МАРКИЗ ДЕ САД
Читајући поново Маркиза де Сада / 1740 -1814 / француског аристократу, књижевника и филозофа, који је 32 године провео у затвору и лудници, чије је презиме било основа за постављање појма садизма или уживања у туђој патњи, нашао сам неке мисли које могу данас, када се распада неолиберални капитализам и када трагамо за неким бољим, хуманијим друштвом, да нам буду врло интересантне.
Мада је у својим делима заступао идеју о крајњем егоизму и апсолутној слободи, нападао је морал и религију да су кочнице људске природе, он је на необично суров начин наслутио будући развој личног живота у капитализму.
Тежња ка личном интересу постала је примарна у потрази за задовољством и психичким опстанком поробљеног човека.
Маркид де Сад је био, морамо дапризнамо, најдалековидији и најрадикалнији међу пророцима револуционарног индивидуализма, то што је он износио на један перверзан, сабласно тачан начин, то га је довело до затвора, гиљотиње, скинут је у после дњем тренутку од бруталног извршења, изопштен је из јавности и , на крају, Наполеон га је затворио у лудницу.
Сексуална утопија, о којој је де Сад толико фантазирао, подразумевала је да свако има право да ступа у односе са сваким, где су људска бића, која су сведена на своје полне органе, постала потпуно анонимна и заменљива.
И то је суштина почетка пропасти капитализма.
Капиталистички системе је људска бића свео на замењиве и безличне предмете.
Тако је капитализам погазио духовну вертикалу и свео се на робно-новчане шпекулантивне комбинације.
Уклоњене су сва преостала ограничења и илузије из Хобсовог рата свих против свих.
Све је било дозвољено што је у интересу похлепног појединца.
Маркиз де Сад је први схватио, након извршене буржоаске револуције, да настаје стање организоване анархије, где је задовољство постало једини смисао живота.
Настало је ново друштво које је свело разум на просту рачуницу, док је задовољство надвладало и постало доминантно у капитализму.
Тако је ударен темељ потрошачкој цивилизацији.
Тренутно задовољавање сваке жеље је постао императив надолазећег капитализма.
Без обзира какве су то жеље, перверзне, луде, криминалне или неморалне.
Важно је било само да се испуне и остваре све жеље, како би се човек држао у покорности.
Маркиз де Сад је први увидео да се све слободе у долазећем капитализму своде на исту ствар, на исту универзалну обавезу, да се ужива и да се буде предмет уживања.
Тако се радикални индивидуализам усмерава до данашњег парадокса да се велича појединац до потпуног његовог поробљавања и поништавања.
Све што слушамо о слободама, демократији или људским и мањинским правима, све је то једна велика превара и лаж америчког корпоративног фашизма, као последњег степена у развоју неолибералног капитализма, који коначно уништава човекову природу и читаву планету.
Следећа степеница човековог поробљавања је – дигитални концентрациони логор.
Који ће смањити људски род на златну милијарду.
И који ће омогућити стварање трансхуманизма са кибордима као послушним извршиоцима тоталитарног друштвеног устројства.
Ако ово разумемо, онда је потпуно јасно зашто пропадају револуционарни покрети против успостављеног тоталитарног система, без обзира коју идеологију пропагирао тај тоталитарни систем.
Насупрот мислећих и просвећених људи, који се боре за очување природе, спас угрожене планете и биолошки опстанак човечанства, налази се вековима уграђен потрошачки менталитет, кога корпоративни фашизам максимално користи како би држао људски род поробљен.
Организована анархија, у којој данас живимо, где је већина човечанства запрепашћена лудилом, безобразлуком, бахатошћу и окрутношћу политичког олоша на власти, плански је осмишљена да би се убила здрава памет, исмејао сваки покушај организоване побуне и задржао тоталитарни политички систем, који је изгубио све своје демократске атрибуте, претворивши се у модерни фашизам корпорација.
Парола једном се живи и треба искоритити добијени живот на најбољи начин уживања, представља најјачу карту на коју игра добро организовано Зло.
Све духовне вредности су изгубиле смисао, жртвовање за окупирану Заједницу се исмејава, спрда се са моралним људима, који се проглашавају наивним и глупим, само да би се одржао постојећи тоталитарни ситем лажи, обмане, крађе, отимања, преваре и убистава.
Мислим да је данас, два века после Маркиза де Сада, све постало кристално јасно.
Простор за нове манипулације се све више сужава.
Егзистенцијални проблеми већине људи на планету су све већи.
Жртве потрошачког прогреса су све веће и њима се нуде само нове преваре. Које неће побољшати њихову позицију у друштву, него ће их гурнути у још већу беду и борбу за биолошки опстанак.
Ако успемо да убедимо жртве потрошачког прогреса да се једино радикалном и револуционарном побуном могу да спасе од сигурног нестанка, онда постоји велика могућност да спасимо човечанство и планету од сигурне пропасти.
Зато пишем. Опомињем. Позивам.
Велика борба је пред нама.
Немамо изборе.
Велика Борба или Велика Пропаст.
Не прихватајте да будете заменљиви и безлични предмети.
Покажите да још увек у вама има људскости и осећаја солидарности.
То је једини пут нашег избављења.
Можемо да успемо, ако се сваки појединац побуни.
Ако не пристане да га поткупе потрошачким баналностима.
Све је, дакле, на нама.
Слобода се осваја.
Београд, 7535.г. жетвар
