ПРЕДСЕДНИК
Следеће године су председнички избори.
То је прилика да се зада велики ударац издајнички режим и да се заустави даље политичко дивљање Вучића, јер његов садашњи председник не може да добије председничке изборе и у другом кругу избора ће сигурно бити поражен.
Вучић не сме да ризикује и не сме да изгуби председничке изборе, јер је онда то пут у коначан губитак власти, према моделу политичког краха Милошевића.
Шта ће Вучић да уради?
На питање новинара, какви су планови СНС за председничке изборе, озарени председник СНС је самоуверено одговорио да ће његова странка да има најбољег кандидата и да ће тај кандидат да победи све друге кандидате.
Ко је најбољи кандидат СНС за председника , који сигурно побеђује све остале?
На кога је Александар Вучић мислио?
Наравно, мислио је на – Александра Вучића.
Он је, ипак, најбољи кандидат, који, како је он убеђен, сигурно побеђује.
Вучић болесно контролише сву власт у Србији. Не може да поднесе критику. Не може да поднесе пораз на Врачару и Старом граду. Сада је све урадио да добије Врачар. Он неће дозволити да изгуби председничке изборе. Неће дозволити кохабитацију. То је опасно за његову сујету. То је опасно за његову тиранску владавину.
Место премијера је оперативно и пуно непријатних изненађења. Економска ситуација у држави је, упркос демагогији и медијаким лажима, катастрофална. Дугови све више расту, незапосленост је све већа, животни стандард је у паду и нема никакве визије за излазак из садашњег расула. Неко мора да буде крив за такву ситуацију.
Вучићу одговара да побегне на место председника државе. Рачуна на два мандата по пет година и то му даје , како планира, сигурних десет година личне владавине. Томи Николићу ће понудити да буде премијер и да тако, преко њега, контролише све што се ради у привреди. Уколико крену протести грађана против издајничке власти, све ће усмерити на Николића и окривиће га за економску пропаст државе. Са позиције председника државе лакше му је да влада, контролише медије и налази жртве за своју промешену политику, да слуђује народ, обмањује, мења политике, мења савезнике, мења коалиционе партнере , учвршћује власт, поткупљује опозицију и коначно Србију доведе до банкрота.
Да ли ће се догодити овај сценарио?
Зависи од грађана Србије и њихове спремности да трпе тиранију, понижавања, вређања, незапосленост, сиромаштво и уништавање будућности својих поколења од стране једног суманутог и агресивног, насилног, најамничког и неспособног режима.
Зависи од демократског потенцијала грађана, потенцијала који се данас повукао, утишао, склонио и сакрио пред разулареним хијенама тоталитарног режима.
Видели смо на недавно одржаним ванредним парламентарним изборима да није било политичке странке или покрета који су имали историјску визију и одговорност да се , удруживањем и повезивањем свих грађана који желе добро држави и народу, победи издајнички режим, него је победила ситнопаланачка, шибицарска, штреберска цензус политика, само да се уђе у парламент и реше неки своји лични интересе, тако да је Вучић однео победу и наставио своју погубну политику.
Упркос томе што сам на лето 2015 године позвао све патриотске, родољубиве и националне странке, покрете, удружења и умне појединце на обједињавање и удруживање, пред предстојеће ванредне парламентарне изборе, без лидера, вођа и демагога, како би заједно, удружени, организовани и повезани победили издајнички режим, да свако не иде појединачно и да се не задовољавају тесним преласком цензуса, до тог удруживања, нажалост, није никада дошло и тако смо добили ову данашњу политичку папазјанију, стање да два месеца немамо владу, да Вучић сам влада, што њему највише и одговара, да купује време и да намерно отеже са формирањем владе како би све обесмислио и ставио под своју личну контролу.
Пошто смо у летњим месецима, када су људи на одморима, ништа важно се неће дешавати до септембра, када ће влада почети да нешто као да ради, после тога, све до краја године, имаћемо сукобе у власти, препуцавања преко таблоида и наставак политике програмираног хаоса, ријалити у Скупштини, тако ћемо ући у следећу годину и председничку кампању која треба да се заврши победом Вучића на председничким изборима.
Шта данас треба да радимо?
Подржавам предлог групе интелектуалаца да данас треба да отпочнемо припрему за председничке изборе, да данас требамо да разговарамо о могућем кандидату за председника, да направимо профил председника који може да победи, да завршимо све припреме до октобра месеца, да се сви објединимо око тог нашег заједничког кандидата и да на јесен отпочне кампања за председника.
Тако смо, рушећи Милошевића, дуго трагали за особом која би могла да му изађе на црту, која би објединила све незадовољне грађане и која би окупила око себе све странке, покрете, удружења и стручне појединце, све оне који желе да се изврше системске промене у држави и да се тоталитарни режим баци на сметиште историје.
Таквих људи имамо у земљи и расејању, али морамо до таквих људи да дођемо, морамо да направимо организацију, да прикупимо све људе који желе промене, све људе који ће државне интересе ставити изнад партијских и личних интереса, све људе који ће у спасу Србије да пронађу себе, све људе који виде даље од дневно-политичког спекулисања мандатима и који желе да оставе поколењу боље услове за живот и рад.
Мислим да би профил могућег кандидата био да је морално неупрљана особа, да није члан ниједне странке, да је, рецимо, професор универзитета, да је признат у својој струци у земљи и изван ње, да није политички острашћен, да има ширину и да је модерног схватања, да зна тимски да ради и да може да поднесе критику.
Таквог кандидата бисмо подржали сви ми из различитих струка, стали би иза њега, учествовали у председничкој кампањи и помогли да он победи, уз услов да мора да потпише пред грађанима уговор о спровођењу усвојеног програма, да достави гаранцију да ће се придржавати свих постигнутих договора и да ће радити за добробит Србије и њених грађана.
Нема спаса Србије без моралне обнове друштва.
Нема моралне обнове друштва без морала у политици.
Нема морала у политици без моралног појединца.
Председнички избори су прилика за демократску јавност да покаже своју снагу и да казни узурпатора, који је срушио све грађанске институције и који је увео култ личности.
Председнички избори су прилика да се легално ограничи самовоља једног помахниталог демагога и да се уведе кохабитација.
Председнички избори су први корак у победи морала, принципа, доследности и знања над неморалом, простаклуком, примитивизмом, бахатошћу, демагогијом и насиљем једног однарођеног и издајничког режима.
Председнички избори су почетак рушења тоталитарног политичког система и наговештај настанка директне демократије .
Председнички избори су почетак спаса Србије.
Размислите о свом предлогу за председника Србије.
Разговарајмо отворено и без политичке острашћености.
Требамо кандидата за председника који ће да нас уједини упобеди.
Београд, 30.06.2016
