Početna Sadržaj Reagovanja ALTERNATIVA

ALTERNATIVA

1013
0
SHARE

ALTERNATIVA

Branko Dragaš, 15.11.2013

Pokušaću da sistematizujem neke stvari oko politike, jer vidim da ima mnogo neznanja, predrasuda i gluposti. To što nedobronamerni ljudi neće ništa da razumeju, što su ostrašćeni, što veruju u nove političke idole, to je dokaz o dubini našeg problema u kome se nalazimo. Ali, to je njihova ograničenost. Ne mogu im pomoći.

Mislim da je većini građana, ipak, jasno da ovakav način političkog organizovanja više nije prihvatljiv. Ko to ne razume ili je političar, pa ima svoje lične interese da ovako beznadežno stanje ostane, jer love u mutnom, ili je politički fah idiot. Većina građana je sve siromašnija zbog politike koja se vodi. To je i svetski problem.

Predstavnički model parlamentarne demokratije je potpuno obesmislio demokratiju, slobodu i republikansku ideju. Dobili smo porobljeno društvo, koje se zasniva na oligarhijskoj vladavini političkog ološa i krupnog kapitala. Raslojavanja u društvu su danas dobila tako velike razmere da je ugroženo funkcionisanja same zajednice.

Na političkoj sceni je uspostavljen jednopartijski debilizam, gde jedni smenjuju druge, glumeći privid  višestranačja, dok se totalitarna struktura režima ne menja. To je i razlog zašto se prva demokratska stranka pretvorila u gangstersku grupaciju za pljačkanje države i građana i zašto su nacionalsocijalisti, koji su bili šovinisti i ratnihuškači, stekavši materijalna bogatstva bavljenjem politikom, napravi salto mortale i postale eutisti i izdajnici.

Nije važno koju ideologiju zastupaš, važno je da se krade. Niko nikoga ne dira i taj lanac krađe se nastavlja. Ukoliko želimo da prekinemo taj lanac krađa, prevara, obmana i zločina, mora da se uništi totalitarni sistem u politici.

E, tu je sada glavni problem nerazumevanja politike. Tu je glavni problem danas mog neslaganja sa nazovi patriotskim grupacijama, koje su totalitarno ustrojene i koje ne mogu Srbiji da donesu tako potrebnu modernizaciju. Ukoliko želimo da spasimo Srbiju od konačne propasti, smatram da se to jedino može uraditi temeljnim rušenjem totalitarnog ustrojstva stranaka , bez obzira da li su patriotske ili su izdajničke. To da su izdajnici izdali svoje biračko telo nije uopšte više sporno, ali je sporno ko je alternativa njima i kako da se dođe do istorijskih promena.

Vratimo se samoj suštini ovog političkog problema. Želim da ga objasnim na najjednostavniji način i da izbegnemo političko ideologiziranje, glupe frazetine i velika zaklinjanja za nepostojeće ideale.

Pođimo od jednostavnog pitanja – zašto se neko bavi politikom? Obratite pažnju, nisam rekao zašto neko politički promišlja, jer je dobro da u zajednici svi njeni članovi politički promišljaju, nego sam postavio pitanje – zašto se neko politički angažuje?

Kada postavite ovako otvoreno pitanje, onda će vam svi odgovori biti skriveni iza uopštene fraze koja se može zaokružiti u rečenici – da donesemo društvu pravdu, blagostanje i prosperitet. Nažalost, to nije istina. Na osnovu svega što se u nas dešavalo od pojave višepartijskog sistema do danas, na osnovu propasti koja je zadesila Srbiju i građane Srbije, možemo slobodno reći da se to u praksi nije dogodilo i da je to bila jedna u nizu učestalih političkih laži profesionalnih političara. Opet, ponavljam, nije bitno koju ideologiju oni zastupali.

Ono što je bilo zajedničko svim ljudima koji su se bavili politikom od 1989 godine do danas je bila porazna istina da su se ti ljudi bavili politikom samo iz svog – ličnog interesa! Lični interes se prikrivao iza opštih fraza o naciji, demokratiji, reformama, evropskim integracijama, slobodama ili građanskim pravima. Upravo zbog tog ličnog interesa je Srbija opljačkana i građani Srbije danas žive u agoniji. Političari to ne osećaju, jer su se nakrali i namirili, pa oni suštinski nisu ni zainteresovani da se totalitarni režim u politici menja, politika je za njih čak postala hobi, jer su sve materijalne probleme rešili, nego oni  po svaku cenu nastoje da  ostanu što duže na vlasti ili, ako su opozicija, da se što pre dokopaju vlasti kako bi nastavili da kradu i rasprodavaju ono malo državnog bogatstva koje je preostalo.

Politikom se bave ljudi koji se nisu ostvarili u svojoj struci, mnogi nikada nisu ni radili u struci, koji su zaraženi virusom pohlepe, koji su lenjivci i koji shvataju da postoje brži načini da se dokopaju bogatstva. Mladi čovek ulazi u političku stranku kao u banditsku grupu ološa koji znaju, ako budu opljačkali plen, baveći se politikom, delovi tog plena će biti dodeljeni i njemu zbog služenju političkoj stranci. Maldi političar shvata da je potrebno samo da bude lojalan političkoj stranci, dok se ne dokopa moći i unosnih materijalnih dobara, a kada to ostvari, onda mu se otvara mogućnost da se pogađa i dogovara sa istim takvim probisvetom kao što je on za pravljenje novih kombinacija u kojima se isključivo gledaju lični interese.

Sve je ovo, naravno, većini građana potpuno jasno. Ali ja želim da to ogolim do kraja politiku i političare da bih objasnio svoja politička načela, koji, nažalost, mnogi ne razumeju, mnogima koji se bave politikom ugrožavaju lične interese i koji ne žele da menjaju politički totalitarni sistem, jer bi to otvorilo slobodnu konkurenciju i pokazalo svu nesposobnost političkog ološa.

Kada mlad čovek uđe u stranku i počne da lepi plakate po ulicama, uzmimo taj konkretan primer, recimo, Čedomira Jovanovića, kada vodi nekoliko izbezumljenih ljudi oko sebe, na opšte ismejavanje građana, kada nema dinara u džepu, sa iznošenim patikama i iscepanom turskom jaknom, kada nije završio fakultet, mada je bio vođa studentskih protesta, i kada, posle petooktobarskog prevrata, postane šef poslaničke grupe novog režima, glavni pregovarač sa kriminalnim grupacijama, potpredsednik vlade, a danas bogat čovek, tajkun i politički umak za sve vlasti, onda je to najbolji dokaz da takva politika mora da donese tragediju državi i građanima, jer državom upravljaju apsolutni diletanti, neznalice, klošari, uličari u firmiranim odelima, koji donose odluke sudbonosne za sedam miliona ljudi, a oni nisu sposobni da donesu nikakvu valjanu odluku.

Teško je uspešno voditi svoju porodicu. Teško je voditi restoran ili butik. Teško je voditi malu trgovinu. Teže je voditi malu proizvodnu firmu. Mnogo teže veliku proizvodnu firmu. Još teže banku ili kompaniju. Još teže opštinu ili grad. A najteže je voditi državu. Zašto? Zato što od vaših pogrešaka milioni ljudi mogu da ispaštaju. Kada neko dođe sa ulice i počne da vodi državu, bez ijednog dana iskustva u vođenju trafike, trgovine, restorana, firme, banke, opštine ili grada, onda je to siguram dokaz da će ta država propasti.

Isto se  odnosi za Dačića i Vučića, koji su dve decenije sedeli u politici, nikada ništa nisu radili na tržištu, presipali su iz šupljeg u prazno, slušali Slobu i Šešelja, pokorno izvršavali njihove sulude naredbe, da bi danas vodili državu, slušajući svoje gazde u Briselu i Vašingtonu, jer oni moraju da imaju gazde, moraju nekoga da slušaju, jer bez toga ne mogu da politički opstanu, pošto su potpuno nesposobni.

To su najbolji primeri koji dokazuju ispravnost moje teze. Takvih primera imate koliko hoćete. Savako u svojoj sredini. Svaka politička stranka ima takve diletante koji sanjaju da osvoje vlast i da zamene ove sadašnje diletante.

E, tu je glavni problem što nema alternative. Građani su to prepoznali, ne veruju više nijednoj političkoj stranci, smatraju da su svi politički ološ i zato neće da izlaze na izbore. Neće jer nemaju za koga da glasaju.

O svim dosadašnjim režimima sam sve napisao. Prvi sam bio koji je pokazao njihovu totalitarnu strukturu. Pisao sam protiv režima kada su bili najmoćniji. Kada padnu sa vlasti, nije potrebno pokazivati naknadnu pamet.

Danas nema alternative. Odnosno, pravo je pitanje – ko je danas alternativa?

Pokušaji samozvanih patriota da stave monopol na rodoljubiva osećanja građana neće urodti plodom, jer siromašni i nezaposleni građani, pored toga što osećaju svoju versku i nacionalnu  pripadnost, više su zainteresovani za rešavanje njihovog ugroženog socijalnog položaja.

Zato želim da progovorim o takvoj patriotskoj opciji, koja se toliko najavljue, ali koje uistinu nema. Vrlo je važno da u predvečje novih izbora rešimo i tu patriotsku zavrzlamu.

Ako je prikazano stvarno stanje na političkom tržištu, onda se postavlja i  pitanje – kako stvoriti alternativu?

To pitanje je ključno za opstanak Srbije. Odnosno, stvaranje nove političke alternative svim dosadašnjim političkim strankama, znači srušiti totalitarnu strukturu organizovanja političkih stranaka, srušiti političku oligarhiju koja je oličena u liderima, vođama i starešinama, jer ta plutokratijska organizaciona struktura ne može da dovede, sve i da uspe da osvoji vlast, do temeljnog političkog preobražaja u Srbiji. Ukoliko se nekako desi da, zbog enormnog građanskog nezadovoljstva, neki novoformirani patriotski blok uspe da uzme vlast u Srbiji, recimo da građani začepe nos i  izađu,  da ponovo glasaju po principu manjeg zla, to neće dovesti do modernizacije i prosperiteta Srbije, nego će samo nove Kurte da zamene stare Murte i nastaviće se dalje uništavanje Srbije. Razlog promene politike će se uvek naći. Sada je u modi frazetina – suočavanje sa realnim stanjem.

Zato je danas presudno važno da se u formiranju nove političke alternative izbegne ponavljanje grešaka iz prošlosti, da se izbegne oligarhijska struktura pokreta, da se izbegne idolatrija prema jednom vođi ili lideru, već da se napravi moderan politički pokret koji je dorastao elektonskom dobu u kome danas živimo.

O ovome što vam sada  pišem vrlo malo se piše i govori. Svi znamo da sadašnje stanje ne valja i da su politički ološ i izdajice dobili zadatak  da konačno unište Srbiju, ali niko neće da pokrene ova pitanja političkog organizovanja alternative, nego se traži apsolutna patriotska poslušnost i odanost srpskom nacionalnom pitanju, mada nismo ni raspravili o tome kakvom obliku zajednice mi stremimo i kavo društvo želimo da izgradimo.

To što sam Srbin i što svojim delom i životom branim srpsko stanovište ne samo u Srbiji, jer to je najlakši deo posla, nego svuda po svetu, o tome sam detaljno pisao, ne znači da treba da budem jedinstven  sa nekim  ili pokoran nekome koji je, takođe, Srbin, ali je primitivan, šovinista, lenjivac, neznalica, vucibatina, nitkov i politički špekulant, koji samo čeka zgodnu priliku da preotme vlast, da nas zajaši i da reši sve svoje lične interese, pozivajući se da brani srpstvo. Zar Neverni Toma i Aca Prvi Dramoser nisu dobili ogromne stanove od države u trenucima dok smo mi bili bombardovani, ja sam bio u PVO, dok je zemlja bila napadnuta, narod zgranut zlikovačkim bombardovanjem NATO ludaka,  ali ta dvojica velikosrpskih šovinista, što su Srbe gurali u rat sa čitavim svetom, bez ikakvog moralnog stida su uzeli dva velika stana na Novom Beogradu i time dokazali ispravnost moje teze da političari gledaju samo svoje interese i da ih državni i nacionalni interesi ne zanimaju.

Jednoj patriotskoj grupaciji sam svojevremeno rekao da ću videti njihov patriotizam kada pređu cenzus i kada se dva miliona evra u kešu nađu na stolu za pregovaranje o novim koalicijama, kada počne lobiranje tajkuna i političkih mešetara, kada se budu obećali stanovi, poslovi, siguran novac u kešu za rešavanje odmah svih nagomilanih problema, tada ćemo videti čvrstoću tog patriotizma kod onih koji nemaju u džepu desetak evra, koji su podstanari i koji jedva sastavljaju kraj sa krajem.

Niko do sada na našoj političkoj sceni nije uspeo da se odbrani od tog političkog potkupljivanja i trgovine i zato kažem da su svi oni isti i da nam treba nova politička alternativa , koja će doneti moralni preobražaj u društvo. Politička alternativa koja je nepotkupljiva, koja ima novu političku ideju, koja je spremna da se žrtvuje za tu svoju političku ideju i koja je sposobna i spremna da iz temelja menja Srbiju. Takva nama danas treba politička alternativa.

Ko je politička alternativa?

Politička alternativa ne mogu biti ostrašćeni prvoborci protesta, koji demonstriraju na ulici, koji lepe plakate, agituju, duvaju u pištaljke i lupaju u šerpe, obilaze birače, dele letke, čuvaju kutije, broje glasove i eksponiraju se protiv jednog izdajničkog režima, ma koliko njihov rad nužan bio u političkoj borbi za rušenje tog okupacionog režima, jer to što neko vešto noću prelepljuje plakate ili dobro govori na tribini, to ne znači da se taj odmah kvalifikovao da vodi opštinu, grad, javno preduzeće, državu i da bude poslanik koji će donositi zakone. To što je neko nesvršeni student dramaturgije, koji studira deset godine, jer se bavi političkim agitovanjem, to ne znači da on može biti šef poslaničke grupacije u parlamentu ili potpredsednik vlade za evropske integracije. To što je neko bio dobar student na političkim i pravnim naukama, što je imao visok prosek ocena, što je decenijama služio rižimu koji je doveo Srbiju do ponora, to ne znači da ti isti likovi mogu da vode državu i da rešavaju  teška istorijska pitanja koja su na dnevnom redu.

Za novu političku alternativu nam trebaju utemeljeni i iskusni ljudi, koji imaju stručne i ljudske reference. Ljudi koji znaju da rade u timu i koji mogu da donesu preobražaj Srbiji.

Imamo li te ljude?
Imamo.

Gde su ti ljudi?
Oni su van politike.

Zašto su van politike?
Zato što ne žele da budu sa političkim ološom.
Taj najbolji deo naše nacije , bez obzira da li žive u Srbiji ili rasejanju, ostao je van politike jer nisu hteli da se uprljaju nemoralom političkog ološa.

Iskreno mogu da razumem te ljude.
Ni ja nisam ušao u političke stranke iz istog razloga, mada sam javna ličnost i nastupam samostalno u okviru svojih intelektualnih i moralnih principa, što je najteža pozicija jer nikoga nemate da vam štiti ledja.

Ali, danas više ta obrazloženja ne važe.
Posle ovakve propasti koja nam se desila, svi dobronamerni ljudi iz Srbije i rasejanja moraju da se uključe u politiku. To više nije akademsko pitanje ličnog angažmana, nego je to državotvorno i sudbonosno pitanje našeg opstanka. Ne smemo više politiku ostaviti političkim diletantima i ološu.

Šta to konkretno znači?

Srbiji treba nova polička ideja i nova politička organizacija.

Nova politička ideja je moderna Srbija, nacionalno utemeljena, evropska, ne Europska, evroazijska, balkanska,kospopolitska, radna, marljiva, štedljiva, preduzimljiva, otvorena, slobodarska, demokratske i republikanska država. Država bogata. Bogatstvo ćemo stvoriti na osnovu slobodnih potencijala, koji su danas neiskoriščena, na osnovu volje radnog i stručnog dela našeg nacionalnog korpusa i na osnovu učešća naših ljudi iz rasejanja.Istovremeno, treba nam duhovni i moralni preobražaj čitavog društva. Preobražaj od vrha institucija do svakog deteta u vrtiću. To danas treba Srbiji.

Nova politička ideja koja će negovati srpsku tradiciju i kulturu, naš nacionalni identitet Koja će stvarati zdravo društvo, zdrave ljude, zdravu hranu i zdravu prirodu.

Nova politička organizacija koja neće biti totalitarna, liderska, komandantska i starešinska. Politička organizacija koja će počivati na principima direktne demokratije,elektonskog glasanja i ukidanju profesije političar.

Ko to može da ostvari?
Budite iskreni i otvoreno recite.

Da li može to da ostvare reciklirane nacionalne barabe iz devedesetih koji su profitirali na našim nesrećama? Nacionalne perjanice koje su švercovale duvan i naftu, trgovci oružjem i drogom, koji danas glume velike nacionalne borce, dok su prodavali interese Srba preko Drine? Da li to mogu da  urade udbaški doušnici, koji su zauzeli kuće po Dedinju i Senjaku? Da li to mogu da budu Despotovi ambasadori, savetnici i čauši jednog propalog nacionalnog projekta? Novinari iz Službe koji uvek moraju da referišu svojim pretpostavljenima? Svetske dangube koje ratuju protiv Novog svetskog poretka i na tome grade svoje karijere?

Čitava ova bulumenta promašenih likova i sudbina, koji su sve uzeli od Srbije, a ništa Srbiji nisu dali, ne mogu ništa da urade. Da li sa njima treba da se ujedinimo i da srušimo izdajnički režim? Nećemo da se ujedinjujemo! Nećemo! Dobro se znamo! Znamo ko je ko u Srbiji i ko je šta radio. Ne smemo da zaboravimo nesreće koje su nam ti dripci doneli.

Pa, koja je to onda politička snaga koja treba da izvrši preobražaj i da spasi Srbiju?

Novi ljudi!
Ljudi koji nikada nisu bili u politici. Ljudi koji nikada ništa nisu dobili iz politike. Ljudi koji ne mogu da trpe ovo stanje beznađa. Ljudi kojima je pukao film. Kojima se sve zgadilo. Koje ponižava vređanje zdrave pameti. Koji ne mogu da slušaju gluposti političara. Koji se za njih stide. Koji su očajni. Uvređeni. Koji vole svoju državu. Koji vole svoju naciju. Koji od države ništa ne traže. Koji Srbiju mogu mnogo da pruže. Koji hoće da pomognu Srbiji. Koje niko ne želi da vidi kao politički faktor, jer je politički ološ privatizovao politiku. Smatraju da je politika isključivo namenjena za njih.

Ti novi ljudi nama trebaju.
Ti nepoznati ljudi koji se klone prljave javnosti.
Ti  dobri i vredni ljudi koji sada treba da se pobune i politički angažuju.
To je naša alternativa.
To je politička snaga koja će spasiti Srbiju.

Njima posvećujem ovaj članak.
Njih pozivam da se priključe sveopštem pokretu za spas Srbije.

Počeli su da se javljaju i da se angažuju.
Shvataju da više ovako ne može da se živi.
Shvataju da moraju da se uključe i da nešto konkretno preduzmu.

Kakva će biti politička organizacija tog pokreta?

Pored toga što sam rekao kakvi ljudi ne smeju da budu u tom pokretu, važno je da se i napravi struktura pokreta koja će odslikati težnju ljudi za direktnom demokratijom. Novi ljudi se politički ne angažuje da bi nešto dobili ili uzeli, da bi postali političari ili da bi se domogli javnih funkcija, već se oni angažuju iz najplemenitijih namera da promene društvo. Te njihove namere niko ne sme da izigra. Te njihove namere ne smeju biti upropašćene.

Kako da se to garantuje?
Kako?
Ko će biti garant da ne dođe do novih prevara?

Šta vi mislite?
Imate li ideju?
Predlog?

Moje mišljenje je da jedini način da sačuvamo izvornost pokreta i nevinost novih ljudi koji ulaze u politiku je da oni koji pokreću pokret ne rade to da bi se oni lično bavili politikom, nego da se postave demokratski principi unutar tog pokreta. To znači da se sve velike i važne odluke donose za pokret referendumom svih članova pokreta. To znači da nema lidera, komadanata i starešina. Snaga pokreta mora da bude u snazi velikog broja ljudi koji ulaze u pokret. Stvaraćemo timove ljudi koji će izraditi stručne programe za spas Srbije. Jedino uigrani timovi stručnih ljudi mogu da nas izbave iz ovog programiranog zla.

Ko dođe da upravlja Srbijom posle ovih zlotvora i zlikovaca zatećiće razvaline države. Uništene institucije.Siromašan i nezaposlen narod. Satrvenu privredu. Tim novim ljudima treba nadčovečanska snaga da se to dovedu u red. Moje stručno mišljenje je da to možemo da uradimo. Imamo znalce, imamo volju i znamo redosled poteza koje treba primeniti.

Umesto mrcvarenja i mučenja, predlažem da se napravi – rez! To je hiruška metoda prekida sadašnje agonije. Rez se postiže proglašavanjem – bankrota. Bankrot! Odmah! Podvlačimo crtu! Zaustavljamo eksponencijalnu funkciju propadanja! Dolazimo do sigurnih temelja. Zaustavljamo poniranje. Otpočinje preobražaj!

Toliko smo propali da nama jednocifrene stope razvoja ništa ne znače. Nama treba nagli zaokret i stope razvoja od 30-50%. Treba nam ubrzani privredni razvoj. Treba nam nova energija probuđenih građana. To mnogu da donesu samo novi ljudi u politici. Nepotkupljivi i odlučni.

Ti novi ljudi moraju da budu na novi način organizovani. Izneo sam moje mišljenje kako treba da izgleda ta politička organizacija. Ne verujem liderima i vođama. Ne verujem u mesije i izbavitelje. Ne verujem profesionalnim patriotima.

Verujem u želju novih ljudi da menjaju Srbiju.
Odmah!

Beograd, 15.11.2013

SHARE