Ko hoće pare neka se bavi biznisom.
Ko hoće da zajednici pomogne, politički deluje.
To je suština moga političkog stava.
Političko delovanje ne znači da se profesionalno bavim politikom.
Političko delovanje znači da sam misleće biće, nisam zombi i fah idiot, i hoću da živim u uređenoj društvenoj zajednici sa drugim ljudima i da bude ispunjen zajednicom i svojim ličnim životom.
Ljudi koji se bave politikom nemaju ovakav politički stav.
Oni samo žude da dobiju političku moć.
Ona im treba da ispune svoju unutrašnju prazninu i da napune prazne džepove.
Njihov motiv bavljenja politikom je u osnovi pokvaren.
Željni su materijalnih dobara, novca, kapitala, ugleda i popularnosti.
Nisu sposobni to da se toga domognu kroz biznis.
U konkurenciji na slobodnom tržištu,oni ne bi mogli da zarade dovoljno novca da se prehrane.
Nisu inteligentni. Nemaju radne navike. Nemaju disciplinu. I nemaju petlju.
Mekušci su i kukavice.
Politička moć im treba da budu potentni.
Pošto nikako ne mogu da ostvare uspeh u svojoj struci, teško im je da budu šegrti i da se decenijama uspinju prema majstorima, pošto su paraziti, pokvareni i podli, neiskazani, pohlepni i mešetari, opredeljuju se za politiku.
Znači, političari su u startu pogrešno baždareni.
To je njihov problem.
I moj problem koji imam sa njima.
Nepremostiv problem.
Moj pogled na Srbiju je da ona treba da bude uređena, bogata i razvijena država.
Država u kojoj vladaju zakoni.
Država u kojoj se poštuju institucije.
Ne zanima me ko će da bude na vlasti.
Ne zanimaju me njihova imena.
Ne zanima me kojoj političkoj sekti pripadaju.
Ineresuje me samo da izgradimo Srbiju kao uređenu zajednicu slobodnih i zadovoljnih ljudi.
Političari tako ne gledaju na Srbiju.
Oni žele da se dokopaju vlasti i da zajednicu stave u funkciju svojih ličnih interesa.
Njima vlast treba ne da menjaju totalitarni koncept uređenja zajednice, nego da oni budu na čelo tog totalitarnog sistema.
Kada je neko drugi na čelu tog totalitarnog ustrojstva, kada neko drugi ubira sve plodove takve apsolutne vlasti, onda to nije dobro i opozicioni političari se bore protiv toga.
Bore se da oni budu na vlasti, umesto tih nekih drugih.
Bore se za sebe, umesto za demokratske i republikanske principe.
E, to je osnovna razlika između mene i političkog ološa.
Mi ne možemo zajedno da sarađujemo.
Oni mene mrze. Ja njih prezirem.
Parole o demokratiji, republici, ugroženim građanski pravima, jednakosti, slobodi i naciji, služe za obmanjivanje naivnih birača.
To su političke floskule koje pokrivaju manipulacije i pljačke političkog ološa.
Zašto smo danas toliko nepoverljivi prema novim političkim snagama?
Nepoverljivi smo jer je ista totalitarna matrica.
Kurta i Murta ne menjaju totalitarnu matricu.
Oni hoće mlado vino da sipaju u stare mešine.
Mi, građani, to više nečemo.
Tražino da prestane manipulacija i krađa.
Tražimo da se totalitarni sistem zameni demokratskim sistemom.
Tražimo da se deprofesionalizuje politika.
Ne verujemo više u one koji lepe plakate .
Ne verujem da oni koji lepe plakate mogu da vode državu.
Neka lepe plakate i dalje.
Državu moraju da vode iskusni i stručni ljudi.
Prijatelji,
Oprez!
Ne nasedajte na nove prevare.
Beograd, 22.11.2014
