Nikada ovakvu cenzuru nismo imali u društvu.
Aca Dramoser je uveo ličnu diktaturu.
Ne može da podnese kritiku.
Ne može da podnese jednu kritičnu reč protiv njega.
U tom ludilu okupirao je sve institucije.
Svi lude zajedno sa njim.
I građani sve više lude.
Ne mogu da izdrže toliko ludilo vlasti.
Ne mogu da izdže ogromno siromaštvo u društvu.
Do kada će građani da trpe ludilo?
Neki ljudi , koji cene moj rad, hteli su da gostujem u Užicu.
Hteli su da me građani uživo čuju.
Hteli su da razbiju medijski mrak.
Građani su gladni i željni istine.
Organizatori su sve pokušali da nekako dobiju salu.
Skupili su i pare i rešili da plate.
Ali, niko nije smeo da im izda salu.
Uzalud su obilazi grad.
Zabranjeno je svima da izdaju salu za moje gostovanje.
I?
Ništa.
Strah.
Svuda.
Cenzura.
Režim koji je u tolikom strahu ne može da opstane.
Ne može se širenjem straha vladati.
Mislim da se bliži kraj izdajničkom režimu.
Srbi ne vole tirane.
Tiranin ne voli Srbe.
Građani i tiranin moraju da odmere snage.
Na sledećim izborima.
Građani moraju da pobede.
Beograd, 16.09.2015.
