Piše: Branko Dragaš
Reprezentacija Gane je pobedila razmaženu i prepotentnu reperezentaciju Srbije. Utakmica je interesantna zbog analize našeg srpskog mentaliteta. Nije bilo sporno da su naši momci u kvalifikacijama pokazali vrhunski profesionalizam i fantastičnu formu. Nije bilo sporno da su u kvalifikacijama bili disciplinovani, vredni, energični, uporni i željni uspeha. Nije ni sporno da oni igraju u stranim, bogatim i uspešnim klubovima i da su tamo medju glavnim igračima. Na kraju, nije sporno da ih vodi iskusan trener koji je materijalno situiran i koji je uspeo da napravi sjajan tim.
Šta je onda sporno? Zbog čega smo izgubili?
Izgubili smo sami od sebe. Nije nas, dakle, pobedila jedna vrlo skromna ekipa, uporna u nameri da trijumfuje, nego nas je pobedio naš srpski mentalitet. Pobedila je naša prepotentnost, samouverenost, nadobudnost, lenjost, razmetljivost, neodgovornost i pravljenje da smo mi veliki igrači koji , bez rada i zalaganja, mogu postatati svetski prvaci. I to je naša istorijska tragedija.
Kada smo bili evidentno jaki, spremni i opremljeni da dobijemo ono što nam pripada, kad smo imali sve istorijske potencijale da pobedimo i utemeljimo se kao država i narod, kada smo samo trebali da krunišemo našu istorijsku pobedu, mi smo donosili katastrofalno pogrešne i sulude odluke. Ta istorijska paralela teče još od Maričke bitke, koju smo izgubili zbog svih gore navedenih razloga, preko naše krvave istorijske pobede 1918, kada nismo znali da zaokružimo i uzmemo što su nam Velike sile nudile, pa sve do 1989 ili 2000 kada smo mogli da budemo pokretač rušenja komunizma u Istočnoj Evropi i glavni lideri reforme zemalja u tranziciji. Sve smo to izgubili samo zbog svoje bolesne sujete.
Mi smo jednostavno talentovani da sami sebe upropastimo i da nastavimo, kao da se ništa nije dogodilo, da pravimo svetske kombinacije u kojima smo mi ponovo glavni igraći. Kombinacije u kojima naš narod podnosi ogromne žrtve za ciljeve koji su ili pogrešpno izabrani ili su previsoki za istorijski potencijal naše države i nacije.
Srpski mentalitet ne priznaje autoritete i snagu protivnika, omalovažava sve ono što ne razume ili mu je neprihvatljivo, sprda se sa svim i svačim i potcenjuje sve one koji mu, prema tom nadobudnom nacionalnom stavu, nisu dorasli.
Kako je moguće da vrhunski profesionalci, koji zaradjuju ogroman novac na surovom kapitalističkom tržištu, koji nisu taj novac, poput ološa tajkuna, zaradili na privilegijama i uz mentorstvo partijskih oligarhija, nego na krvavom odricanju od života u velikoj konkurenciji drugih, kako je, dakle, moguće da ti plaćeni profesionalci preko noći zaborave da igraju fudbal? U čemu je problem?
Problem je u našem srpskom mentalitetu. Problem je u tome što nemamo istrajnost i disciplinu u poslu. Problem je u tome što naš profesionalizam ne može da pobedi srpski mentalitet. Problem je što ne možemo da pobedimo sopstvenu sujetu u prerpotentnost.
Gledajući kvalifikacije, moram da priznam, poverovao sam da se rađe jedna nova generacija modernih Srba, jedna generacija koja se dokazala na svetskom tržištu i koja ima snage da nam pokaže kakav je put izbavljenja naše države i nacije iz svih sadašnjih problema.
A put izbavljenja je : rad, štednja, odricanje, disciplina i timski rad.
To je put uspeha i spasa.
Nažalost, bio je to samo privid.
Naši reprezantativci su pokazali da su pravi predstavnici svoga naroda. Poneseni svojom sujetom, filovani od medija da su novi svetski prvaci, eventualno učesnici finala, počeli su da se ponašaju kao da su pobednici u utakmicama koje tek treba da odigraju i tako su bili poraženi.
Lenji u igri, neorganizovani, neborbeni, nedisciplinovani, sebični i usporeni doživeli su da ih porazi jedna vrlo simpatična, ali reprezentacija izuzetno skromnih mogućnosti.
Ko je kriv?
Sudija koji je odlično sudio.
Since koje je obasjavalo pola terena. Nadmorska visina. Umerena temperatura. Buka navijača. Mucavi državni reporter koji je lupao gluposti. Trener Gane koji je Srbin. Građani Srbije što su se nervirali. EU što neće da nas primi u propalu zajednicu država koje falsifikuju svoje bilanse.
Svi su oni krivi.
Samo nije kriv selektor i njegovi izabrani foliranti.
Tu utkmicu je gledalo nekoliko stotina miliona ljudi. Vrhunski profesionalac koji živi od igranja lopte nikada sebi ne bi dozvolio da se ovako obruka. To je bila jedinstvena prilika da ga vidi planeta i da zapamti njegovo umeće i njegovo ime. Tako bi se ponašao vrhunski profesionalac.
Ali mi još nismo dorasli tom svetu.
Tu svest još nismo dokučili.
Poruka je za celu našu naciju jednostavna : ne gaji se prase uoči Božića. Ne odgovara se poslednji dan u školskoj godini. Ne pljuje se po ulici i baca smeće. Javlajte se na mobilni telefon kad vam zvoni. Nemojte da se lažno predstavljate. Nemojte da kradete. Ne uzimajte kredite koje ne možete da vratite. Ne trošite ono što niste zaradili. Ostavljaje uredno toalet. Naučite da slušate druge. Budite tačni i ne kasnite. Radite i trošite što ste sami stvorili. Ne ogovarajte. Budite skromni u pobedi i odlučni u porazu.
Naučite nešto iz ovoga poraza.
Naš selektor treba da se obrati građanima i da kaže : IZVINITE.
Mi njemu i njegovim izabranicima odgovaramo : SRAM VAS BILO. !
Jun 2010
