U ljudskoj civilizaciji nema slučajnosti.
Nema spontanosti.
Uvek se sve dešava na isti način.
Organizovaniji, moćniji i jači nameću svoju volju neorganizovanim, nemoćnim i slabijim.
To je uvek bilo.
I tako će uvek biti
Nažalost.
Kada otvoreno govorite o tome kako ti moćnije koloniziraju, pljačkaju, uništavaju i porobljavaju one slabe, onda vas optužuju da u svemu vidite teoriju zavere.
Nije terorija zavere, nego realna istorija sveta.
Koja se ne uči u školama, jer zvaničnu istoriju sveta pišu upravo ti moćniji i jači.
Pišu je prema svojim potrebama. Pišu je da bi slabije i neorganizovane držali pod kontrolom.
Moćniji na slabije gledaju sa visine.
Gledaju kao na glupake kojima mogu da manipulišu.
Gledaju kao na nižu rasu koja mora da služi moćnima.
Otuda ta stalna grdnja na narod da je narod stoka.
Moć je danas u rukama nekoliko porodica, koje sam nazvao zajedničkim imenom Familija.
Oni su izmislili Globalizaciju kao proces da rašire svoju moć.
Razvili su čitav jedan klijentelistički sistem koji služi samo
njihovim ineresima.
Svi koji služe Familiji su privilegovani i imaju mogućnost da dobiju mrvicu moći.
Ali za tu mrvicu zemaljske moći, oni moraju nešto da urade za Familiju.
Najčešće oni izdaju svoje države i narode i predaju ih na upravljanje Familiji.
Ispovest ekonomskih ubica najbolje govori kako se to radi.
Tu više nema tajne. Sve se zna.
Familija je toliko moćna da nju više i ne zanima da nešto krije.
Sve ovo što sam napisao nije ništa novo.
Danas to svi znate.
Šta je onda problem?
Problem je što mi, Srbi, ništa nismo naučili od učiteljice života.
Problem je što se mi neracionalno ponašamo u svetu koji je vekovima tako ustrojen.
Zbog toga što nismo razumeli kako taj svet funkcioniše, mi smo stalno stradali.
I to nerazumevanje i stradanje se nastavlja.
Ako ništa ne promenimo, Srbi će nestati na opšte oduševljenje naših neprijatelja.
Moramo platiti cenu tog nacionalnog srljanja.
Moje mišljenje se razlikuje od ustaljenog srpskog kukanja o teoriji
zavere protiv nas Srba.
Moje mišljenje se razlikuje od tradicionalnog prenamaganja potkupljive i lenje srpske inteligencije.
Koja je svoj dobri narod izručila samovolji moćne Familije.
Kriva je ta srpska inteligencija što je zavodila, lagala, obmanjivala
i gurala narod da se protivi onima koji su moćniji i koji su nas
gazili kao da smo varvarska plemena.
Kriva je što suludo žrtvuje svoj narod.
A šta je trebalo da radimo?
Prvo, mi, Srbi, moramo da shvatimo da nismo u stanju da se nosimo sa Familijom.
Ne možemo da ratujemo sa imperijama, bez obzira kako se te imperije zvale.
Mi moramo da izbegavamo bilo kakve sukobe sa moćnijima i da čekamo da oni sami reše svoje nesporazume.
To je važna promena u našoj svesti.
Drugo, mi, Srbi, moramo da naučimo, napokon, da vodimo dvojno nacionalno knjigovodstvo.
Gde imamo nacionalne prihode, a gde pravimo velike rashode.
Cilj treba da nam bude da uvek stvarimo prihode veće od rashoda.
Tada ćemo početi da napredujemo, jer ćemo imati nacionalnu akumulaciju kapitala.
Treće, mi, Srbi, treba da naučimo da je naša komparativna prednost upravo to što smo mali i beznačajni za velike istorijske promene, da možemo brzo da se prilagodimo svim nastalim promenama, da možemo da pronađemo svoje interese u tim promenama i da tako, umesto da propadamo i nestajemo, sigurno opstajemo u okrutnom svetu, koji namerava da pobije toliko ljudi da na planeti ostane zlatna milijarda izabranih. Mi treba da se ubacimo u taj voz, makar bili i u poslednjem vagonu.
Četvrto, veliki broj Srba, koji danas žive po svetu jer ih je nevolja naterala da napuste Srbiju, mogu da budu naše pogonsko gorivo za ubrzani privredni razvoj, jer imaju znanje, radne navike, disciplinu, iskustvo i kapital koga su stvorili na tim stranim, surovim tržištima.
Oni mogu da budu naš most da u onom vozu ne budemo baš poslednji vagon, nego da se, radi sigurnosti nekako ubacimo prema sredini. Ne treba da stremimo baš da budemo ni blizu lokomotive.
Peto, moje mišljenje je da globalizacija odgovara nama Srbima, jer smo veliki individualci, otvoreni, brzo reagujemo, društveni smo, stranci nas gotive, gostoprimljivi smo i to sve danas ima veliku cenu u otuđenom i zatvorenom svetu komercijalne civilizacije, gde se izgubila ta neposrednost i ta naša srpska ljudskost i toplina. To sada može biti naša velika prednost.
Znači, ponavljam, da biste me dobro razumeli.
Ako kažete da je sve određeno i da se ništa ne može uraditi, da je sve moralo tako baš da se desi, onda je to izgovor kukavice koji neće da se zamera nikome i koji traži opravdanje za svoje nečinjenje.
Ako kažete da vi ništa ne možete da uradite i da sve sigurno ide u propast, onda ste lenjivac koji se pomirio sa sudbinom i koji u sebi namerno guši svoja ljudska osećanja, što će vas sigurno mučiti do kraja života.
Ako kažete da nema poštenih ljudi, da su svi prevaranti i da bolje
ljude nemamo, onda ste glupak koji je naseo na propagandu izdajničkog i prevarantskog režima, koji pljuje po svim našim ljudima samo da bi oni sačuvali političke monopole.
Ako kažete da vas politika ne interesuje, dok se sprema svetski rat, propast evra i dolara, finansijski slom Srbije, socijalni nemiri,
siromaštvo i beda, onda ste idiot.
Ako glasate za režim jer se plašite da ne izgubite radno mesto, jer se plašite odmazde, jer ste primili sto grama kafe i dve litre ulja, jer su vam obećali posao u opštini, jer dobijate neku mrvicu da
preživljavate,onda ste zaista podlac koji uništava državu, naciju i
koji radi protiv interesa svoje dece.
Sram vas bilo!
Sve je danas jasno.
Ili ste deo banditske grupe koja uništava Srbiju ili se borite protiv
tih bandita na vlasti.
To što mrsomudite o zaverama i isčitavate svakakve budalaštine,
dodajući tamo gde su svi po malo već dodali, to je samo vaš strah da se sučelite sa istinom o sebi.
Bacite sve te gluposti.
Ne trošite vreme!
Zavera je uvek bilo.
Ništa nam novo niste otkrili.
Važno je samo da verujemo u sebe.
Beograd, 13.08.2015.
Njaveća teorija zavere u nas Srba. Idealno mesto i prilika da o tome nešto prokomentarišem, bez obzira što se nikome neće svideti.
/
Kod nas važi pravilo da je dobar Srbin pravoslavan Srbin. Srpsto se vezuje za pravoslavlje. To je laž i prevara koju nam je nametnula Rimska Imeprija. Eto dosta od mene.
/
Kako? Pa lepo. Svi ste čuli za novi svetski poredak. E pa ta ista ideja se nkada zvala nova era. Šta je nova era? To je ideja iz vrmena Rimske imperije da se vlada celim (tada poznatim) svetom i svim narodima u tom svetu. Nova era je bila, da skratim priču – jedan vladar, jedna relgija i jedan bog. I svi narodi treba da veruju u tog jodnog Boga i na taj način da se vlada svim tim mnogobrojnim narodima koji su živeli na područiju Evrope i Rimskog carstva. A to je ideja preuzeta od jednog egipatskog faraona koji je prvi uvideo da je lakše vladati narodima kada imaju ista verovanja i iste bogove (kada imaju isto mišljenje) nego kada imaju različita shvatanja, verovanja i različite bogove. Tada nacionalizam nije postojao. Religijsko opredlejenje je bilo sve. Za boga se živelo, za boga su se prinosile žrtve, za boga je sve moralo da se uradi i niko nije smeo da se suprotstvavi bogu ili bogovima i naravno božijim izaslanicima – vladarima.
/
Mudraci iz Rima, vladarske loze su donele odluku da naprave novu eru. Za jednog boga i jednu religiji odabrali su hrišćanstvo, bez obzira što su ih do tada progonili i bacali lavovima. Pokazalo se da se ta religja dobro prima na sirotinju, robove i mučenike a takvima je trebalo da se vlada. A vladari su svoju religiju zadržali i do danas.
/
Rimska Imperija je uspostavila novo vreme i novi kalendar; jednog boga i jednog vladara kome svi treba da se klanjaju. To je nove era.
/
Tako je Moćna Rimska Imperija u kojoj je bilo na stotine relgija odjednom počela da priznaje samo hrišćanstvo i odjednom je samo ono postojalo. Naravno, to se dogodilo prosto tako što su Rimljani počeli da trebe sve koji nisu hrišćani i one koje ne žele da prihvate hrišćanstvo i novu eru. Među tim nesrećnim narodima su se našli i Srbi i njima je trebalo vladati. Tu su se našli Nemanjići koji su u tome videli svoju šansu da budu vladari. Prihvatili su hrišćanstvo i novu eru i tako su dobili od Rima pravo da vladaju ne samo Srbima (nacionalizam tada nije postojao) nego svim narodima na teritoriji koju su dobili. U početku je to bila Raška (a ne Srbija). Sada Nemanjići koji su zbacili Vlastimiroviće sa prestola uz pomoć Rima, na svoj narod šire novu eru, odnosno hrišćanstvo. To su to radili prvo na lakši način pa kad se pokazalo da se ljudi teško odriču svoje tradicije i svojih svetinja onda su to počeli da rade brutalno, tako što od svega srpskog prehirišćanskog nije ostalo gotovo ništa.
/
Srbi su bili mnogobošci kao i svi drevni narodi. Srbi su imali svoja predanja i svoju religiju. Postojala su predanja u kojima su Srbi imali veliku ulogu u svetu. A prihvatili smo hrišćanstvo u čijim se predanjima Srbi i ne pominju. A svoju dervnu religiju i verovanja smo pretvorili u mitorlogiju o kojoj se slabo šta zna. Nemanjići su vodili rat protiv svih koji nisu hteli da prihvate hrišćanstvo i njihovoj imperiji. Dušanov zakonik – svako ko nije hrišćanin ide smrtna kazna. Car Dušan je zvanično srušio poslednji Srpski hram. Zabranjeno je učenje Srpske prehrišćanske istorije. Dokumenta su spaljivana, vernisi proganjani kao veštice, hramovi rušeni do temelja.
/
Ako vas interesuje zašto se i danas u školama uči istorija Srba od Nemanjića, sad vam je možda jasnije zašto. Jednim delom zato što je zabranjeno, a većim dalom zato što je ta srpska prehrišćanska istorija velikim delom uništena. Naravno da istorija Srba ne počinje od Nemanjića, pa nisu Srbi pali sa neba tu pa da odatle počinje istorija, ali da, od Nemanjića počinje nova era za Srbe.
/
Nemanjići su bili vladarska porodica – Templari reda Zmaja. Templari su praktično bili u srednjem veku ono što su danas masoni i iluminati. Okupljeni su oko iste ideje i oko jednog istog svevidećeg oka. Ima freska loze Nemanjića iznad kojih stoji svevideće oko u Pećkoj Patrijaršiji. Očuvana je do danas. Nemanjići su bili moćna, bogata i cenjena vladarska porodica među templarima u Evropi. Bili su čuvari hrišćanstva odnosno nove ere. Svi znamo šta je to čuvanje nove ere za Srbe značilo.
/
Rastko Nemanjić je odigrao ključnu ulogu preobražaja Srba u hrišćanstvo. To je uradio tako što je najvažnije elemente stare srpske religije presvuako u hrišćanstvo. Bogovi ognjišta su postali svetci. Srbi nisu hteli po cenu života da se odreknu bogova svojih ognijšta. Ni dan danas se nismo odrekli kućnih bogova – slavimo ih kroz slave. Sveti Sava srpska slava!
/
Hram je imenica kojom se označava neka bogomoljka, obično paganska. Ako je hrišanska onda je to crkva ili manastir. Imamo npr crkvu Svetog Marka, to nije hram nego crkva. Ali za svetog Savu, oni koji to treba da znaju, oni su i doneli odluku da to bude hram a ne crkva.
/
Rezime: Srbima je nametnuto hrišćanstvo.