Početna Sadržaj Reagovanja BOŽA DERIKOŽA

BOŽA DERIKOŽA

6015
1
SHARE

Ekonomski ubica Božidar Đelić se oglasio.
Mislio sam da se taj pacov sklonio iz javnosti.
Sakrio se u neku svoju rupu i gricka sve što je pokrao.
Ali, skot se opredelio da savetuje nacističku vladu u Kijevu.
Koja nesretne Ukrajince vodi u potpunu propast.

Boža Derikoža, kako ga je srpski narod nazvao, uzdigao se od tetkinog
kauča do milionera.
Kada je završio ubijanje ekonomije Srbije, pobegao je u Francusku.
Sada, vidim, savetuje ukrajinskog premijera.
I objavljuje da će Putin da završi kao Slobodan Milošević.
U haškoj tamnici. Ubijen.

Jasno je običnom čoveku da ovaj mali, neobrazovani štakor nema pojma.
Porediti Miloševića i Putina je nemoguće.
To su dve potpuno različite osobe, koje vladaju u različitim
istorijskim okolnostima.
Problem ekonomskih ubica što oni ne znaju ništa.
Oni su samo najmljeni da razore nacionalne ekonomije.

I, evo, jednog podsećanja.
Čitajući vesti, setio sam se tog događaja.

Sve se dešavalo u novembru 2000 godine.
Đinđić je uveliko bio mandatar nove vlade.
Nazvao me je i zamolio da govorim u Kragujevcu.
Gde će biti skup privrednika iz Kragujevca.
Pošto će doći velike kompanije, mora neko stručan da govori.

On je obezbedio da govore budući ministri u njegovom ekonomskom timu.
Ali, boji se da oni nešto ne pokvare.
Kragujevac je značajan grad i moli da ja odem tamo i da budem glavni govornik.
Pripremali su se decembarski izbori i bilo je vrlo važno da DOS pokaže svoj ekonomski program.

Odbio sam da idem.
Imao sam u gostima vlasnika kompanije iz Španije.
On je bio zainteresovan da kupi MATROZ u Sremskoj Mitrovici.
Vodio sam i pregovore sa stručnim ljudima iz Instituta za topolarstvo Novi Sad.
Oni su bili sirovinska podrška projektu.
Pravili smo analize i izlazili sa predlogom novoj vladi.
Konkretna rešenja šta treba da se uradi.

Usledio je veliki pritisam Đinđića na mene.
Zvao me je na svakih pet minuta i molio da odložim sastanak.
On će da primi tog Španca, dok ja budem u Kragujevcu.
On će ga lično zamoliti da me sačeka.
Kada se vratim, onda  ćemo nastaviti pregovore.

Prihvatio sam.
Nisam imao izbora.
Mnogo mu je značilo da se obratim privrednicima Kragujevcima.
Otišao sam u Kragujevac.
Vratio sam se u ponoć i počeo pregovore sa Špancem.

Bila je ogromna gužva na ulazu u salu.
Većinu privrednika velikih sistema sam lično poznavao.
Godinama sam u privredi i mnogi su radili sa mnom.
Iskreno su se obradovali što sam došao i što pomažem novoj vlasti.

Energija je bila zadivljujuća.
Svi privrednici su želeli temeljne promene.
Moje prisustvo ih je ohrabrilo.
Hteli su da čuju ekonomske mere nove vlade.

U jednom trenutku, dok sam stajao okružen privrednicima, prišao mi je oniži čovek, smešnih pokreta i još komičnijeg izgleda.
Bio je pun sebe. Nadobudan i važan. Pravi picopevac.
Kikirez koji hoće da naskoči na domaću veliku koku.
Moja baba bi rekla – prkonjica! Niski  iskompleksirani čovek.
Koji hoće po svaku cenu da bude veliki .

Taj lik mi se doslovno obratio na sledeći način :

„ O, gospodine Dragaš! Dobar dan, dobar dan! Drago mi je da Vas  napokon upoznam. Sve najbolje sam čuo o Vama. Krajnje je vreme bilo da se upoznamo?“

„ A, ko si ti?“
„ O, da! Izvinite, ja sam Božidar Đelić. Budući ministar finansija.“
„ Drago mi je.“
„ I meni! Izuzetno mi je drago da Vas upoznam. Želeo bih da Vas nešto
zamolim.“
„ Izvoli?“
„ Pa, eto, hteo sam da Vas zamolim, da mi pomognete…“
„ Kako da pomognem?“
„ Pa, znate, trebaće mi Vaše znanje i iskustvo iz finansija…znate,
ja nisam baš najbolji u finansijama, finansije su mi slabija strana,
pa mi trebaju  ljudi kao što ste Vi da mi pomognete.“

Nisam ništa odgovorio.
Niti sam mu bilo šta obećao.
Čitav razgovor je bio idiotski.
Tačno onako kako je i on izgledao.

Budući ministar finansija reformske vlade, države koja je u
finansijskom kolapsu, priznaje  da ne zna finansije.
Prizanje da su mu finansije slabija strana.
Zamislite hirurga, koji treba da vas operiše, koji priznaje da ne zna hirurgiju.
Koji nikada nije operisao.
I kome je hirurgija slabija strana.

Ljudi, koji su bili oko mene, ostali su zaprepašćeni.

Tako su reforme propale.
Najmljenje ekonomske ubice su nas gurnuli u ponor.
Labus, Dinkić, Đelić, Pitić, Milosavljević, Vlahović, Đunić, Jelašić….
Plejada skotova koji su krivi za našu ekonomsku propast.
Oni su postali bogati i moćni.

Narod mora da ih izvede na suđenje.
Zbog namernog ekonomskog uništavanja države.
To je klasična veleizdaja države.
Moraju da se strogo kazne i da im se konfiskuje imovina.
Moraju njihova imena da budu uklesana u knjigu izdajnika.
Neka pokolenja zapamte šta su uradili Srbiji i građanima Srbije.

Danas neka žive u strahu od odmazde naroda.
Ukradeni novac je otet od države i naroda.
To je veliki greh.
Kazna će ih sigurna stići.
To su i zaslužili.

Aerodrom Abu Dabi, 27.07.2015, na povratku u domovinu

SHARE

1 KOMETAR