Дефетизам је идеолога Велеиздајника на власти, који хоће, ширењем и пропагирањем дефетизма, да задржи освојену власт.
Циљ дефетизма је да покаже народу да нема никога бољег у друштву, који би могао да води успешно државу.
Нема људи!
Нема никакве идеје!
Власт је најбоља и њена плаћена, корумпирана опозиција.
Која је добила задатак да глуми опозицију.
И да тако ствара привид о постојању демократије.
Ништа, дакле, не треба да се мења!
Дефетизмом се брани тоталитарни политички систем.
Бране га и власт и опозиција.
Бране га сви они, који су плаћени од стране власти да шире дефетизам.
Бране га сви којима је политика уносан посао.
Њихов циљ је да протерају све мислеће људе који имају нове идеје и решења.
Оптужују их да имају намере да се баве политиком.
Они захтевају да се политиком бави искључиво политички олош.
Отуда, можете често да чујете, када неко независтан наступи у јавности, да га сложно нападају и власт и опозиција, оптужујући га да се бави политиком.
Тако политика постаје монопол само за плаћене политичаре власти и опозиције.
Таква политика нас је довела до данашње трагедије.
Јасно ми је да власт и опозиција плански шире дефетизам у друштву.
Тако чувају своје политичке привилегије и покрадено богатство.
Али, нажалост, имамо у народу оних, који не разумеју ову превару.
Имамо људе који су поробљени и сиромашни.
Људе који наседају на демагогију политичког олоша.
И који, успаничени, шире дефетизам.
Готово увек користе исти вокабулар, који су преузели од политичког олоша.
Ништа не можемо да урадимо!
Све се унапред зна!
Ми смо немоћни!
Народ је стока!
Срби су дивљаци!
Срби не знају да управљају сами са собом!
Србима треба господар! Србима треба бич!
Косово је изгубљено!
Војводину ће да нам узму!
Ми се ништа не питамо!
Гледај само себе и своје дупе!
Политика је курва!
Јебеш политику, узми паре!
Дефетизам служи за психолошко поробљавање народа.
То је облик специјалног рата против сопственог народа.
Сви контролисани медији су у служби ширења дефетизма.
Тоталитарни политички систем убија сваку мисао о критици или побуни.
Тако се наша трагедија увећава.
Рачун на наплату, наравно, увек редовно стиже.
Смисао мог јавног наступању је одбрана јавног добра.
Одбрана заједнице од преваре и злочина политичког олоша.
Борба против пропаганде дефитизма, апатије и ширење безнађа.
Сматрам да није све унапред предодређено и да можемо да узмемо судбину државе и народа у своје руке.
Имамо право, позивајући се на своје претке, који нису насели на корупцију и конформизам дефетизма, да се изборимо за слободу од окупације и тираније.
Морамо, због нашег поколења, да зауставимо уништавање државе и народа.
Борба за нашу слободу је скопчана са нашим биолошким опстанком.
Немамо више времена да ћутимо и да се склањамо.
Морамо да се упустимо у тешку борбу за животни опстанак.
То је данас наша једина историјска обавеза.
Дефетизам се побеђује новим политичким идејама.
Удруживањем за спас Србије.
Отвореном критиком свега што не ваља.
Слободом медија.
Рушењем свих политичких монопола.
Рушењем велеиздајничког и криминалног тоталитарног система.
Освајањем изгубљене слободе.
Стигло је ново доба.
Отварају нам се нове историјске прилике.
Имамо знања, искуства, памети, воље и снаге.
Имамо много људи у земљи и расејању који воле Србију.
Људи који желе да се Србија ослободи окупације.
Све те људе морамо да – УДРУЖИМО!
У заједничку борбу за стварање новог политичког система.
Који ће донети добробит већини у друштву.
Пустите низ воду дефетисте.
Њима не можете да помогнете.
Губите време док се расправљате са њима.
Окрените се према добрим и вредним људима, који хоће боље да живе.
Ти људи су наша највећа снага.
И наша гаранција да сигурно побеђујемо.
Београд, 7531.г гроздобер, дан двадесетшести