Botovi su praznoglavci koji žive u čoporu.
Glupi su i ograničeni.
Isključivi i podli.
Proračunati su i sve rade iz interesa.
Botovi nemaju ideologiju.
Oni su topovsko meso svakog totalitarizma.
Pešadija koja prati osvajača.
Lešinari koji napadaju zdravu pamet.
Botovima je važno da imaju Vođu.
Koga bespogovorno slede.
Ne zbog toga što mu veruju.
Nego zato što imaju interes.
Interes može da bude plata.
Ili sendvič. Ili pohvala.
Ili obećanje. Ili unapređenje.
A najčešće je begstvo od slobode.
Botovi ne mogu da žive slobodno.
Strah od slobode ih gura u čopor.
U čoporu je toplo i sigurno.
Glave drže zabijene u zadnjici Vođe.
Uživaju u njegovom smradu.
Botovi su opasni i agresivni dok su u čoporu.
Kada su sami, postaju mekušci.
Ne vole javnost i kriju se pod lažnim imenima.
Ako dobiju vlast, postaju zlikovci.
Botovi su napadni i bezobrazni.
Grabljivi i nemilosrdni.Mrze ljude.
Odani su Vođi dok je na vlasti.
Kada propadne, prožderu ga.
I traže novoga gazdu.
Botovi se iskorenjuju oslobađanjem medija.
Javnom rečju.
Otvorenom kritikom i slobodom govora.
Stvaranjem zajednice, umesto totalitarnog sistema.
Zajednice u kojoj neće biti vođa.
Neće biti ni manipulacije.
Zajednice koja će uzdizati moral.
I vratiti poverenje u ljudske odnose.
U takvoj zajednici botovi ne mogu da uspevaju.
Nema truleži na kojoj oni niču.
Svetlost javnosti ih sprži.
Vetrovi slobode ih oduvaju.
Beograd, 18.06.2015.
Da nije tužno bilo bi smeško kako ljudi za litar ili kilogram neke životne namirnice rentiraju sebe na neko vreme. Poznajem neke koji su ranije bili vatreni pristalice SNS-a, koji su danas svesni sveopšte promašenosti te priče. Iza koje se nalaze samo sujeta, želja za vlašću i brdo laži. Ali čak i danas neki od njih uredno podržavaju samoubilačke poteze ove vlasti. A sve to zarad produženja ugovora za posao (na još 6 meseci a bez prava na odmor ili bolovanje) i to za platu od nekih 40 000.