Početna Sadržaj Reagovanja ČAK

ČAK

4794
2
SHARE

AL DŽAZIRA objavljuje emisiju sa severa Crne Gore.
Objektiv, naziv emisije.
Govori o nezaposlenosti i iseljavanju.

Milo Đukanović ne priznaje da se to događa.
Ostali političari pričaju gomile gluposti.
Ogorčeni narod se iseljava.
Svuda siromaštvo i beda.
Nema posla.
Nema plata.
Nema penzija.
Socijalna davanja obustavljena.
Tuga i jad.
Čemer.

Prikazuju vlast u opštinama na severu Crne Gore.
Bijelo Polje, Kolašin, Rožaje, Berane, Pljevlja…
Političari nemaju nikavo rešenje.
Čekaju da Milo nešto reši.
A Milo tvrdi da oni dobro žive i da nema iseljavanja.
To su opasne optužnice političkih protivnika.

Predsednik opštine Rožaje.
Musliman.
Kaže kako žele da zadrže dobre odnose u opštini.
Kaže dele to sirotinje što imaju.
Kaže kako gledaju da podjednako zapošljavaju sve.
Kaže: i Bošnjake i Crnogorce i katolike i Rome i Srbe ČAK…..
Sve.

Rekao je to iskreno.
Otelo mu se to ČAK.
Ostalo je neprimećeno.
Izgovorio ga je bez zadrške.
Kao da to ČAK ide uz Srbe.
Kao da se to ČAK rodilo uz Srbe.
Kao da je to ČAK sraslo uz te Srbe.
Kao da se podrazumeva da su Srbi i ČAK jedno.
Oni moraju da idu zajedno.
ČAK i SRBI.

Tog neprimećenog ČAK nema kod drugih naroda.
To ČAK je oznaka samo za SRBE.
Jer Srbi uvek moraju biti obeleženi.
ČAK mora da ih izdvoji.
Eto, vlast sve radi da zaposli siromašne koji ne rade.
Sve što može zapošljava iz svojih skromnih i nepostojećih sredstava.
Zapošljava ČAK i Srbe.
Zar to nije za svaku pohvalu.

Eto, vlast vodi računa o nacionalnoj pripadnosti.
Eto, vlast zapošljava ČAK i Srbe.

Izluđuje me to nepristojno i bezobrano ČAK.
Koje niko ne primećuje.
Ne primećuju ga ČAK ni Srbi.
Kada bi pitali  Srbe da li su primetili to ponižavajuće ČAK, oni bi
vas gledali začuđeno.
Ne razumeju šta pričate.
Nikakvo ČAK nisu čuli u toj emisiji.

Zamislite obrnutu situaciju.
Zamislite da se na jugu Srbije napravi jedna takva emisija.
Recimo, Trgovište, Blace, Kuršumlija, Babušnica, Medveđa…
Ništa bolja situacija nije u ovim opštinama u odnosu na one iz severa
Crne Gore.
Zamislite da predsednik jedne od ovih opština nabraja koga sve
zapošljava i da kaže da zapošljavana ČAK i muslimane.
Šta bi se desilo?

EU bi poslala NATO avione da reše ovo kršenje ljudskih prava u Srbiji.

U slučaju Srba se ČAK podrazumeva.
To ČAK ide uz Srbe.
Kao što žuta traka ide na ruku obeleženih Jevreja.
I to je uvek tako.
I nikome to ne smeta.
Ne smeta ČAK ni Srbima.

Prošao sam čitavu nekadašnju Jugoslaviju.
Imam prijatelje od Triglava do Đevđelije.
Prijatelji smo i danas.
Ali zvanična politika njihovih država je uvek dodeljivala Srbima to
prokleto ČAK.
I mi smo sagnute glave prihvatali to ponižavajuće ČAK.

Moramo da vratimo nacionalno dostojanstvo.
Moramo da odbranimo nacionalni identitet.
Ne smemo da dozvolimo da ponovimo greške iz prošlosti.
Zato ovo i pišem.

Neko naivan će se začuditi.
Šta  ovaj cepidlači?
Kakve veze ima?
Niko ne primećuje to ČAK.
Zar je baš to toliko važno?

Jeste! Mnogo je važno!
Ne želim da nas ponovo ograde sa ČAK.
Ne želim da nas trpaju ČAK u logore.
Ne želim da nas ČAK ubijaju jer smo Srbi.
Želim da se nikada više Srbi i Čak ne sretnu.
Želim da se to ČAK konačno uništi.

Ne potcenjujte ČAK sitnice.
Od tih sitnica sve počinje.
Počinju ČAK i veliki zločini prema Srbima.
Ako njih zanemarimo, onda nam se dešavaju ČAK i tragedije.

Zar su Srbi još uvek živi?
Posle svega  su ČAK i opstali?
Zar ih još uvek ima?
ČAK i pišu.

Beograd, 16.10.2015

SHARE

2 KOMENTARI

  1. „Ja,
    Rab Božji,
    Srbin,
    sa prosedom bradom
    izjavljujem radovoljno
    kroz lance i žicu
    pred svedocima
    Silom, Mukom i Nepravdom
    da sam kriv i da priznajem krivicu!

    Kriv sam što sam neko,
    a ne niko i netko.
    Kriv sam što u doba opšteg srbobrsta
    idem u pravoslavnu crkvu
    doduše, poretko
    i što se krstim ovako
    s’ tri prsta!
    Kriv sam što jesam,
    a treba da nisam.
    Kriv sam odavno
    što stojim uspravno
    i gledam u nebo, umesto u travu.
    Kriv sam što se drznuh protiv krivde,
    kriv sam
    što opet slavim svoju krsnu slavu!

    Kriv sam što pišem i čitam ćirilicom,
    kriv sam što pevam
    smejem se i psujem
    (a ponekad i lajem)
    kriv sam, i priznajem
    da ne znam što znam, da znam što ne znam.

    Kriv sam, i da završim
    sa najvećom krivicom
    (pre nego što se zacenim od smeha).
    Kriv sam, tvrdoglavac
    što sam Pravoslavac
    i Svetosavac, i što ne verujem
    u sveti zločin i oproštaj greha!

    Ako to priznam
    da sačuvam glavu
    izgubiću časni krst i krsnu slavu
    Ako ne priznam
    crno mi se piše
    ceo svet će na moju zemlju da kidiše.
    Rulje bivših ljudi
    lopova i golja
    čopori robota i drugih monstruma
    kidisaće na moje voćnjake i polja
    i na moju belu kuću pored druma
    oko koje, kao najlepše dive
    cvetaju trešnje, jabuke i šljive.
    Pa evo,
    priznajem i to
    za spas roda.
    Ja više ne postojim
    skinite me s’liste
    ja sam od sad samo vazduh, svetlost i voda
    tri elementa koja vam koriste,
    a ovo što pred vama govori i hoda
    to je ono što vi od mene stvoriste!

    Moja ružna slika
    ozverena lika
    koju umnožavate u večeri i jutra
    a to je slika vaše svesti i podsvesti
    To nisam ja, spolja
    to ste vi – iznutra!

    Moj dušmanine sa hiljadu ruku
    s hiljadu slugu i sluškinja laži
    ubrao si mi Sunce k’o bulka raži.
    Moji će potomci piti jed i čemer,
    a tvoji već piju gorku medovinu
    za krvav novac kojim puniš čemer
    rasprodajući moju djedovinu.
    Usud će ti ludačku košulju obući
    i tek tada će se malo razdaniti
    ili će planeta od sramote pući
    i sve nas u isti ambis sahraniti!

    Mnogo ste važne
    zemljo moja mila
    Ti i Tvoje sestre
    istina i pravda
    čim se na vas digla ovolika sila
    čim su na vas zinule krivda i nepravda.

    Rulje bivših ljudi
    ubica i golja
    čopori robota i drugih monstruma
    palacaju na tvoje voćnjake i polja
    i na moju belu kuću pored druma
    oko koje, kao najlepše odive
    cvetaju lepe,jabuke i šljive.

    Šta će ovde džihadlije
    krstaši
    ameri
    koji Ti čereče sinove i kćeri?
    Mora da su čule belosvetske bande
    da imaju zlatna srca
    pa ih vade
    da ih presade u sopstvene grudi
    ne bi li i oni tako bili ljudi.
    Gospodo tužioci
    suci i dželati
    ispisali ste mi svoje zapovesti
    po zenicama
    najfinijem staklu.
    Što teže živim, lakše ću umreti.
    Zašli ste mnogo u noć poodmaklu
    ali uzalud ćete linčovati
    najgostoljubiviji narod na planeti
    (zbog čega ćete goreti u paklu)
    jer ljudsko srce,
    čudo nad čudima,
    neće da se primi u vašim grudima!

    Mi se ne plašimo smrti
    crne kuge –
    već ropskog života i bolesti duge.
    Smrt je česta pojava međ’ nama Srbima
    kao što su proleće,
    leto,
    jesen,
    zima
    i nije strašnija
    pogotovu danju
    od suše,
    poplave,
    zemljotresa, mraza
    kad je čovek sretne na svome imanju
    okađene duše i svetla obraza!

    Zlonamernici
    siti i maniti
    sve mi zabraniste u rođenoj kući
    al’ ne može mi niko zabraniti
    da pevam i da se smejem, umirući
    a to se vama više ne događa
    ni kad svadbujete
    ni kad vam se rađa!

    Poštedite me koca i konopca
    i razapnite me na vrhu planina
    kao vaši praoci što su moga praoca
    Isusa Hrista Nazarećanina.

    Ja ću da vas gledam
    a vi zažmurite
    inače će vam se oči rasprsnuti
    od sjaja mog lica.
    Samo požurite!
    Što me pre razapnete,
    pre ću vaskrsnuti!!! „