НЕЗРЕЛОСТ
МалограЏанери су незрели.
Можда је боље да напишем, у складу са њиховим ЕУ стремљењима, да су инфантилни.
Уверио сам се у то када су преузели управљање државом, након Петооктобарског преврата.
Уместо да постану политички одговорни и одлучни у историјским приликама слома деспотизма и рађања, успотављања и подизања демократских институција, они су, лакоми на власт, привилегије и материјална богатства, почели да злоупотребљавају добијену шансу да темељно промене политички и економки систем.
Тако је пропала прилика да се коначно сруши тоталитарно утсројство друштва.
Тако је створена подлога за данашњу владавину фашисте Узурпатора.
ДОС је окупио естрадну малограЏанерску квазиелиту, снобове, шибицаре и разне градске фолиранте и фукару, згубидане и замлате, који су паразитирали годинама на државном буџету или на донацијама НВО сектора, који нису имали ни знања, нити искуства са светских тржишта, који нису знали да праве паре, који нису знали да воде трафику у њиховом крају, али који су добили историјску прилику да управљају државом.
Видевши да они уопште не разумеју историјско доба у коме су дошли на власт, нити разумеју који је њихов историјски задатак у обнови Републике и Демократије, одлучни да задрже тоталитарни политички систем, одлучио сам на крају фебруара 2001.г. да се повучем из тог погрешног концепта.
Навешћу један, према мом мишљењу, одличан пример политичког дилетантизма и незрелости ( инфатилности ) напаљених и неисказаних функционера ДОС-а.
Крајем јануара 2001.г. Ђинђић ме је позвао и предложио да путујем у марту са економком делегацијом у Вашингтон на разговоре са ММФ-ом, Светком банком и Министартвом финансија Америке.
Њему би много значило да будем тамо присутан, као његов саветник и човек од личног поверења.
У делегацији у били: Мирољуб Лабус, Божидар Ђелић, Горан Питић и Александар Влаховић.
Одбио сам. Зашто одбијаш? Нећу да идем! У чему је проблем? Да ли ти мене можеш да замислиш да 10 сати будем затворен са тим фолирантима и незналицама у авиону и да са њима, опет, морам да се вратим?
Нисам отишао.
Када сам у марту случајно срео Горана Питића, министра за економске односе са иностранством, није знао да сам се повукао из сарадње са Ђинђићем,питао сам га како је било на том историјски важном састанку.
Шта су договорили око наших дугова?
Он је одушевљено причао о томе како су их америчке колега водили на богате вечере.
Био сам згранут.
Замислите да су србске славне дипломате из наше богате историје причали, у тренуцима када се ломила историја, како су били примани и угошћени по европским дворовима.
МалограЏанери су били паланачки политички идиоти.
Наш паметни народ би рекао – „ Нашли су се тамо где им није било место.“
Проблем малограЏанера је што они носе дух филозофије паланке.
Не схватају да је њихов политички идол Радомир Константиновић писао, између осталог, управо о њима и њиховој малограђанштини.
О малим, провинцијалним снобовима који су оптерећени новцем и својим личним изгледом.
О њиховом страху пред великим светом и сталном тражењу признања и хвале од тих белосветких бараба и хуља.
Интересанто ми је било мишљење, које је изнео мој пријатељ, угледни италијански банкар Паоло Петицоли, председник банкарске асоцијације ФИНЕС, чији сам ја био консултант.
„ Млади момци у вашој Влади су лепо обучени и добро говоре језик, али ја њих ништа не разумем шта говоре.“
Потреба малограЏанера да засене хладне бирократе банкаре ММФ-а и Светске банке, да им се допадну и да се наметну, најбоље се видела када су ДОС-ови министри на вечери у земункој „ Реци“, узели од оркестра гитаре и микрофоне и почели да показују своје музичке таленте.
Светски банкари су били запрепашћени.
Дух паланачке малограђанштине нас данас гура у банкротирану ЕУ, јер тамо је, наводно, свет коме ми требамо да припадамо.
Подаништво малограЏанера тражи да Срби добију Старатеља, јер не знају сами са собом да управљају.
Запосели су све ЕУ медије, који су друга, тоталитарна страна фашистичког режима, пропагирајући увођење старатељства над неписменим и крезубим Србима.
За старатељство се залажу бахати ДОСови министри лопови, пијани и неиживљени амбасадори, који су обрукали Србију док су лежали под дипломатским трпезама и улазили у Белу кућу у каубојским чизмама, крадоначелници, какадемици у терању, криминалци тајкуни са Уклетог брда, шефови банди за пљачкање и рекетирање грађана, неписмени новинари слуге тајкуна и мрзитељи радног народа, полудели јапијевци, професори фуснота и плагијатори, богате спахије локалних самоуправа и брбљиви политички аналитичари продавци магле и бофл робе.
Читаво јато лешинара и чопор хијена тоталитарног политичког система, који никада на тржишту нису створили, направили или зарадили један евро, него деценијама лешинаре и паразитирају на државним буџетима и на донацијама страних агентура од утицаја.
Једини начин да се друштво ослободи тих крвопија и вампира, једини начин да друштво, коначно, оздрави је да се уништи до темеља тоталитарни политички систем.
Који ствара лешинаре, паразите, хијене, крвопије и вампире.
Овој братији инфантилних политичких идиота морају да се обезбеде Старатељи.
Који ће да их приведу закону, моралу и раду, како више не би паразитирали на леђима окованог друштва.
Незрелост тражи старатеља.
Београд, 7535.г. гумник
