ВОДИТЕЉИ
Писати о фашистичким медијима је губљење времена.
Фашистички медији бране успостављени фашизам.
Сви су под строгом контролом и цензуром пасихопате Узурпатора.
Забрањен сам већ деценијама уназад.
Забрањивали су ме сви тоталитарни режими, без обзира на њихову идеологију и демагогију.
У мојим јавним наступима борим се за уздизање и обнову Републике и увођење Директне демократије и Меритократије.
Искрено, да нема друштвених мрежа, морао бих, попут раних хришћана, да пишем из неких ташмајданких или земунских лагума.
Друштвене мреже су отвориле могућност, нама који смо забрањени, да ширимо наше идеје о обнови Заједнице.
Натапамо свакодневно и видимо да тај јавни рад, ипак, има смила.
Ако се наоружамо стрпљењем, јер људска лобања је најтеже освојиво утврђење, онда има наде да успемо у нашим намерама.
Ако ми не успемо да доживимо остварење наших идеја, доживеће наши потомци, јер идеја Заједнице је једина победничка идеја за спас човечанства, Србије, породице и сваког појединца, без обзира колико ограничен и тупав био.
Шта је проблем на друштвеним мрежама?
Пишем о садашњем тренутку, када је све већ хиљаду пута објашњено, изанализирано, испричано, протумачено и када се дијагноза стања понавља.
То, господо другови, постаје досадно и некорисно за наш спас.
Данашњи тренутак тражи – РЕШЕЊА!
Конкретна и оперативна Решења нашег избављења из ове националне трагедије.
Ако ово у чему живимо не ваља, како мисли већина грађана Србије, шта онда ваља?
Шта је алтернатива насилном и криминалном фашизму?
Који политички и економски систем треба да изградимо?
Какво уређење друштва?
Када студенти, уз помоћ незадовољног народа, упркос свему, ипак, победе фашизам, шта ће да раде? Који им је Програм за спас Србије?
Ко ће то да спроведе у праксу? Како?
На ова кључна питања нашег опстанка, нажалост, нема одговора.
Изузев Покрета МОБА, која једина наступа стручно, тимски и визионарски, нико други о томе данас не говори у својим наступима.
Егзибиционисти ЈАПАЈАЈА себе већ проглашавају за будуће премијере и министре, јер потпуно не разумеју историјски тренутак настанка Новог Доба.
Њима друштвене мреже служе искључиво за личну промоцију и безецовање државних места за лечење своје паланачке сујете.
Овим текстом хоћу да критички проговорим о водитељима на друштвеним мрежама.
Наравно, пишем о водитељима који имају храбрости да мене позивају да гостујем и не цензуришу моје политичке идеје и оперативна решења за спас државе и народа.
О другим водитељима на друштвеним мрежама не желим да пишем, јер су они саставни део тоталитарног система и њима идеје Покрета МОБЕ уопште не одговарају, јер трајно и неповратно руше успостављени тоталитаризам.
Без обзира колико водитељи код којих гостујем, проредио се и њихов број, јер су велики притисци фашистичког режима и солидан је новац у игри, мени лично били драги и симпатични, а заиста јесу, али они упадају у велику грешку.
Понављају исту грешку великих медија у служби тоталитаризма.
Наиме, како живе од броја прегледа емисија, онда их тржишни принцип гледаности тера да имају госте који ће да привуку велику гледаност.
Тако почиње подвлађивање поводљивој јавности, која бежи од стварних животних проблема и решења, већ се незасито и похлепно храни тајним, ексклузивним и сензационалним вестима и информацијама.
Отуда бомбастични наслови емисија, који, најчешће, готово да немају додирних тачака са суштином која је изнета у тој емисији.
Мада гост нема никакав утицај на наслове тих емисија, доживљава нападе од озбиљних људи који прате његов рад и који не могу да се начуде зашто гост пристаје да учествује у таквим емисијама.
Ево, бићу самокритичан, да олакшам мало ову добронамерну критику на водитеље емисија.
Имам ФБ и преко 90.000 пратилаца, који читају моје текстове и објаве које преузимам са других домаћих и светских сајтова.
Моја страница ФБ је првенствено политичко-економске природе, бави се озбиљним темама и служи за промовисање мојих идеја о новом политичком и економском систему.
Приметио сам да моји најбољи и најстручнији текстови, без обзира да ли су политички, економски, историјски или литерарни, који обилују многим подацима и конкретним решењима, нису ни приближно читани као текстови које пишем када сам изнервиран и обрушим се немилосрдно на Узурпатора и његову разбојничку банду криминалаца на власти.
Добронамерно ме критикују пријатељи, плашећи се за моју безбедност, да не будем оштар, отворен, директан, да бирам речи, да не употребљавам јаке речи, да пишем дипломатски одмерено, да се чувам, јер су грозна времена, али,ето, нажалост, не могу да контролишем мој темпарамент и такав сам већ четири деценије у јавности.
Такви моји доследни наступи су ме скупо коштали, али пристао сам на такав живот и борим се и даље за моје политичке и економске идеје.
Суштина моје замерке водитељима на друштвеним мрежама је да се поштује тржишни принцип, али да се, ипак, не изгуби квалитет и озбиљност стручних предлога.
Мора да се нађе неко средње решење.
Већ сам о овоме говорио и писао.
Ако износимо само милионе насталих проблема, различити су само висина крађе и имена бандита, онда убијамо у појам гледаоце, јер нема никаквих решења.
Не види гледалац светло из нашег националног тунела пропасти и ми га само још више обесхрабрујемо.
Шта треба да раде водитељи?
Направите, поред садашњих гостију, избор искусних стручњака.
Пружите им прилику да изнесу своја стручна решења.
Тражите од њих конкретна решења.
Направите дебате од два или више гостију који говоре о решењима.
Нека се сукобе стручна мишљења.
Мислим да ће то бити интересантно гледаоцима.
Како изаћи из садашње националне трагедије?
Како створити институције у разореном друштву?
Ко дође на власт после фашиста, имаће најтежи посао у историји србског народа.
Сада, дакле, треба спремати јавност за то време.
Наравно, тада ће да се види ко су стручњаци и ко има решења.
Мораће водитељи емисија да потраже стручњаке које јавност није упознала.
Таквих има, према мојим искуствима, на срећу, много и они су наш највећи капитал.
Порука водитељима – отворите емисије за те наше најбоље људе.
Данас се ломи судбина Србије.
Београд, 7535.г. гумник
