Došo je u Beograd na studije 1978. godine.
Upisao je ekonomiju, jer je verovao da će se brzo naći posao.
Para nije imao. Nije mogao od svojih da se nada nekoj velikoj pomoći. Otac je bio železničar, skretničar, a majka domaćica. Obrađivali su zemlju i držali stoku. Mlađi brat i sestra su pomagali roditeljima u poslu.
On nije voleo da radi. Nije znao ni gde im ovce leže. Nije ga interesovalo.Teško mu je bilo i da ocu odnese ručak, kada je bio dežuran. Stideo se što nosi metalnu šerpu sa ručkom. Ponižavalo ga je to. Stideo se što živi na selu. Sanjao je samo grad. Želeo je što pre da pobegne sa sela. Želeo je da bude neko i nešto u životu.
Više je voleo da se izležava i da čita knjige, nego da pomogne ukućanima. Obožavao je stripove. Gutao. Često je glunio da je bio bolestan. Samo da ostane sam u sobi i da čita. Majka se brinula. Prvo dete i stalno bolešljivo. Baba mu je donosila doručak u krevet. Brala je neke trave po livadama i kuvala mu čajeve. Nežnog je zdravlja. Mnogo čita. Ispiše ga proklete knjižurine. Šta će mu tolika pamet? Mora da izađe na vazduh. Đed je pušio lulu i vrteo glavom. Posvađao se sa babom i snajom. On bi njega šibom po turu. Sve da se praši. Prošle bi ga brzo te bubice u glavi. Otac nije ništa govorio. Samo neka je dete zdravo.
U školi je bio dobar đak.Pešačio je do škole sa ostalom decom. Uvek mu je neko od dece nosio torbu. On se prenemagao da ne može. Stalno ga je nešto bolelo. Pročitao je sve knjige iz školske biblioteke. Pisao je najbolje. Čitao je sastave pred čitavom školom. Njegov rad su poslali u grad. Dobio je nagradu kao dete pešak. Lokalne novine su pisale o njemu.
Majka i baka su plakale od sreće. Otac je držao isečak novina u svojoj staroj kutiji za pisma. Đed je govorio da su to budalaštine. Bu-da-la-šti-ne! Tako je izgovarao. Gromko se smejao. Nema tu ništa, samo isprazna brabonjanja. Mali nema talenta. Mali je pokvarenjak. Mlađi brat i sestra su mnogo bolji. Njih treba školovati.
Gimnaziju je završio u njihovom gradiću. Putovao je vozom. Nisu mogli da mu plaćaju stan. Njega je to uvredilo. Hteo je da se što pre osamostali. Neće više da se vraća na selo.
U četvrtom razredu je primljen u Savez komunista. Napisao je najbolji rad o Titu. Čitao ga je na radiju. Majka i baka su plakale dok su slušale njegov glas preko radija. Otac je bio ponosan. Brat i sestra ushićeni. Samo je đed ljutito izašao iz kuhinje.Tita nikada nije voleo. Prevarant kao i ovaj mali.
Politički aktiv gimnazije ga je poslao na političku nastavu u Kumrovec. Išao je na obuku. Trening. Vežbao je da nastupa pred kolektivom. Svi su ga komesari hvalili. Bio je ponosan. Isticao se u grupi svojim razumevanjem komunizma. Pričao je da je pročitao čitav Kapital, mada je čitao samo naslove. Marksizam ga je opio. Govorio je o imperijalizmu kao poslednjem stadijumu kapitalizma. Veličao vlast radničke klase i isticao komuniste kao avangardu proleterijata. Vratio se sa odličnim preporukama. Velika karijera je bila pred njim
Politički aktiv ga je poslao na radnu akciju da u Štabu akcije vodi ideologiju i informisanje. Bio je plaćen za taj rad. Kupio je sebi prvo odelo i mašnu. Tako obučen se vratio u selo. Postao je uzor svim majkama u selu.
Upisao je ekonomiju i dobio najbolju sobu u Studenjaku. Drugovi su vodili računa o svojim kadrovima. Počeo je da studira, položio dva ispita i onda počeo da piše za list Komunist. Omiljena tema mu je bila kritika kapitalizma. Pročitao je sva dela Kardelja i samoupravljanje je doživeo kao uvod u besklasno društvo.
Izučavao je marskizam i predavao ga u partijskoj školi. Zanemario je fakultet. Godine su prolazile. Jednom godišnje je išao kući. Tamo nije pronalazio sebe. Sve mu je bilo strano. Đed i baba su umrli. Otac je mlađeg sina namestio na železnici, pre nego što se penzionisao. Sestra se udala u susedno selo. Majka je čuvala sve njegove tekstove i slike iz novina. Ponosno je na kafi pokazivala svoga sina komšijama.
Dobio je stalan posao kao novinar Politike. Pisao je o neprijateljima socijalističkog samoupravljanja. Oštro je napadao liberale i anarholiberale. Njegovi tekstovi su bili dobro ocenjeni od drugova odozgo. Smatrali su ga obrazovanim i pismenim. Izvrsnim kritičarem neprijatelja socijalističkog samoupravljanja. Postao je nova zvezda komunističke omladine.
Vojsku je odslužio u Beogradu. Tako su drugovi odozgo odlučili. Bio je zadužen za ideologiju u garnizonu. Nije znao da puca iz puške. Nikada nije bio na vojnoj obuci. Radio je u kabinetu generala. Nije spavao sa vojskom. Hranio se u oficirskoj menzi. Izlazio je u grad kada je hteo. Putovao je po Jugoslaviji i držao predavanja oficirima. Bio je ponosan na sebe i svoj dosadašnji uspeh.
Oženio se posle dve godine i dobio stan kao kadar partije. Kada je dobio drugo dete, proširio se u veći stan u centru grada. Smešila mu se velika partijska karijera u Jugoslaviji. Nije ga interesovalo da se operativno bavi politikom. To ga je nerviralo. Više je volio da oblikuje političku ideologiju komunizma.
Njegove tekstovi su glasno čitali drugovi u CK.
To mu je otvorilo put ka velikom stanu i velikim primanjima. Svi su ga pozivali na prijeme. Ugojio se. Nije volio da pijanči sa kolegama. Vodio je porodičan život. Posvetio se borbi protiv neprijatelja socijalizma.
Život mu je proticao u velikim obavezama.
Otišao je u selo samo dva puta. Kada su mu umrli otac i majka.
Dovezli su ga služenim crnim mercedesom i uveče vratili.
Komšije su mu se divile. Slušali su njegove nastupe na televiziji. Daleko je dogurao.
Nikada za selo ništa nije učinio. Nikoga nije hteo da zaposli. Nikome nije pomogao. Smatrao je da to kompromituje njegove komunističke principe.
A onda se pojavio Milošević.
Životinjski je osetio opasnost. Bio je uznemiren. Nešto se dešava. Nije mogao da pohvata sve konce. Milošević ga je uplašio. Nije voleo takve ljude. Nije mogao sa njima da sarađuje. Ivan Stambolić mu je bio bliži. Odmereniji. Kulturniji. Tolerantniji. Milošević je bio sirov. Neobuzdan. Bahat. Rušio je sve pred sobom.
Podržao je Stambolića.
Milošević je pobedio.
Pogrešno je procenio.
Stradao je u paketu sa Stambolićem. Smenjen je sa svih funkcija. Prebacili su ga u državnu Borbu. Ona nije bila direktno pod kontrolom Miloševića. Savezna vlada je držala Borbu. Tu je imao veću slobodu da piše.
Pisao je tekstove o nacionalizmu. Pisao je u opozicionim novinama. Napadao žestoko nacionaliste. Miloševića najviše. Morao je da se iseli iz stana. Nisu mu dozvolili da ga otkupi. Postao je podstanar. Platu su mu srozali. Ženu nije mogao da zaposli. Jedva je preživljavao. Hiperinflacija ga je dovela do propasti. Pomogao mu kolega sa godine, privatnik. Požalio mu se i zatražio pomoć. On mu je mesečno odredio primanja. Godinu dana. Podržavao je njegovo pisanje protiv Miloševića. Tako je preživeo tu najtežu godinu u životu.
Onda se povezao sa strancima. Nevladinim sektorom. Video je da tu ima dosta novca. Finansirali su rušenje Miloševića. Shvatio je da to može dobro da unovči.
Nije smeo više da pravi greške. Jednom je bilo dovoljno. Naučio je lekciju života.
Otišao je na obuku u Budimpeštu. Trening. Naredne godine u Vašington. Prošao je sve kurseve. Bio je odlično plaćen. Pisao je nove projekte za razvoj civilnog društva. Otvorio nevladinu organizaciju u Beogradu. Pare su počele da stižu. Velike pare. Postao je glavni urednik dnevnih opozicionih novina. Surovo se obračunavao sa nacionalistima.
Standard mu je rastao. Kupio je stan. Još veći od onoga koji je dobio od države. U inat je hteo da ima tako veliki stan u centru. Ženu je zaposlio u svojoj nevladinoj organizaciji za pranje para. Decu je školovao u Londonu i Ženevi. Sin je završio finansijski menadžment i zaposlio se kao pripravnik u Sitiju. Pomogli su mu prijatelji iz engleske vlade. Ćerka je završila diplomatsku školu u Ženevi i zaposlila se u kancelariji UN za borbu protiv siromaštva trećeg sveta.
Za vreme bombardovanja je pisao da je to jedini način da se sruši Milošević. Odlazio je u Prištinu sa humanitarnim konvojom i pisao o zločinima srpske vojske i policije. Nastupao je na svim medijima u Prištini i stao u odbranu Albanaca. Kumanovski sporazum je dočekao u Briselu. Pregovarao je sa američkim specijalcima o načinu političkog rušenja Miloševića. NATO bombe su samo utvrdile njegovu vlast.
Predlagao je da Vašington odreši kesu i da isfinansira srpku nesposobnu opoziciju. Na pitanje specijalaca – koga da postave za lidera opozicije, predložio je da to bude neki nacionalista, koji će samo poslužiti da se sruši Milošević. Posle toga, on im više neće biti potreban. Taj novi lider opozicije mora biti čist, jer narod neće hteti da glasa. Izbor nije bio veliki. Ivan Stambolić nije imao nikakve šanse. Predložio je da to bude Vojislav Koštunica. On je idealan da bude iskorišćen za rušenje Miloševića.
Projekat je prihvaćen. Vašington je morao da pokrije neuspešnu vojnu intervenciju na suverenu evropsku državu. Odrešili su kesu i napravili veliki budžet. Novac je krenuo prema Srbiji. Napravio je agenciju za istraživanje javnog mnjenja i politički marketing. Zaposlio je nekoliko mladih stručnjaka i povukao veliki novac za rad.
Kupio je posle godinu dana tri manja stana u centru i veliki poslovni prostor. Postao je rentijer i bogat čovek. Opozicioni političari su se utrkivali da se druže sa njim. Važio je za čoveka koji je imao odlične kontakte u vrhu administracije u Vašingtonu. Bio je gost Kongresa i iznosio je svoje projekcije u predstojećim izborima 2000. godine u Srbiji. Bio je rado viđen gost na političkim sedeljkama i uveseljavao je domaćine anegdotama o Srbima i Miloševiću. Večerao je sa senatorima i kongresmenima. Video je kako funkcioniše parlamentarizam u razvijenom svetu.Video je kako političari vešto izvlače novac od milijardera i države.
Uvek kada se vraćao u Srbiju, tuga bi ga obuzela. Najradije bi se iselio iz te nesretne zemlje, ali nije imao hrabrosti da se upusti u tu novu avanturu. Stideo se što je Srbin. U Srbiji je sve imao i nije morao mnogo da se muči. Decu je obezbedio da žive van uklete Srbije. Ako su pametni, nikada neće ni da se vraćaju.
Peti oktobar je dočekao na ulici. Znao je čitav scenario šta će se dogoditi i bilo je važno da izveštavaju njegovi novinari o rušenju Miloševića. Posao je odradio vrhunski profesionalno i zatražio još veći novac za svoj rad. Dobio je više nego što je očekivao. Mogao je da se povuće u mirnu penziju i da putuje po svetu.
Njega to nije privlačilo. Najvažnije je bilo da se poraze srpski nacionalisti. Došlo je novo doba i njegov zadatak je bio da se izbriše nacionalni identitet Srba. To je odličan projekat. Na tome se može uzeti lep novac. Srbi su uvek bili remetilački faktor na Balkanu i moraju se uštrojiti i civilizovati.
Podržao je neoliberalni koncept uništavanja Srbije. Sve društveno i državno vlasništvo je trebalo rasprodati. To je leglo socijalizma i samoupravljanja. Radnici su stoka primitivna koja se bićem mora dovesti u red. Radnici moraju da imaju gazdu. Gazda mora da ima bič. Dobri radnici će imati dobre plate, loši radnici će dobiti bičem po leđima. Nema drugog načina da se civilizuju Srbi.
Podržao je razbojničku privatizaciju i pomagao tajkunima da kupe državna i društvena preduzeća. Bolje je tajkunima predati ta preduzeća bez para, nego da ih država finansira. Tajkuni su kapitalisti i oni će disciplinovati radnike. Izbaciće im iz glave samoupravljanje i radničke savete. To je dobro za državu. Napred neka idu sposobni i neka upravljaju državom. Nesposobni moraju da slušaju i rade. Ko neće da sluša i da radi treba da bude bičovan. Tako će se naučiti reda.
Postao je glavni ideolog nove vlasti. Pozivali su ga da gostuje na svim medijima. Svake večeri je nastupao na nekim nacionalnim medijima. Nosio je leptir mašnu i obračunavao se sa ostacima socijalizma u društvu. Postao je glavni promoter tajkuna. Njihovo zaštitno lice. Pisao je uvodnike u svojim novinama, koji su prenosili svi državni mediji.
Tražio je da nas EU što pre kolonizira. To je jedini način da se civilizuju Srbi. Srbi ne znaju da upravljaju svojom državom. Treba da dođu kolonizatori koji će ih naučiti reda. Kao što su Englezi spasili Indiju. Bolje da smo bili nekoliko vekova pod Englezima, nego pod Turcima. Danas bi svi govorili engleski i to je velika istorijska tekovina. Nema tu milosti. Moćni moraju da upravljaju nesposobnim. Organizovani onima koji su neorganizovani. Bogati onima koji su siromašni. To je prirodna selekcija. Tržišna. Borba za kvalitet. Izgradnja novog svetskog poretka.
Jednoga dana, tajkun iz Kragujevca ga je angažovao da mu pomogne u obračunu sa radnicima, koji su svi ostali bez posle, jer je on potpuno uništio kompaniju. Radnici su iz protesta zauzeli preduzeće i napravili medijski spektakl. Pomagao im je njegov kolega sa fakulteta.
Odlučio je da se obračuna sa radnicima i njihovim konsultantom. To su opasne devijacije u društvu. Takvo ponašanje se nije smelo da dozvoli. U vikend izdanju Politike, u dva nastavka, napravljen je veliki intervju sa našim uspešnim biznismenom, koji je optužio je radnike za samoupravljanje i uništavanje njegove kompanije. Njihovog konsultanta je etiketirao kao neprijatelja reformi i demagoga.
Sledećeg dana novinar je dobio dugačko pismo od konsutanta radnika, koji je u 54 tačke pobijao sve njihove laži. Prema zakonu o štampi je tražio da se njegovo pismo objavi. Sedeo je nad tim pismom i razmišljao. Pismo je bilo razarajuće. Opovrgavalo je sve što je tajkun govorio. Iznesena je dokumetacija. Datumi i cifre. Sve uredno složeno i logično. Zamislio se nad tom čeličnom logikom. Nije mogao da joj se suprostavi. Nije imao nikakve dokaze. Odlučio je da pismo baci u kantu za smeće. Praviće se da ga nije ni dobio. To je najbolje. Život ide dalje Srbija je u tranziciji. Nema više povratka na staro.
Posle mesec dana, kada je žurio u zgradu vlade da napravi intervju sa premijerom, dobio je to ekskluzivno pravo, naleteo je na ulici na onog kolegu čije pismo nije objavio. Za trenutak je zastao, svega delić sekunde, neprijatno mu je bilo, ali se vrlo brzo pribrao Nasmejao se izveštačeno i žustrim korakom krenuo prema njemu, ispruživši ruku da se pozdrave.
Kolega je zastao, uneo mu se u lice i kroz zube, odbrusio: „Marš, džukelo!“ I prošao je dalje.
Nije mogao da se pomeri. U glavi mu je sve zvonilo. Srce mu je lupalo od straha. U ušima bubnjalo. Nije imao vazduha. Znoj ga hladan niz kičmu oblio. Učinilo mu se da će se srušiti. Pločnik se otvarao pod njim i on je propadao. Nije mogao da se zaustavi. Propadao je sve više. Tama je bila svuda oko njega. Čuo je samo smeh svoga đeda. Grohotom se smejao. Otkuda sada njegov đed? Šta je ovo? Zašto se smeje matori jarac? Šta je smešno?
Trgnula ga je iz bunila sirena automobila. Čula se škripa kočnica. Vozač ga je najstrašnije psovao. Krenuo je na crveno svetlo da prođe pešački prelaz. U trenu se osvestio. Mrak je nestao. Nije više bilo ni onog prokletog smeha. Pribrao se i krenuo niz Kneza Miloša prema Nemanjinoj ka zgradi vlade.
„Ludak! Prokleti ludak! Zato mi propadamo.Takvi ludaci truju ovaj narod. Kako se samo izdreljio na mene. Majku mu ludačku, taj bi me pogledom spržio.Divljak! To je vekovni problem ovoga naroda. Divljaštvo! Ne možeš ti Srbina civilizovati. Evo, ti primera. Ludak hoda ulicom i nasrće na pristojan i građanski svet. Taj bi bio u stanju da me pesnicom sravni sa zemljom. Sigurno! Samo da sam nešto rekao, samo da sam obrvom mrdnuo, taj ludak bi me na sred ulice rasčerečio. To je srpsko ludilo. Ne vredi što je obrazovan i što je prošao svet. . Sve je to džabe! Ludak ostaje ludak! Da nije lud, ne bi napadao reforme.Pljuje po neoliberalnom kapitalizmu, pali radnike da brane svoja preduzeća, koči privatizaciju, otkriva neke zavere, familije, priča o propasti dolara, evra i bankrotu EU. Neverovatno! I šta onda očekujemo od naroda koji sluša takve budalaštine? Šta očekujemo, nego da i taj narod poludi. To je naš problem. Nikada mi nećemo postati korektni i principijelni građani. Srbi su nepopravljivi varvari. . Ma, koga danas u svetu zanimaju Srbi, kretenu,? Jebe se nekome na Vol Stritu za Srbe i njihove kosovke rane. Kome to danas treba? Nikome. Ti si gubitnik! Jebeni gubitnik! Brabonjak na asfaltu. Ti ćeš meni da kažeš –marš! Ti, meni! Mamicu ti jebem, ludačku! Ja –džukela? Ja?!? Uff-uf! Samo da imam vlast! Kako bih hapsio ovakve ludake. Trpao bi ih u zatvor i tukao. Tukao,tukao! Kožu bi im odrao od batina! On će meni da kaže marš! Marš ti u tri pičke materine! U pet! U hiljadu! Jebem ti familiju! Sve bi vas istrebio kao vaške da ne trujete ovaj narod. Kurče se! Stalno se nešto kurče! Kao onaj ludak od mog đeda! Isti ludak kao ovaj. Isti! Onaj je nosio gunj i pušku, ovaj nosi kravatu i laptop. Ludaci! Takve treba pobiti. U logore! Hitler je bio u pravu. Takvu stoku treba istrebiti. Mi da ratujemo sa celim svetom. Mi da ratujemo sa NATO? Jebem ti usrani narod! Kakvi ludaci? Čizma nama treba na grudima. Čelična pesnica za vratom. Samo se tako mogu naučiti reda. Nama treba prosvećeni apsolutizam. Jebeš demokratiju! Treba nam čelični zakon oligarhije. Treba nam temeljna okupacija. Okupacija! Neka nas okupiraju moćni narodi. Šta smeta? Naučiće nas reda. Vladaće nama i našom državom . Mi nismo sposobni da imamo državu.Nama treba EU da nas okupira. Srbin je stoka i takav će uvek ostati. Ludak! Divljak! Sve njih treba pendrekom po leđima. Udri,udri! Majku vam ludačku! Uff! Da mi je dati samo jedan dan da uvedem red. Samo jedan dan! “
Prošlo je deset godina od ovog susreta na ulici.
Reforme su propale.
Većina građana je osiromašila. Privreda je razorena. Svetska ekonomska kriza uništava razvijene države. Neoliberalni koncept je propao. EU je pred bankrotom.
Naš junak korača rame u rame sa svakom vladom.
Podržava sve njene odluke.
Smanjenje plata i penzija je malo. Treba rezati oštro. Ko može da izdrži neka izdrži. Ko ne može, neka krepa. To je slobodno tržište.
Sve u državi treba rasprodati.
Državu treba rasprodati.
I Srbe treba prodati na buvljaku istorije.
Ako hoće neko da ih kupi.
Oduševlejn je Vučićem. Zaboravio je sve tekstove u kojima ga je pljuvao i nazivao šovinsitičkom svinjom. Fašistom! Sada je njegov veliki promoter. Eno ga u avionu za Abz Dabi igra šah sa premijerom. Bio je u Briselu kada su prodavali Kosmet. Šta će nam taj teret na nogama? Vučić je najveći reformator u istoriji Srbije. Čovek vizionar. Mesija!
Novinara više novac ne zanima.
Novac sada radi za njega.
Ispunio je svoj život.
Prošao je svet.
Spoznao život.
Samo još da se oslobodi đedovog smeha u snu.
To ga jedino muči.
Beograd, 20.09.2014
