БАЛКАН И СРПСКО ПИТАЊЕ
Увод
Након свега што се догодило у последње три деценије на Балкану, крвави таспад југословенске заједнице, протеривање Срба са вековних територија и губитак тих територија, перманентно исељање нашег народа из Србије, због немогућности да у својој држави живимо слободно и задовољно, настављања негативне тенденције да више умиремо него што се рађамо, након дивљачке, бандитске и наметнуте транзиције, која је кроз неолибералну шок-терапију и операцију без анастезије, потпуно уништила нашу националну привреду и задужила државу, распродајући природне ресурсе и претварајући наш народ у дужничко робље, након потпуног одсуства било какве смислене и рационалне визије и стратегије српске политичке квазиелите, која је малограђанска , паланачка, кукавичка, саможива и поткупљива, која је уцењена и контролисана од страних државних служби и која ради за интересе тих Западних сила, након данашњег потпуног распада нашег друштва и пропасти свих државних институција, нарастања опште апатије и безнађа у друштву, губитка елементарног поверења у државне институције и јавне делатнике, након срамне пропасти свих моралних начела и етичких принципа заједнице, која баштини древну европску цивилизацију и културу, Србија се данас налази у стању перманентне унутрашње окупације, програмираног хаоса и сталног ванредног стања, где један одметнути, неконтролисани, пролупали и полудели, хистерични психопата, егоманијак и митоман, издајник и конвертит, бежећи од својих демона и утвара, наставља да води једну промашену, дилетантску и губитничку државну политику, која ће се, ако се не заустави штеточинско деловање тог узурпатора и демагога, сасвим сигурно завршити економским банкротом Србије, појачаним бегством стручних, образованих и младих људи из несрећне земље која не нуди никакву перспективу и будућност, распадом државе и губитком теритрорија, губитком суверености и независности, те стварањем неколико мањих српских држава на данашњој територији Србије, државица које ће све бити у непресталном економском и политичком рату, које ће се најстрашније мрзити и сукобљавати, на опште одушевљење наших вековних историјских непријатеља, који више од хиљаду година уназад сањају да покоре те реметилачке и дивље Србе, непредвидиве и слободарске, да их, напокон, поробе и уштроје, да им избришу сећање и историјско памћење, да их казне за све недаће које су донели тим вишим европским расама, који су увек имали проблема са Србима на Балкану, јер су их стално подсећали да су аутохтони народ, да су створили прву европску цивилизацију и културу, да су другим народима подарили писмо и улили љубав према слободи, подсећали их на забрањену и прећутану, стварну историју Европе, па тим европским крсташима, инквизиторима, конквискадорима и бриселским комесарима није преостало данас ништа друго него да искористе ову идеалну историјску прилику, која им се наместила и указала, када су Срби разбијени и поражени, када су пали на колена, када су изнурени, изнутра разорени и посвађани, када крваре, да их, коначно, после толико векова дуге борбе и чекања, истински дотуку и униште, да им семе затру, да их избришу из повести европских народа, да их исчупају из корена и да их, осушене, увеле и смежуране, баце на сметиште светске историје.
То се спрема данашњим Србима и ко то не види, тај је неотесани политички преварант, идиот, похлепник и грамзивац, који се задовољава дозвољеним пљачкама и отимањима од своје државе и свога унесрећеног народа или је потрошачки конформиста и дебил, конзумет, скоројевић и мекушац, чија се читава философија живота завршава пуњењем и пражњењем дебелог црева, док му се празна глава пуни искључиво строго контролисаним информацијама са интернета или се једноставно ради о затуцаним и глупим људима, који више немају никаквог некадашњег природног и народног потенцијала у себи,не знају више да размишљају и просуђују својом властитом главом.
Пошто сам у последњих тридесет година мога доследног и упорног јавног рада, писања, наступања и јавног противљења вођењу погрешне и накарадне државне политике, визионарски предвидео куда ће нас таква суманута, бахата и лудачка национална политика одвести, без обзира да ли се радило о радикално шовинистичкој, националсоцијалистичкој политици крви и тла или се радило о неолибералној, тржишно талибанској политици еурофанатика и конвертита, пошто су се све те моје критике и слутње, предвиђања и страховања, нажалост, ипак, остварила, моја данашња дужност је да поново, не знам више по који пут, напишем заведеним и поводљивим Србима где се данас налазимо, шта нас очекује у блиској будућности и какве потезе ми морамо да предузимамо да се не би догодио најгори сценарио наше даље пропасти.
Намера овога текста није да критикује политичке генерале који су изгубили све наше вођене битке, који су промашили време и нису искористили пружене историјске могућности, то сам радио у време када су ти генерали били најмоћнији и најлуђи, када никога нису хтели да слушају, када су били осиони, безобразни, тврди,пуни себе и опасни за све који су их критиковали, спадам у ретке српске интелектуалце који су имали куражи и смелости да, у право време, отворено и слободно пишу о узроцима наше политичке пропасти, док су естрадни интелектуалци, продавши веру за вечеру, лакејски служили тиране и демагоге, продавали душу Ђаволу и грамзиво згртали почетне капитале, намера овога текста није, дакле, да се покаже нека накнадна памет, да се нариче над изгубљеним прошлим временима, да се јалово запомаже и кука, блебеће и баљезга о времену које се више не може вратити, него је намера овога текста да се данас, када већина српских интелектуалаца кукавички ћути над нашом дубоком националном несрећом, када затварају очи пред нашом државном катастрофом и сигурним поразом, огласим, крикнем, урликнем, да ме сви Срби, који нису индоктрирани лудилом побеснелог демагога, могу да чују, да им моје речи допру до успаване свести, да пробудим у њима закопану древну снагу, опијени инат, дрогирану савест, да им све потанко образложим и објасним, да темељно изанализирамо нашу данашњу позицију и да, сходно мом животном начелу – немој да нам долазиш са проблемима, понуди нам решења, данас и ове, сада и одмах, отворено напишем да није све изгубљено, да постоји нада, да има решења, да можемо да се спасимо из ове националне катастрофе и да понудим визију и стратегију за наш национални спас, да понудим конкретну и оперативне тактику и целовит политички и економски Програм за спас Србије.
Како сам, након изласка са ратишта 1999. године, био кординатор најбољег државотворног и националног Програма за спас Србије у XX веку, који је нудио све ово о чему сада поново пишем и за шта се залажем, како је тај стручни и опертивни програм био понуђен и тадашњој демократској опозицији Србије / ДОС/ као платформа за темељну промену државе и за вођење нове међународне политике, када та удружена опозиција буде победила на изборима и када дође на власт, и како је тај ДОС, дошавши на власт, одбацио Програм за спас Србије и прихватио неолиберални програм ММФ и његових плаћених економских убица националних економија, што нас је довело до данашњег националног колапса, онда морам, поучен тим историјским искуством, да детаљно објасним међународне прилике у којима данас живимо, које су се значајно променили од времена када је писан Програм за спас Србије, јер је разумевање међународних, геостратешких односа кључно за вођење државне политике, пресудно важно за успостављање наше нове националне политике, како нам се не би поново десило, као нашим политичарима у прошлом столећу, да доносимо погрешне државне одлуке, да погрешимо правац кретања, да доносимо историјске одлуке наносећи штету нашим државаним и националним интересима, само због тога што државом управљају овејани преваранти, дилетанти, незналице, лопови, шибицари, суманути типови који не могу да се старају сами о себи, док им је бланко поверено од наивног народа да управљају најсложенијим друштвеним системом.
Срби више немају право на историјске грешке.
Тачније, нашавши се у данашњем јако тешком и незавидном положају, немамо више ни биолошког, нити територијалног потенцијала да се коцкамо, играмо судбином, да хазардерски изводимо народ на страдње, само због тога што немамо просвећену, мудру, тактичну и прорачунату политичку елиту, која има визију и стратегију наступа у новим геостратешким приликама у свету, која разуме светска историјска кретања, која зна да анализира, планира и предвиђа, која је непоткупљива, која није уцењена и која не ради за стране службе и државе, која је способна да игра велику историјску утакмицу, јер је за то утренирана, школована, припремана, политичку елиту која је спремна да се жртвује, која поседује моралну вертикалу , која поседује духовност, која је поштена, вредна, скромна и штедљива, која је енергична и харизматична, одлучна и храбра, посебна и изузетна, политичку елиту која зна шта јој је историјски задатак и спремна је да понесе историјску одговорност на својим леђима, политичку елиту која ће бити једноставна и која има ведрину, политичку елиту која воли своју државу и свој народ.
Пишем ову књигу потпуно отворено и без задњих мисли, намеран да своја размишљања и предлоге изнесем пред суд јавности, да проверим зрелост и спремност јавности да данас, после мојих толико неуспешних покушаја да наметнем своје политичке идеје и предлоге, видим да ли се нешто суштински променило, да ли је криза и велика национална несрећа учинила да дође до отрежњења народа, да видим да ли су грађани данас спремнији да се сучеле са суровом истином, да ли су вољни да чују и нека мишљења која се значајно разликују од устаљених политичких лажи и обмана, јер једини начин да успемо у намери да се избавимо из ове националне несреће је да престанемо да се лажемо и обмањујемо, да скрешемо сурову истину једни другима у лице, да се погледамо у очи и да кажемо – доста је било, подвлачимо црту, овако више не иде, морамо нешто друго да урадимо, пробали смо све политичке гарнитуре, све Курте и Мурте, сви су се изређали, све идеологије, дали смо прилику свима да се искажу и сви су нас преварили, сви су нас обманули, прокоцкали су наше поверење, продали су нас, издали, опљачкали и осиромашили, постали смо најсиромашнији и најтрагичнији народу у Европи, постали смо задња рупа на свирали, спрдају се са нама, хоће да нас униште, докрајче и сахране, то више тако не иде, не можемо више да ћутимо, доста је било, подвлачимо црту, мењамо правац кретања, мењамо људе, нећемо више да слушамо исте приче, нећемо више да гледамо исте политичке фаце, све нам се смучило, не можемо више то да издржимо, угрожена је будућност наше деце, све смо прокоцкали, будућност наше деце смо проћардали, немамо право тако да се понашамо, немамо право да будемо себични и похлепни, не смемо да будемо више кукавице, не пристајемо да нас политичари замајавају, тражимо да чујемо неке друге људе, неке људе које нисмо слушали, који су скренути, који су забрањени, којих се власт плаши, од којих политичари стрепе, тражимо да чујемо шта нам ти други људи предлажу, шта нам нуде, које су њихове идеје, која је гаранција за спровођење тих идеја, како они мисле то да ураде, шта ми морамо да урадимо, шта је наш задатак, доста је било приче, пренемагања, кукања и закукавања, живот нам пролази, нећемо да будемо вечно робови, нећемо да служимо фукару, не пристајемо да нас вежу у дугове, одбијамо да нас лоботомирају, искључујемо се са њихових медија, нећемо више да их слушамо, тражимо нове људе да чујемо, нека нам они саспу сурову истину у лице, нека нам све отворено кажу, нека нас испљују за досадашње нечињење и кукавичлук, на све смо спремни, само да се ова национална агонија заврши, да се ово свакодневно пропадање заустави, да видимо светло из тунела, да видимо Сунце, да и нама гране, па, нисмо ми најгори народ на свету, нисмо ми тиква без корена, хоћемо да се мењамо, доста је било самозаваравања, куцнуо је час, ми смо спреми, реците шта да радимо, реците куда да идемо, реците шта нас чека, нека буде тешко, само да знамо да смо на правом путу и да сигурно можемо да се спасимо.
Тако мора да говори пробуђени човек.
Мој задатак у даљем тексту је да изнесем анализу наше данашње геостратешке позиције у Европи, зато сам овој књизи дао назив БАЛКАН И СРПСКО ПИТАЊЕ, да изнесем своја размишљања и оцене, да размотрим све могућности, да ништа не кријем, јер се ништа више не може ни сакрити, да покушам све чињенице да ставим на сто одлуке и да, на основу историјског знања, практичног искуства, економске рачунице, пословног интереса и српске интелигенције понудим визију и стратегију нове српске политике.
Наравно, све то мора да буде изнесено у виду мојих личних размишљања и предлога, ништа није заковано и зацементирано, ништа није унапред одређено, све што пишем и радим је из моје главе, никакви факултети, институти и организоване политичке снаге не стоје иза мене, нема канона и светитеља, нема идеологије и вођа, намера ми је да оставим и остварим живу комуникацију са људима који желе да промене Србију, намера ми је да ми они помогну у писању ове књиге, да заједно пишемо, да заједно брусимо политичке идеје, да се ослободимо предрасуда, заблуда и острашћености, намера ми је да се ослободимо сујете, да не водимо расправу ради расправе, да не губимо време у међусобном убеђивање и мудровањима, показивању ко је паметнији и ситничарењу око небитних детаља, него да добијемо рационалност успешног света, једноставност нашег обичног човека и срчаност српског древног ратника, јер само тако, мењајући себе ми можемо да променимо Србију, нема другога начина, нема другога решења, нико нам неће донети спас, морамо сами да се избавимо из садашње несреће, морамо сами да се изборимо за себе и своју Србију, јер ми резервне државе немамо, отуда моја воља да пишем ове редове, наша кућа је нападнута, наши животи су угрожени, наша деца су осуђена да буду робови, ако ми данас нешто не предузмемо и ако нешто ваљано не урадимо, а да бисмо знали шта нам је чинити, које стратешке потезе треба да повлачимо данас, у овом глобално повезаном селу, у електронском добу, када информације у секундама облећу планету, морамо да знамо како тај свет функционише, морамо да знамо историјске тенденције, морамо да ухватимо надолазеће историјске таласе, јер само они народи који буду ухватили те надолазеће таласе могу да сачувају своју слободу и независнот, док ће сви други бити потопљени и прометејски заковани за стене, али то је њихов проблем, тих других народа, ми гледамо нашу кућу, наше двориште, наше проблеме и хоћемо да спасимо наш дом од разарања, па остављам вама, мојим читаоцима, могућност да заједно пишемо нашу стратегију, да заједно анализирамо, размишљамо и сагледавамо, само из једног јединог разлога, да се што више о томе прича у друштву, јер је то једина права прича која нам треба, да што више људи мисли о томе, да не дозволимо да пропали политичари буду монополисти на политику, мада немају ниједну оригиналну политичку идеју, потпуно су безидејни, да што више грађана схвати сву трагичност наше данашње несреће и да се што више њих укључи, да створимо једно заједничко дело, један заједнички предлог за деловање и да онда, када имамо визију и стратегију шта Србија треба да ради, понудимо оперативу и тактику спровођења стратегије нашим најбољим људима у земљи и расејању, људима који никада нису били у политици, људима који су чисти и неокаљани, људима без којих нема спаса Србије, јер само са новим, просвећеним и поштеним људима можемо бити сигурни да ћемо успети у свим нашим државним и националним плановима.
НАСТАВИЋЕ СЕ
