Početna Tekstovi O NARODU

O NARODU

287
0

O NARODU

Branko Dragaš

Primoran sam, braćo i sestre, da stanem u odbranu našeg naroda. Ne mogu više da slušam najgore moguće optužbe na račun našeg unesrećenog naroda. To je  danas dobilo oblike specijalnog psihološkog rata u koga se uključuju, pored naših vekovnih neprijatelja i plaćenih, zombiranih autošovinista, koliko vidim, sve više i estradne patriJote našeg poroljenog naroda, uvereni da rade pravu stvar i da baš oni govore jedinu istinu o Srbima. Tako se lavina lažnih optužbi geometrijskom progresijom uvećavaju i tako se rabi naša nacionalna snaga za odlučujuću, neophodnu borbu za biološki spas našeg ugroženog do istrebljenja dovedenog naroda. To, naravno, nikako nije dobro. Nije dobro da su se apatija, malodušnost, razočaranost i beznađe uvukle u sve pore našeg okupiranog naroda. Nije dobro za našu budućnost i za budućnost našeg pokolenja. Ne možemo više da čekamo da nas neko oslobodi okupacije i da nam pokloni slobodu.

Ponavljam, ko zna koliko puta, da nam niko neće da pokloni Slobodu i da moramo sami da se oslobodimo okupacije. Sloboda se osvaja! Moramo sami da se organizujemo, pobunimo i proteramo okupatore i domaće izdajnike. Čekanje na nekoga da nas oslobodi je pogubno. To je protiv naših nacionalnih interesa. Nema više čekanja! Nema širenja defetizma! Zato i pišem ove redove, kako bih se suprostavio tom lažnom, podlom, pokvarenom i tendencioznom narativu, koji je, u ovim teškim danima naše nacionalne tragedije, poguban za naše dalje nacionalne interese.

Prihvatanjem tog nametnutog narativa krstaša, pridružujete se hordi naših vekovnih neprijatelja, pridružujete se čoporu besnih autošovinista parazita, koji su pušteni da reže i laju sa nacionalnih televizija, da truju i pogane našu javnost, tvrdeći da su Srbi primitivni varvari, glupi, krezubi, zatucani,  pokvareni,  podli, prosti, raja, stoka, marva, goveda, ovce, lenji, zlobni, agresivni, opasni zlikovci, razbojnici, banditi, kraljoubice, krvnici,  genocidni, tupaje, otpad, najgori ljudski ološ i da Srbi ne znaju da upravljaju  sami svojom državom.

Optužuju nas da mi ne znamo da upravljamo sami sa sobom, nego Srbima trebaju okrutni gospodari, tutori, gazde iz EU, koji će da  nas porobe  i koji će kandžijom, bičem, batinom, da nas civilizuju i dovedu u red.  Ništa se vekovima ne menja u tom Zapadnom pogledu na nepokorne i divlje Srbe. Batinom hoće vekovima naši osvajači i okupatori da nas civilizuju.

Počinili su i genocid nad Srbima, ubeđeni da na to imaju civilizacijsko i prirodno pravo. Nikada zbog tog genocida nisu odgovarali, niti su bili osuđeni pred svetskom javnosti. Za okrutne Upravljače sveta bilo je sasvim normalno da se Srbi masovno ubijaju i da se tako rešava vekovni problem sa nepredvidivim i nepokornim Srbima. Najveći naš problem, uzrok naše današnje tragedije, nalazi se u činjenici da  je taj kolonijalni narativ prihvatila i naša lažna kvazielita. Poslušna pred satrapima Zapada, prihvatli su da ponižavaju i uništavaju naš narod, ubeđeni da će tako dobiti simpatije i podršku Zapada. Te odvratne i gnusne njuške napadaju na naš narod i to ponižavanje sopstvenog naroda, nikada nije bilo veće u srbskoj istoriji.

Čitam tako  nekog profesionalnog, nezaklanog Srbina, salonsko-slavskog demagoga, kako se, pre neki dan, obraća našem narodu ovako – Alo, narode, marvo jedna!  Zamislite? Kakav bezobrazluk?!? Kakvo ponižavanje naroda?!? Kakvo ubijanje u pojam slobodarskog srbskog naroda.?!? Pa, zar to isto ne radi poludeli Uzurpator i njegovi odmetnuti satrapi na vlasti? Koja je onda, gospodo drugovi, razlika između vas i Uzurpatora?

U čemu se vi razlikujete od tog Veleizdajnika? Vi ste isti kao oni koje pljujete. A vi hoćete da smenite vlast. Ali, vi ćete da radite isto kao i oni, kada se dokopate vlasti. Vi istim intezitetom mrzite naš narod, jer da ga ne mrzite nikada takve gadosti ne biste govorili.  Zašto se borite da upravljate narodom koga nazivate marvom? Šta će narod da dobije od vašeg upravljanja? Vi iskreno smatrate  da je naš narod marva. I tu se mi razlikujemo. Ne možemo da budemo u istom stroju za spas naroda. Ne pripadamo istom svetu. Mi smo dve suprostavljene filosofije života.

Dva pogleda na svet. Odvratni ste mi i prezirem vaš politički angažman. Prevaranti ste, jer hoćete da zajašete tu, kako kažete, marvu. Moram da priznam da ne mogu više da slušam i gledam odvratne napade na naš narod. Ne mogu da ćutim pred sve većim bezobrazlukom nadobudnih autošovinista i patriJota. Gde je kraj tom njihovom političkom ludilu? Moramo da ih zaustavimo, ako hoćemo da trajemo i da biološki opstanemo. Moramo da se suprostavimo tom podlom psihološkom ratu.

Evo, primera mržnje prema našem narodu.Sećam se te scene u kabinetu jednog  prevaranta tajkuna, izuzetno bogatog špekulanta, koji se obogatio preko noći, znam ga kada nije imao  ni dinarà u džepu i kada se švercovao u gradskom prevozu,  kada je, na početku višestranačja,  obletao oko vođa opozicije i nudio se da im  donese sok i kafu, koji je onda, nakon samo dve godine, izdao opoziciju i postao finansijski potrčko Miloševića i  Babe Jule.

Taj ogavni skot, novobogataš i malogradžaner u pokušaju,  pozvao me je u aprili 1996.g.  da dođem kod njega u firmu, da u njegovom luksuznom kabinetu razgovaramo o jednoj vrlo važnoj stvari, mora u četiri oka sve da mi prenese, jer nije hteo preko telefona o tome da priča. Naime,  dobio je poverljiv zadatak od svog Šefa, izgovarao je to Šefa sa sladostrasnom eksplozijom na donjoj usni, da hitno razgovara sa mnom, da mi prenese Šefovu ponudu za najviše državne funkcije, da mogu  da biram koje hoću mesto u vladi, jer Šefu trebaju sposobni i moralni ljudi, vidiš, čoveče, kud je sve otišlo,  pa, eto, moj ti je savet, kao čoveku koga izuzetno cenim, da odmah sve  prihvatiš, da te sada odvedem kod Šefa i da vas dvojica, ne moram ja da prisustvujem vašem razgovoru, napravite dogovor, jer to je, prijatelju moj, u našem nacionalnom interesu o kome ti toliko pričaš u javnosti.

Vidi, dragi moj, Šef je veliki autoritet, ti imaš potpuno pogrešnu predstavu o Šefu, videćeš kakav je to čovek, ljudina, harizmatični pobednik, Šef će da vlada do kraja života, čoveče,  jak je kao zemlja, niko mu ništa ne može, narod ga obožava, vidi, nemoj da se ljutiš, moram da ti to kažem, glupo je i nekorisno da budeš večita opozicija, koji će ti to moj, ti si vrlo inteligentan i radan čovek, Šef te ceni, da, da, meni je lično govorio o tebi i zato sam te pozvao, moramo da odbranimo nacionalni interes, da, da, Šef jedini to može da uradi, Šef zna kako se upravlja narodom, Šef je dobar čovek, ali  prilično mekan vladar, mnogo, brate, mekan i tolerantan, veruj mi ja, da sam na njegovom mestu, bio bih okrutan gospodar, okrutan, nema tu cile- mile, trte -mrte, ja, kojim slučajem da upravljam Srbijom, gazio bih  tu stoku od naroda, raju, marvu, gazio bi ih nogama,  evo ovako, vidiš, udara obema nogama o pod i smešno poskakuje kao kikirez na kvočku, đipa, lice mu se iskrivilo od besa, dobilo je nacističko-ustašku krvolučnu crtu, udara sve jače nogama o pod,  besno, stisnutih zuba, iskolačenih očiju, uživeo se kao da zaista  gazi po tom našem unesrećenom narodu, lomi mu lobanju i kičmu, zamahuje rukama, uzeo bi, kaže, najveći pendrek na svetu, veći od američkog pendreka, pa bi onda tu lenju i zlobnu masu, zvanu radnička klasa, tukao tim pendrekom, tukao do iznemoglosti, evo ovako, zamahuje, udara, udara sve snažnije,  evo, ovako bi ih tukao, pljuvačka mu curi, udara besno i nekontrolisano, zamorio se od tolikog pokazivanja udaranja, zadihao i oznojio, eto,  tako treba sa Srbima, takav gospodar treba Srbima, nema sa njima cile-mile, treba njima čvrsta ruka, treba tu gamad pendrekom doterati u red i naučiti ih, za sva vremena, šta je evropska civilizacija i kultura.

Mrak mi je pao na oči. Jedva se suzdržavam da ne udarim tu nakazu i da mu na delu pokažem snagu pesnice radničkog sina. Vidim pred očima moje roditelje radnike i sve one radničke porodice sa kojima sam odrastao u Koloniji B, vidim kako ih ovaj zlikovac i prevarant pendreči, pozivajući se na EU kulturu i standarde.Nasmejem se  od muke, okrenem se i bez reči izađem iz njegovog života.

Sreo sam tog gmaza u avionu za Pogoricu, nekoliko dana nakon Petog oktobra, bio je bled, propao, preplašen, izbezumljen, prestravljen i pobegao je u biznis klasu čim me je ugledao. Ali,  nije propao. Uspeo je da se nagodi sa banditima iz DOS-a. Platio im je reket i tako sačuvao glavu i kapital. DOS mu je omogućio da desetostruko uveća svoje bogatstvo u banditskoj privatizaciji. Danas je uspešan rentijer i prodavac nekretnina, kupljenih jeftino u procesu pljačkaške privatizacije. Ubeđen sam da na narod gleda na isti način i da je spreman da ponovi uživo onu scenu sa penderkom. Samo mu treba dati malo vlasti, da pokaže kakav je zlikovac i razbojnik.

E, zbog takvih skotova, koje sam u javnosti upoznao još pre tri i više decenija, koji su se nakrali na grbači tog našeg zavedenog naroda, znam kako su otimali od države i građana, koji decenijama parazitiraju na budžetima i planduju, preživajući propale neoliberalne floskule,  neću da ćutim.  Nemam prava da ćutim! Ne mogu da prihvatim da javno blate, ponižavaju i vređaju naš narod.

Gospodo drugovi, ne nasedajte na prokletu propagandu parazita na vlasti i korumpirane opozicije. Zapamtite, narod nije kriv! Narod mora neko da vodi i usmerava. Neko koga će narod  da sledi. Pa, ko je onda kriv za našu nesreću? Kriva je naša kvazielita, koja je izdala svoj narod. Uvek se narod odazvao svojim istorijskim obavezama i uradio ono što je njegova bila nacionalna dužnost – žrtvovao se za budućnost pokolenja.

Pesnik Vladislav Petković Dis je napisao 1910.g. kritično-poučnu pesmu „NAŠI DANI“, koja istinito prikazuje raspad našeg društva. I? Šta se dogodilo u oslobodlilačkim ratovima 1912.g, zatim 1913.g. i , na kraju, šta se dogodilo u ratnoj epopeji 1914 -1918.godine? Srbski narod se žrtvovao za slobodu. Izginulo je 1.247.345 Srba ili 63%  muškaraca vojnih obveznika.  Žrtvovao se narod koji je živeo u društvu gde je „ pomračina pritisnula naše dane.“ Kako je to moguće, braćo i sestre?

Kako je moguće da se „ svi podmukli, svi prokleti i svi mali“,  preobraziše, za samo dve godine posle napisane pesme, u biblijske div-junake, kojima se čitav svet divio? Recite? Objasnite? Glasnije! Recite da vas čitava javnost čuje. Kako je to moguće? Pa, moguće je jer su to -Srbi! Drevni narod, koji zna i ume sam da se uzdigne iz robstva, okupacije, ponižavanja i genocida. Drevni narod koji u svojim genima čuva usađenu ljubav prema Slobodi, Pravdi, Bogu i Zajednici. I tako je bilo sve do današnjih dana.

Sve do 1999.g. kada su nas NATO zlikovci bombardovali sa osiromašenim uranijumom i kada je narod ponovo smogao snage da se uspravi i izlije na ulicu  Petog oktobra, radi odbrane svog opstanka. Narod je uradio sve što je bilo u njegovoj moći.

Problem, dakle, kao što to uporno decenijama unazad tvrdim u javnosti, nije taj naš narod. Problem je njegova lažna, jajarska, metiljava i nesposobna kvazielita. Problem su pokvarene lopuže Aleksandar Karađorđević Ujedinitelj i Nikola Pašić Prevarant, koji  su Srbe oslobodice zatvorili u jugoslovensku tamnicu, zbog svojih ličnih interesa.

Problem je Sloba Sloboda, koji je  probuđeni srbski narod ugurao u propale titoističke kazamate socijalističkog ustrojstva. Problem je šibicar Đinđić, Ideolog vulgarnog pragmatizma, koji reketira tajkune i energiju pobuđenog naroda uništava neoliberalnom šok terapijom i operacijom bez anastezije.

Problem je narcisoidni psihopata Aleksandar Vučič Uzurpator, koji nastavlja propalu politiku Aleksandra Ujedinitelja, prokletsvo Aleksandroida, biološki satirući Srbe. Problem je SANU, SPC, Univerzitet i intelektualci koji su izdali svoj narod. Njih napadajte! Njih nazivajte najgorim imenima. Slobodno! Nemam ništa protiv!

Oni su to zaslužili.Oni su glavni krivci za našu tragediju. Zbog njihovog neznanja, nerada i nemorala, zbog njihovih ličnih interesa, narod strada. Prodali su veru za večeru. Konkretno? Na stotine primera. Ne želim nikoga da preskočim. Svi su krivi. Krivi su što pristaju i što ćute. Krivi su što se prodaju za materijalne privilegije. Krivi su što napadaju i pljuju po narodu. Krivi su što je „ nabujao šljam i razvrat i proroci.“ Krivi su što se „ gojimo od grehova i od blata.“  Svako ko kaže da je narod marva, on je – marva!

Šta da radimo? Koje je rešenje? Kako da izađemo iz začaranog kruga nestajanja? Kako da zaustavimo „truli zadah propadanja“?

Postojeću kvazielitu ne možemo da prosvetlimo i promenimo. Oni su trajno zatrovani virusom Zla. Svaki pokušaj njihovog menjanja je uzaludan i besmislen posao. Gubimo dragoceno  vreme za društveni preobražaj na istorijske gubitnike. Prevaziđene društvene snage moramo da odbacimo na smetište istorije. Tamo im je mesto. Tamo moramo da ih odložimo, kako bi sprečili da ne zagađuju više javnost.

Nove društvene snage se javljaju u novom dobu. Iz utrobe očajnog naroda se rađa – NOVA ELITA! Koja ima viziju, strategiju, moral, poštenje, radne navike, operativu i koju niko ne može da potkupi.Koja voli Srbiju i spremna je da se žrtvuje za Srbiju. Koja zna šta joj je istorijski zadatak i koja to mora da ispuni. Nova elita neće naplatiti svoj politički angažman, jer ona ne radi ništa u svom ličnom interesu.

Nova elita radi za interes Zajednice. A svoj lični interes i interes svoga pokolenja pronalazi i ostvaruje kroz interes Zajednice. Tako spašavamo državu i narod od sigurne propasti. Ukazala nam se odlična istorijska prilika da uspemo.

Zapadna civilizacija se rastače i otvorio nam se prostor za naš spas. Sada je pravi trenutak da se organizujemo i da uzmemo istoriju u svoje ruke. Nalazimo se pred velikim istorijskim promenama. Svaki nam je čovek dragocen. Svaki čovek je dobro došao u MOBU. O, narode narodni, pozivam te na MOBU!