0,75
ФЕД је повећао референтну каматну стопу за 0,75 базних поена.
Тако се сада каматна стопа креће у распону 3,0% – 3,25%.
Гувернер Пауел је најавио да је подизање каматних стопа изнуђена мера, како би се обрачунали са великом инфлацијом.
Која је званично у августу била -8,3%, мерено новом медтодологијом.
Али, мерено старом методологијом инфлација је прешла 18%.
Најављена су до краја године повећања каматне стопе на – 4,4%.
У следећој 2023.г. раст на -4,6%.
Тек у 2024.г. – 3,9 % и 2025.г. – 2,9%.
Инфлација би требала да се спусти на 3%.
То су планови успаваног гувернера, кога је изненадила велика инфлација.
Која је цена повећања каматних стопа?
Према Комитету за одговорни буџет / CFRB/ само ово повећање каматних стопа ће у наредној деценији довести до повећања дуга државе за нових 2.100 милијарди долара.
Тренутни званични дуг је 31.000 милијарди долара.
Свако повећање каматне стопа повећа трошкове Савезне владе.
Закључно са августом, Савезна влада је морала да издвоји додатних 471 милијарде долара за финансирање нараслих камата.
Наравно, Влада тај новац нема.
Па, како ће онда да плати?
Новим задуживањима.
Значи, дугови ће морати да наставе да расту.
Ако се овако високе камате одрже, отплата камате ће се утростичити у 2032.г и износиће 1.200 милијарди долара.
Бајденова администрација наставља да расипа новац, кога нема у државној каси.
Тако је у августу потрошила – 523,3 милијарди долара.
Укупни трошкови за фискалну 2022.г ће бити преко 5.350 милијарди долара.
Тога новца, такође, нема.
Балон дугова се надувава.
И мора да пукне.
Нема никакве назнаке да ће државна потрошња да се обузда.
Бајден трајба државну касу исто онако како су то радили сви његови претходници.
Августовски закон о смањењу државне потрошње нико не поштује.
Засипа се Украјина милијардама и опраштају студентски кредити.
То је директан удар на инфлацију.
Колико видим, Федералне резерве Каназас Ситија су једине објавиле да не може инфлација да се победи, ако Савезна влада не буде смањила огромну државну потрошњу.
Када инфлација расте, онда Влада краде компаније и грађане.
На тај начин се покушава некако да одржи државни дуг.
Али, то је само наркомански привид банкротиране стварности.
Болно ће да буде суочавање са стварним стањем.
ФЕД ствара новац из ваздуха.
И тако покрива гаргантуовску потрошњу Савезне владе.
Подизање каматних стопа ће се завршити у сигурној рецесији.
Отпуштања су већ почела.
Пад плата и животног стандрда ће бити библијских размера.
Социјално незадовољсво презадужених и сиромашних грађана ће експлодирати.
Социјална револуција на улицама је извесна.
Или грађански рат.
Видећемо.
Београд, 7531.г. гроздобер, дан двадесет други
