Estradni srpski ekonomisti su neoliberali.
Monopolizovali su srpske medije.
Samo se njihovu mišljenje čuje.
Neko bi pomislio da niko drugi, osim njih, ne zna ekonomiju u Srbiji.
Estradni srpski ekonomisti su dobro naplatili svoj neoliberalizam.
Podanički služe svakoj vlasti od petooktobarske kontrarevolucije.
Biti neoliberal u Srbiji je unosan posao.
Biti neoliberal znači trabunjati laži o slobodnom tržištu u
korporativnom bankrotiranom kapitalizmu, znači podržavati sveopštu rasprodaju nacionalnih resursa u suverenim državama koje su pod kontrolom korumpiranog političkog ološa, tajkuna i kriminalaca, znači zalagati se javno za slobodnu konkurenciju u monopolizovanoj privredi,dok ste privatni konsultanti gangstera tranzicije, znači prezirati siromašnu i opljačkanu radničku klasu, koja živi bednije od psa neoliberalnog estradnog ekonomiste, koji samo za kupanje i šišanje troši nedeljnu nadnicu samoupravljača i lenjivca, jer ako ste radnička klasa to automatski znači da ste zatucani i primitivni gubitnik tranzicije, nesposobni da se snađete i da niste ni zaslužili bolji život; biti neoliberal znači da se pojavljujete na svim nacionalnim televizijama u društvu bandita ministara, koji privatizacijom postaju novobogataši, da vas svi snimaju, citiraju i hvale, znači da ste omiljeni ekonomista premijera, da pišete za režimske novine i da ste redovni govornik na srpskom Davosu, da se skijate, jedete škampe i živite bezbrižnim životom dobrostojećeg malograđanina, dok većina građana ne može da sastavi kraj sa krajem, dok 35.000 ljudi više umire nego što se rađa, dok 30.000 razočaranih ljudi svake godine napuštaju ukletu zemlju u kojoj neoliberalni ekonomisti vladaju; biti neoliberalni ekonomista znači objavljivati svoje budalaštine o trošku poreskih obveznika, na najskupljem kunstdruk papiru, napadati sve one ekonomiste koji se zalažu da država ne rasprodaje svoje nacionalne resurse, proglašavati ih ostaciima prošlosti, nazadnim snagama iz samoupravnog socijalizma, tražiti da se sve državno rasproda, jer država ne zna da upravlja, dok, istovremeno, predajete ekonomiju na državnom fakultetu, vodite nevladinu organizacaciju koju finansira
vlada, hvalite se kako rame uz rame idete sa državnim činovnicima u nakaradne privredne reforme, takav je upravo slogan bio – rame uz rame, koračate ponosno sa izvršiocima državne vlasti u najveću pljačku u istoriji Srbije, prihvatate da budete dobro plaćeni član nekoliko upravnih odbora javnih preduzeća za koje se zalažete da se prodaju, pa na svim tim svojim angažmanima u politici, fakultetu, javnim preduzećima i drugim tezgama u državi zarađujete mesečno plate briselskih satrapa, koje se kreću od deset do dvadesehiljada evra, e, to, gospodo drugovi, dragi moji, može samo neoliberalni ekonomista protuva, pokvarena njuška, slina i jajara, bitanga, hohštampler naše tranzicije i intelektualni skot koji nema u sebi jednu mrvu morala ni ljudskosti, nego samo gleda svoju skorojevićku zadnjicu da uvali na državne jasle, da samo sebe obezbedi i nema samilosti za patnju, siromaštvo i bedu onih nesretnika koje krade i koji su mu obezbedili pristojan građanski život.
Sve što decenijama ti neoliberalni gmazovi pišu nije vredno ispušene i ugašene cigarete, jer oni nikakvu novu ekonomsku ideju ni nemaju, pošto o savremenoj ekonomiji ništa ni ne znaju, kada biste ih pustili na slobodno tržište da tamo nađu kupce, mimo države, političara i tajkuna, za svoje teorijske masturbacije i da tim svojim kupcima prodaju svoje plesnive priče, niko to njihovo baljezganje i prepisivanje ne bi ni pogledao, ne bi izvadio jedan evro da plati, što je dokaz da to što oni pričaju nema nikakvu tržišnu valorizaciju, pa bi neoliberalni ekonomisti i tržišni talibani ostali gladni i nezaposleni na slobodnom tržištu o kome toliko bleću.
Biti neoliberalni ekonomista znači dobro zarađivati na narodnoj nesreći.Učestvovati na svim skupovima za podršku reformama vlade, bez obzira ko sačinjavao tu vladu. Ko hoće moral neka ide u crkvu. To je ideologija tržišnih talibana. Neoliberali su makijavelisti i pragmatičari.
Neolibarali sa moralom nemaju nikakav problem.
Važno je samo da braniš svoje lične interese.
Važno je samo da se ne zameraš vlasti i tajkunima.
Ne smeš da se zameraš onima koji imaju moć i novac.
Iz čije ruke uzimaš i koju podanički ljubiš.
Sukob sa njima nije ekonomski opravdan, jer šteti ličnim interesima.
Jedan je život i neoliberalni ekonomista ne sme da prokocka sve
mogućnosti da sebi obezbedi finansijsko blagostanje.
Prežvakavaju tako estradni neoliberali jedne te iste floskule,
prepisuje jedne te iste fraze, doktoriraju na temama koje nikoga ne zanimaju, raspravljaju o tome kako se piše i izgovara ime nekog tržišnog fundamentaliste iz čikaške bande ekonomista, koji su opljačkali i uništili svetske finansije, žvalave tržišni pajaci o
slobodi preduzetništva i privatnom biznisu, ali nikada nisu pokrenuli nikakav biznis, ništa ne znaju o poslovanju, tržištu, profitu i konkurenciji, nego večno parazitiraju na propalim ekonomskim teorijama.
Konsultantni su i vlasnici revizorskih kuća, koje dobro stoje za
vladom, otvoreno upravo sa ciljem da služe ministrima za njihove
kriminalne kombinacije, pa dobijaju poslove revizija najvećih
kompanija, koje moraju da ih plaćaju po političkoj direktivi, da bi se prikrilo pravo stanje njihovih gubitaka, nameštaju neoliberalni
ekonomisti godišnje finansijske izveštaje za propale i prezadužene
tajkunske kompanije, umivaju njihove bilanse, kako bi tajkuni mogli da podižu nove kredite i varaju banke, kako bi od države dobili nove subvencije, otpise neplaćenih poreza i povoljne kredite iz državnih fondova, koje nikada neće da vrate; učestvuju neoliberalni ekonomisti u smišljenoj prevari, deo su organizovane bande prevaranata za krađu države i građana, svojim doktorskim titulama i univerzitetskim zvanjima pokrivaju sve te mahinacije, rade protiv principa svoje struke i svih moralnih načela, ali to njih uopšte ne zanima, oni su beskičmenjaci, mekušci, podlaci i protuve koji prodaju na crnom tržištu svoje prevarantske usluge, naplaćuju izdaju svoje struke, bogate se krivotvorenjem i falsifikovanjem, učestvuju u procesu banditske i razbojničke privatizacije kao privatizacioni savetnici, zamislite samo te bombastične medijske nazive, kao da pljačkaša
banke, insajdera u banci, koji otvara sef i uvodi kriminalce u banku, nazovemo bankarskim savetnikom za pražnjenje trezora; rade neoliberali kriminalne procene kapitala, nameštajući tajkunima da za male pare kupe društvena i državna preduzeća, tako su procenjivali da se kvadratni metar poslovnog prostora u Knez Mihajlovoj prodaje za 200 evra, dok je njegova tržišna cena bila 10.000 evra, tako su hektar najbolje zemlje u Bačkoj, Banatu i Sremu prodavali za 200 evra, da bi danas vrednost istog tog hektara bila 12.000 evra, tako su šećerene odlazile za 3 evra, mada je njihova tržišna vrednost bila 30 miliona evra, na zalihama su imale šećera,melase i repnih rezanaca za 15
miliona evra, tako su ZMAJ Zemun, jedinu fabriku kombajna, prodali za vrednost opreme u fabrici točkova, da bi tajkuni prisvojili 50 ha najbolje lokacije za hipermarkete i tako zaradili 110 miliona evra, tako su učestvovali u aukcijskim rasprodajama i nameštenim tenderima za 2.500 preduzeća kao privatizacioni savetnici, odabrani od vlade da pripreme otimačinu, što je nanelo štetu državi u visini od najmanje 25 milijardi evra, pa su neoliberalni ekonomisti direktno omogućili tajkunima i političkom ološu da postanu tranzicioni kapitalisti preko noći, novobogataši, nova elita, samo da bi oni uzeli svoje provizije, naplatili svoje tezge i uništili našu ekonomsku struku do te mere da
je danas u Srbiji sramota da kažete da ste ekonomista, jer to znači da ste šibicar, secikesa, poltron i zaštitnik jednog brutalnog
totalitarnog režima koji uništava državu i naciju.
Neoliberalni ekonomisti su saučesnici u zločinu.
Oni su unajmljene ekonomske ubice.
Zlikovci.
Prema izveštajima međunarodnih finansijskih stručnajka i svetskih
agencija za praćenje korupcije i pranja para iz Srbije je od 2001. do danas ukradeno 52 milijarde evra.
Ponavljam 52 milijarde evra!!!!!
Gde je taj novac?
Završio je na računima međunarodne birokratije, koja je dozvolila da se pljačka u Srbiji organizuje, kao i na računima političkog ološa, tajkuna i kriminalaca.
Manji deo opljačkanih para se nalazi kod neoliberalnih ekonomista.
Manji deo od 52 milijarde evra.
Znači, da pojednostavim, oni su bogati, jer smo mi siromašni.
Građani su opljačkani.
Država je opljačkana.
Nejednakost u društvu, neizdrživa i opasna, nastala je kao posledica organizovane pljačke.
Gangsterske bande političara, tajkuna, kriminalaca i neoliberalnih
ekonomista su opljačkali državu i građane.
To je istina.
Bolna istina.
Neoliberalni ekonomisti nastavljaju da nas lažu i obmanjuju.
Nemaju nikakve samilosti prema građanima.
Mrze sve što je Srbija i srpsko.
I sve hoće da unište.
Zašto da budemo samilosni prema njima?
Neoliberalnim ekonomisti treba , takođe, poput političara i ološa, da država konfiskuje imovinu.
To je jedino što oni razumenu.
To je jedino što je pravedno.
Da li su ekonomisti fah idioti?
Neoliberalni ekonomisti su fah idioti..
Mi, ekonomisti, ako hoćemo da se razlikujemo od fah idiota, moramo da ustanemo u odbranu naše struke.
Ovo je moj krik za odbranu ekonomije.
Kolege ekonomisti, molim vas, ustanite u odbranu naše struke.
Kriknite.
Makar malo.
Beograd, 08.04.2015.
Drago mi je da se i u Srbiji primecuje ova nova posast koja se siri svetom (a EU je verovatno glavni centar). No, kao uvek u pocetku, tesko je tacno isfiltrirati sve detalje. Mi se u glavnoj ideji slazemo. Evo mojih korekcija:
-U nedostatku oznake, razni autori oznacavaju ovaj vid ekonomije i politike raznim, pogresnim nazivima. Oprasta se, ovo je relativno novo. „Neoliberalizam“, „neokonzervatizam“,… to nije. Ovoj grupi apsolutno nije vazno „Levo“ ili „Desno“. Na Zapadu se oni najcesce sami nazivaju „Progressive“, sto bi u prevodu bilo „Naprednjaci“.
-Takodje dok smo u nazivima, ova vrsta ekonomije gde Drzava ruku uz ruku sa tajkunima i velikim biznisom upravlja privredom i zzanje korupciju ima naucni naziv: Fasisticka Ekonomija.
-Gde vi (pomalo) gresite je „slobodna/trzisna privreda“ u ovoj vrsti ekonomije i pod ovom vrstom vlasti. Trzisna privreda i slobodno trziste su za njih samo izgovor, ako ih ista vise interesuje to je gusenje slobodnog trzista zajednicom vlasti i tajkuna. Iz tog razloga ovo nema nikakve veze sa pravom slobodnom trzisnom privredom. Ceo cilj je da se ta sloboda ugusi na korist drzave i tajkuna, na zlo svih ostalih.
-Sta je resenje? I tu malo gresite. Resenje nije u povratku na sistem javnih preduzeca i jake drzavne strukture. Ti neizbezno vode, pre ili kasnije, pojavi fasisticke privrede. Deo resenja je da pojam „javno preduzece“ postane oksimoron. Da, ima cena da se plati za to, no na dugi rok to je neophodno da se zaustavi korupcija fasisticke privrede. Drugi deo je da se drzava i vlast onemocaju i razbucaju u lokalne uprave. Smanjiti opseg i duznosti drzave, smanjiti, dramaticno, velicinu drzavne strukture (manje od 100000 ljudi „drzavno“ zaposlenih je sto Srbija moze da podnese). Fokusirati drzavne sluzbe na bezbednost i odrzavanje pravnog sistema. Samo tako ogranicena vlast moze prestati sa korupcijom. Ako nema za sta da se korumpira, nema korupcije.
-Najzad, osloboditi privredu. Zaista. Mala drzavna struktura implicira manje poreze, davnja i mozda najbitnije-dramaticno manje propisa, regulacija, birokratije. Minimizacija ovih po umanenju drzavne strukture je poslednji neophodni korak ka pravom (a ne samo po imenu) napretku i rastu privrede za sve. Slobodno trziste i njegove neumoljive sile, nezauzdane, imaju samo jedan dugorocni rezultat: boljitak za sve. Pravi, „divlji“ kapitalizam dovodi do prosperiteta za sve, ovaj „Crony Capitalism“, naucno Fasisticka Ekonomija nikada.