AL DŽAZIRA objavljuje emisiju sa severa Crne Gore.
Objektiv, naziv emisije.
Govori o nezaposlenosti i iseljavanju.
Milo Đukanović ne priznaje da se to događa.
Ostali političari pričaju gomile gluposti.
Ogorčeni narod se iseljava.
Svuda siromaštvo i beda.
Nema posla.
Nema plata.
Nema penzija.
Socijalna davanja obustavljena.
Tuga i jad.
Čemer.
Prikazuju vlast u opštinama na severu Crne Gore.
Bijelo Polje, Kolašin, Rožaje, Berane, Pljevlja…
Političari nemaju nikavo rešenje.
Čekaju da Milo nešto reši.
A Milo tvrdi da oni dobro žive i da nema iseljavanja.
To su opasne optužnice političkih protivnika.
Predsednik opštine Rožaje.
Musliman.
Kaže kako žele da zadrže dobre odnose u opštini.
Kaže dele to sirotinje što imaju.
Kaže kako gledaju da podjednako zapošljavaju sve.
Kaže: i Bošnjake i Crnogorce i katolike i Rome i Srbe ČAK…..
Sve.
Rekao je to iskreno.
Otelo mu se to ČAK.
Ostalo je neprimećeno.
Izgovorio ga je bez zadrške.
Kao da to ČAK ide uz Srbe.
Kao da se to ČAK rodilo uz Srbe.
Kao da je to ČAK sraslo uz te Srbe.
Kao da se podrazumeva da su Srbi i ČAK jedno.
Oni moraju da idu zajedno.
ČAK i SRBI.
Tog neprimećenog ČAK nema kod drugih naroda.
To ČAK je oznaka samo za SRBE.
Jer Srbi uvek moraju biti obeleženi.
ČAK mora da ih izdvoji.
Eto, vlast sve radi da zaposli siromašne koji ne rade.
Sve što može zapošljava iz svojih skromnih i nepostojećih sredstava.
Zapošljava ČAK i Srbe.
Zar to nije za svaku pohvalu.
Eto, vlast vodi računa o nacionalnoj pripadnosti.
Eto, vlast zapošljava ČAK i Srbe.
Izluđuje me to nepristojno i bezobrano ČAK.
Koje niko ne primećuje.
Ne primećuju ga ČAK ni Srbi.
Kada bi pitali Srbe da li su primetili to ponižavajuće ČAK, oni bi
vas gledali začuđeno.
Ne razumeju šta pričate.
Nikakvo ČAK nisu čuli u toj emisiji.
Zamislite obrnutu situaciju.
Zamislite da se na jugu Srbije napravi jedna takva emisija.
Recimo, Trgovište, Blace, Kuršumlija, Babušnica, Medveđa…
Ništa bolja situacija nije u ovim opštinama u odnosu na one iz severa
Crne Gore.
Zamislite da predsednik jedne od ovih opština nabraja koga sve
zapošljava i da kaže da zapošljavana ČAK i muslimane.
Šta bi se desilo?
EU bi poslala NATO avione da reše ovo kršenje ljudskih prava u Srbiji.
U slučaju Srba se ČAK podrazumeva.
To ČAK ide uz Srbe.
Kao što žuta traka ide na ruku obeleženih Jevreja.
I to je uvek tako.
I nikome to ne smeta.
Ne smeta ČAK ni Srbima.
Prošao sam čitavu nekadašnju Jugoslaviju.
Imam prijatelje od Triglava do Đevđelije.
Prijatelji smo i danas.
Ali zvanična politika njihovih država je uvek dodeljivala Srbima to
prokleto ČAK.
I mi smo sagnute glave prihvatali to ponižavajuće ČAK.
Moramo da vratimo nacionalno dostojanstvo.
Moramo da odbranimo nacionalni identitet.
Ne smemo da dozvolimo da ponovimo greške iz prošlosti.
Zato ovo i pišem.
Neko naivan će se začuditi.
Šta ovaj cepidlači?
Kakve veze ima?
Niko ne primećuje to ČAK.
Zar je baš to toliko važno?
Jeste! Mnogo je važno!
Ne želim da nas ponovo ograde sa ČAK.
Ne želim da nas trpaju ČAK u logore.
Ne želim da nas ČAK ubijaju jer smo Srbi.
Želim da se nikada više Srbi i Čak ne sretnu.
Želim da se to ČAK konačno uništi.
Ne potcenjujte ČAK sitnice.
Od tih sitnica sve počinje.
Počinju ČAK i veliki zločini prema Srbima.
Ako njih zanemarimo, onda nam se dešavaju ČAK i tragedije.
Zar su Srbi još uvek živi?
Posle svega su ČAK i opstali?
Zar ih još uvek ima?
ČAK i pišu.
Beograd, 16.10.2015
„Ja,
Rab Božji,
Srbin,
sa prosedom bradom
izjavljujem radovoljno
kroz lance i žicu
pred svedocima
Silom, Mukom i Nepravdom
da sam kriv i da priznajem krivicu!
Kriv sam što sam neko,
a ne niko i netko.
Kriv sam što u doba opšteg srbobrsta
idem u pravoslavnu crkvu
doduše, poretko
i što se krstim ovako
s’ tri prsta!
Kriv sam što jesam,
a treba da nisam.
Kriv sam odavno
što stojim uspravno
i gledam u nebo, umesto u travu.
Kriv sam što se drznuh protiv krivde,
kriv sam
što opet slavim svoju krsnu slavu!
Kriv sam što pišem i čitam ćirilicom,
kriv sam što pevam
smejem se i psujem
(a ponekad i lajem)
kriv sam, i priznajem
da ne znam što znam, da znam što ne znam.
Kriv sam, i da završim
sa najvećom krivicom
(pre nego što se zacenim od smeha).
Kriv sam, tvrdoglavac
što sam Pravoslavac
i Svetosavac, i što ne verujem
u sveti zločin i oproštaj greha!
Ako to priznam
da sačuvam glavu
izgubiću časni krst i krsnu slavu
Ako ne priznam
crno mi se piše
ceo svet će na moju zemlju da kidiše.
Rulje bivših ljudi
lopova i golja
čopori robota i drugih monstruma
kidisaće na moje voćnjake i polja
i na moju belu kuću pored druma
oko koje, kao najlepše dive
cvetaju trešnje, jabuke i šljive.
Pa evo,
priznajem i to
za spas roda.
Ja više ne postojim
skinite me s’liste
ja sam od sad samo vazduh, svetlost i voda
tri elementa koja vam koriste,
a ovo što pred vama govori i hoda
to je ono što vi od mene stvoriste!
Moja ružna slika
ozverena lika
koju umnožavate u večeri i jutra
a to je slika vaše svesti i podsvesti
To nisam ja, spolja
to ste vi – iznutra!
Moj dušmanine sa hiljadu ruku
s hiljadu slugu i sluškinja laži
ubrao si mi Sunce k’o bulka raži.
Moji će potomci piti jed i čemer,
a tvoji već piju gorku medovinu
za krvav novac kojim puniš čemer
rasprodajući moju djedovinu.
Usud će ti ludačku košulju obući
i tek tada će se malo razdaniti
ili će planeta od sramote pući
i sve nas u isti ambis sahraniti!
Mnogo ste važne
zemljo moja mila
Ti i Tvoje sestre
istina i pravda
čim se na vas digla ovolika sila
čim su na vas zinule krivda i nepravda.
Rulje bivših ljudi
ubica i golja
čopori robota i drugih monstruma
palacaju na tvoje voćnjake i polja
i na moju belu kuću pored druma
oko koje, kao najlepše odive
cvetaju lepe,jabuke i šljive.
Šta će ovde džihadlije
krstaši
ameri
koji Ti čereče sinove i kćeri?
Mora da su čule belosvetske bande
da imaju zlatna srca
pa ih vade
da ih presade u sopstvene grudi
ne bi li i oni tako bili ljudi.
Gospodo tužioci
suci i dželati
ispisali ste mi svoje zapovesti
po zenicama
najfinijem staklu.
Što teže živim, lakše ću umreti.
Zašli ste mnogo u noć poodmaklu
ali uzalud ćete linčovati
najgostoljubiviji narod na planeti
(zbog čega ćete goreti u paklu)
jer ljudsko srce,
čudo nad čudima,
neće da se primi u vašim grudima!
Mi se ne plašimo smrti
crne kuge –
već ropskog života i bolesti duge.
Smrt je česta pojava međ’ nama Srbima
kao što su proleće,
leto,
jesen,
zima
i nije strašnija
pogotovu danju
od suše,
poplave,
zemljotresa, mraza
kad je čovek sretne na svome imanju
okađene duše i svetla obraza!
Zlonamernici
siti i maniti
sve mi zabraniste u rođenoj kući
al’ ne može mi niko zabraniti
da pevam i da se smejem, umirući
a to se vama više ne događa
ni kad svadbujete
ni kad vam se rađa!
Poštedite me koca i konopca
i razapnite me na vrhu planina
kao vaši praoci što su moga praoca
Isusa Hrista Nazarećanina.
Ja ću da vas gledam
a vi zažmurite
inače će vam se oči rasprsnuti
od sjaja mog lica.
Samo požurite!
Što me pre razapnete,
pre ću vaskrsnuti!!! „
Srbi ce ako se CAK ujedine ponovo osloboditi CAK ceo Svet! Mi smo „zatrovani“ virusom slobode koji nas i ubija ali nam i snagu daje! Zivela Srbija, Rusija i Novorusija!!!