Početna Tekstovi i kolumne Svedok Cirkus

Cirkus

1148
0
SHARE

Stara boljševièka kovanica glasi – ako su izbori dobro organizovani, ne treba ih ni održavati! Izgleda da današnji neoboljševici nisu odstupili od te krilatice. Mnogi funkcioneri nevladinih organizacija koji su se, ne napuštajuæi plaæene funkcije, udomili i na državnim jaslama, umiljato jagnje sa vuèijim èeljustima sisa sve što može, èude se zašto se toliko insistira na održavanju vanrednih parlamentarnih izbora. Pa, to je, kažu oni samo gubljenje vremena i novca. Šta æe doneti vanredni parlamentarni izbori? Ništa.

Sva nameštena istraživanja javnog mnjenja govore da se pobednik unapred zna. Vlast æe, navodno, podeliti: DSS, G17 plus i DS. A šta je to? To je ponovo, na opšte oduševljenje onih kojima dobro ide, samo – DOS! Kako god da okreneš, kažu èlanovi više upravnih odbora, to je opet naš DOS. Zašto onda da se održavaju izbori? Dovoljno je samo da se mangupi iz njihovih ranih redova, kada su pobedonosno oteli vlast Despotu, što više udalje iz ove koalicije, najbolje bi bilo da zauvek ostanu na egzotiènim ostrvima i da troše ono što su pokrali rasprodajuæi srpsku privredu, a da u vlast uðu oni koji su iz nje, uz najveæe uvrede, ponižavanja i vreðanja, nasilno izbaèeni.

To je zaista najbolje za sadašnju vlast. Neka se što pre zaboravi šta se dogaðalo! Ne treba se više vraæati nazad! Treba samo nastaviti reforme! Najveæi zagovornici ove nove podvale narodu je novosnovana partija G17 plus i njeni funkcioneri koji pokušavaju, obraèunavajuæi se sa kriminalnim delom bivše koalicije, da nastave svoj neuspešni koncept reformi koga sada, zato što je to konjukturno, oštro kritikuju. Kao da oni nisu bili ideolozi tog koncepta. Zašto nam sada podvaljuju? Zar korupciju nisu videli dok su bili na vlasti? Zašto o tome nisu odmah obavestili javnost? Šta su èekali? Èega su se plašili? Njihov neoliberalni koncept posle samo tri godine sprovoðenja sahranio je veæ upropašæenu srpsku privredu. Metafora premijera, da je prošli režim ubio privredu dok je nova vlast njen grobar, potpuno je taèna. Graðani i privreda ne mogu više da prežive »operaciju bez anestezije« koju hoæe da nastavi restaurirani DOS.

Šta onda da se radi? Kako dalje? Vredi li uopšte održavati vanredne parlamentarne izbore? Zar sve neæe biti isto? Da li su stvarno neoboljševici i njihove agencije za nameštanje pitanja javnosti u pravu? Na svu sreæu, prolazeæi svakoga dana kroz tu sve siromašniju i oèajniju javnost bez perspektive, mogu da kažem da nisu u pravu.

Graðani Srbije nisu zbunjeni i apatièni, veæ su razoèarani. Politièari su ih prevarili. Taènije, veæini graðana se smuèila politika bez pravde i valjanih privrednih rezultata. Afere i optužbe su potpuno obesmislile svako politièko organizovanje. Vest dana danas bi bila da je neki ministar sam podneo ostavku i da je neki politièar lepo govorio o svom politièkom oponentu. Kad malo bolje razmislite, interesantno je da niko nije dao ostavku mada, prema svemu što se dešava, brod uveliko tone. Zašto politièki brodolomnici tako grèevito brane vlast? Šta ih to toliko drži na okupu? Odgovor je jednostavan – svaki dan na vlasti donosi prihode od provizija koje više nikada u životu neæe biti u prilici da uzimaju. Uprkos tome što su poèeli od prošle nedelje, otkako su vanredni parlamentarni izbori postali izvesni, da govore kako im se vladanje smuèilo, niko nije imao interesa da podnese ostavku. O moralnom èinu ne vredi ni govoriti jer biti èlan korumpirane vlasti je, samo po sebi, nemoralno.

Dakle, graðani su prevareni i razoèarani, ali oni, ipak, traže alternativu. Na to ih tera sve bedniji život. Svi smo zabrinuti. Ima li spasa? Prema istraživanjima, preko 80 odsto graðana prezire politièare. Za to su krivi sami politièari. To je svetski trend. Meðutim, postoji velika razlika jer su njihova društva bogata i mnogi graðani su ekonomski nezavisni i ne žele više da uèestvuju u tom politièkom cirkusu. Ne žele sve dok se šatre cirkusa ne sruše. A srušiæe se na glave obiènog sveta, koji zadivljeno gledaju špekulantske akrobacije u vazduhu pohlepnih berzanskih mešetara i ne mogu da se isèude njihovoj pohlepi. Gramzivi turbokapitalisti ruše sve pred sobom samo da bi zadovoljili svoju bolesnu taštinu. Kockaju se sa sudbinama država i nacija.

Slièno se ponašaju i naši turboreformatori. Oni ne brane interese graðana i privrede, veæ sopstvene. Spremili su se da budu na vlasti do poslednjeg prodatog preduzeæa. Vanredni parlamentarni izbori su pravi lek za ostrašæene i narkotizovane talibane. Izbori uvek sve rešavaju. Što više izbora, to bolja politièka ponuda. Više izbornih ciklusa uozbiljiæe našu politièku scenu.

Graðani su pred sudbonosnom dilemom. Nemaju za koga da glasaju. Više od 54 odsto ispitanika to potvrðuje. Ostali glasaju zbog graðanske dužnosti. Tek reda radi. Opredeljuju se po principu manjeg zla. Znaju da to što se nudi nije ono što im treba, ali nemaju dovoljno snage da protestom pokažu da žele nešto bolje. Na drugoj strani, ponuda je zaista slaba. Politièari namerno od svega prave cirkusku predstavu samo da bi što dalje držali graðane u gledalištu. Ko je lud da se ponižava i glumi klovna? Svako ko drži do sebe i ko je uviðajan, odmeren i vaspitan neæe pristati da bude deo te maskarade. Èovek se povlaèi na pristojnu distancu, gleda svoja posla i bavi se obiènim životnim nedaæama, kojih je sve više jer klovnovske akrobacije partijske sekte na vlasti ugrožavaju život svima pod šatorom.

Hteli vi to ili ne, izolovali se ili potpuno udaljili od svega što se dešava, ne možete da se saèuvate od pogubne politike vlastodršca. Sve nas drže èvrsto u šaci. Stežu nas i, poput stare drenovine, cede poslednje životne sokove. Pokušaj lažnog bežanja od stvarnosti, davanjem izjave kako vas politika uopšte ne zanima, samo je zatvaranje oèiju pred sve veæim i bolnijim životnim problemima. Ništa time ne dobijamo. Problem je i dalje ostao. Ako ga ubrzo ne rešimo, postoji opasnost da izgubimo sve ono što su nam preci ostavili u zaveštanje. Imamo li pravo na to? Dobro razmislite. Smemo li našim potomcima da ostavimo ruševine? Nema zatvaranja oèiju! Svako je odgovoran za svoju sudbinu. Ako se povuèemo, svi postajemo taoci jedne razbojnièke politike, pobeðuje iracionalni karakter vlasti kako bi rekao From, koja nema ozbiljnih namera da radi za opšte dobro zajednice. Tako postajemo mentalno bolesno društvo koje se davi u svom sopstvenom moralnom truležu i koje, razoèarano u bilo kakvu uzvišenu ideju ili poštenu osobu, pristaje da uèestvuje u cirkusnoj predstavi, oèekujuæi da æe Nešto samo da se desi ili da æe Neko sve to svojom èvrstom rukom da preseèe. Ali, na svu sreæu, Nešto samo od sebe se nikad ne dešava i taj Neko se bez veæeg razloga nikada ne pojavljuje. I ne treba da se pojavi jer æemo, ukoliko se to desi, ponovo postati robovi neèije bolesne ambicije. To Srbiji više nije potrebno. Napokon je završeno jedno totalitarno doba. Idolopoklonstvo prema voði je upropastilo našu državu i pogubno je bilo za mentalnu svest naroda.

Ako hoæemo da ozdravimo, moramo se osloboditi svih lažnih istorijskih velièina i nacionalnih zabluda. Nema više nedodirljivih. Skupo smo plaæali sopstvene promašaje. Sami smo krivi za sve što nam se desilo. Ne smemo da krivimo druge. Potrebna nam je nova vizija i strategija. Srbija mora da se modernizuje. To je prvi uslov za ubrzani razvoj. Na samom poèetku moramo da prestanemo sa ovim cirkusom koga stvaraju razmetljivi politièari. Preduslov za to je da se stvore stabilne institucije i uvede vladavina prava. Ne verujem više nijednom politièaru, veæ samo zakonima. Moramo se nauèiti da uspešnost neke politike merimo prema ostvarenim rezultatima. Ko je uspešan neka vlada.

Neoliberali nemaju rezultate. Zato moraju da odu. Oni su glavni tvorci današnjeg cirkusa. Graðani ne mogu da zaborave da su u koncipiranju predstave i podizanju cirkuske šatre glavni ideolozi i projektanti bili upravo samozvani eksperti iz G17 plus. Zašto sada pokušavaju da nas ponovo obmanu? Ko je držao finansijske i trgovaèke poluge vlasti? Ko se hvalio da je naša cirkuska predstava najbolja na svetu? Ko je dovodio klovnove iz sveta da nas uèe kada je èaša do pola puna, a kada do pola prazna? Koji je to iluzionista držao kurs stabilnim, dok je srpska privreda propadala? Koji dreser naše spoljne trgovine je velièao samoupravljanje? Koji je žongler preskakao upaljene oktobarske vatre i upadao u trezore Centralne banke? Èiji je san da postane Hudini svetskih cirkuskih pozornica? Otkuda novac artistima i modelima kad posetilaca nema u gledalištu? Ko je opljaèkao slamarice? Èija je rika za oduzetim komadom vlasti zaglušila vapaje poniženih i uvreðenih? Ko je štitio jedne oligarhe, dok je proganjao druge koji nisu bili pod njihovim nadzorom? Ko je odbio da plaæa reket? Na kraju, šta su graðani dobili od èitavog tog medijskog cirkusa? Ništa. Žive li možda bolje? Ne žive. Ima li privrednog rasta? Nema. Ima li vizije i strategije za izlazak iz ovog rasula? Cirkusanti o tome ne govore. Šta da kažu? Sve što su znali i imali pokazali su pod cirkuskom šatrom. Sada se prave nove koalicije za zabavljanje gledališta. Zaluðivanje hoæe da nastave. Akrobate na trapezu prave salto mortale bez zaštitne mreže. Obræu principe i nepogrešivo štite samo sopstvene interese. Nesalomivi na trapezu vise okrenute glave i èekaju da uhvate pravu priliku. Ljuljaju se izmeðu suprotnih principa, ali im to ne smeta. Bitno je samo da se ljuljaju. Svako se nada da æe izazvati divljenje posetilaca.

Varaju se. Ne mogu nas prevariti. Posetioci su pametni. Igra je sve zanimljivija. Ko æe u toj opasnoj politièkoj akrobaciji prvi da povuèe pruženu ruku. Neæemo dugo èekati. Veliki novac je u igri. Šake su otvorene. Kad budu pune, srušiæe se konaèno cirkus. Tada samo treba da ih oteramo iz naših života. Posle æe sve biti lakše.

Objavljeno u listu »Svedok«

2003-11-15

SHARE