obrazovati u učiti ga zbog čega su te nove ideje dobre.

Čitav moj život je sazdan od delanja.
Stvaranja.
I borbe za nove ideje.
Moja radna biografija je moja najbolja preporuka na svetskom tržištu.
To je moja refernca.
Moj život.

Gde je onda problem?

U dva navedena teksta sam otvoreno napisao i najavio da počinje okupljanje patriotskog bloka za izlazak na izbore.
Nisam ja sazvao patriotske snage da se okupe.
Mene su pozvali.
Odazvao sam se i izneo predlog da sve patriotske snage treba da idu na JEDNU LISTU.
Ta lista treba da porazi uobraženog i nesnosnog Acu Dramosera.

Tako sam mislio i to sam predložio.
Ostali su taj predlog podržali.
Sada radimo na udruživanju patriotskog bloka protiv Kralja Ibija.
Koji se hvali da će sve ubedljivo da pobedi na vanrednim izborima.
On već slavi svoju izbornu pobedu, mada izbori još nisu ni raspisani.

To je dobro.
Neka samo slavi.
Pustite ga neka uživa u sopstvenoj veličini.
Neka se sam sebi divi.

Znači, ponavljam za one koji me čitaju tendenciozno, ja već delam. Nema mesta vašoj kritici.
Sama činjenica da sam došao da radim sa drugim ljudima na ujedinjavanju patriotskog bloka je dokaz da delam.
To je dokaz za mene i sve umne ljude koji prate moj rad.
To je, istovremeno, dokaz za sve one koji me napadaju, koji pišu samo da bi nešto pisali, da ne čitaju pažljivo moje tektove.

Kada ne čitate nečije tekstove, onda ga ne možete ni kritikovati, jer ne znate šta taj, koga kritikujete, stvarno piše.
Morate da čitate!
To je osnovno načelo pristojne polemike.
Ne mogu da polemišem sa onima koji me ne čitaju i ne znaju šta ja zaista radim.

Završavam.

Pišem i delam.
Udružujem se sa drugim ljudima i delam.
Nastupam i delam.
Protivim se totalitarnom sistemu i delam.

U mom slučaju sve je javno.
Nema muljanja i petljanja.

Kada sam bio na ratištu, prišli su mi momci iz Državne bezbednosti, koji su radili na prisluškivanju. Čitali su moje tekstove i podržavali moje nastupe u javnosti.
Mene prisluškuju od 1990 godine.
Priznali su mi da nikome u Službi nije bilo jasno zašto mene prisluškuju.
Nije bilo jasno ni meni.

„ Vaši stavovi u javnosti su mnogo oštriji, nego to što smo mi imali snimljeno u privatnim razgovorima“.

Naravno. Pa, šta ste očekivali?
Zar nisam rekao da sve javno iznosim?
Šta imam da krijem?
Javno delam, jer sam primoran da se suprostavljam gluposti i totalitarizmu.
To su dva naša najveća problema.

I onda me optužuju da ne delam.
Svašta!
Danas 311.604 čoveka čita šta pišem.
Zar to nije neko delovanje?
Zar se ne pomičemo sa mrve tačke?
Zar ti ljudi nisu saznali nešo od mene?
Zar to nije delanje?

Sve veći broj ljudi počinje da se budi.

Sada smo počeli da politički organizujemo sve patriotske snage u jednu izbornu listu.
Ja sam samo deo velikog tima.
To piše u mojim tekstovima
Koje kritičari, nažalost, ne čitaju.
I kukaju kako ne delam.

Molim vas, budite ljubazni i počnite da me pažljivo čitate.
To je jedini način da se razumemo.
I da zajedno menjamo Srbiju.
Svaki čovek nam je dragocen.
Borba je tek počela.
ZA SPAS SRBIJE

Beograd, 25.08.2015.