On je živi dokaz da je Srbija jedna od retkih zemalja, čak i na Balkanu, u kojoj se možete enormno obogatiti za manje od decenije, dok svi oko vas propadaju, uključujući, naravno, i državu u kojoj poslujete. Taj mehanizam ekspresnog bogaćenja Miroslav Mišković, najbogatiji Srbin, čovek sa Forbsove liste naj bogataša, do sada nije hteo da otkrije.
Ne govori za javnost. Ni danas, dok se spekuliše da rasprodaje sve - a u igri je ogroman novac - i seli svoj kapital u inostranstvo, ovaj bivši socijalistički direktor ne staje pred novinare.
Možemo reći da je za njega izmišljena reč „tajkun”. Iako bi on da mu je, deset godina od starta tranzicije u Srbiji, napokon skinu s vrata. I dalje ne otkriva kako je stekao svoj prvi milion, uz koje poslovne operacije i kontakte. Usled nedostatka bilo kakvog, a kamoli preciznog odgovora pionira postkomunističkog kapitalizma, broje se spekulacije o tome kako je u beznadežno ruiniranoj državi, sa rekordnim procentom siromašnog stanovništva u Evropi, sagradio poslovnu imperiju.
Tišinom i mrakom obavijeni su izvori njegovih početnih milionskih prihoda. Tu i tamo se pominju zajam za preporod Srbije, bespovratni krediti u vreme režima Slobodana Miloševića, sitne ali, i ne baš beznačajne usluge za JUL, stranku Mire Marković, prebacivanje novca iz tadašnjeg penzionog fonda, propadanje Geneksa…
Tu su i dve vrhunski neprijatne spekulacije. Jedna od njih je - šverc cigareta. Ona je povezana sa navodnim dokazima Haškog tribunala o Miškovićevoj manipulaciji srpskom carinom, čime je navodno, ubirao profit 1999-2000. godine i bio direktno umešan u šverc cigareta i pomaganje Miloševićevog režima 1993-1995. godine, što se kasnije povezuje sa potvrdom njegovog statusa 212 f i zabrane ulaska u SAD.
Druga je - novac sa Kipra. Kuda, kako, uz čiju pomoć je novac odlazio iz Miloševićeve Srbije preko Kipra i na čijim računima je završio? Da li je i, kakvu ulogu, tu odigrao Mišković, zanima i danas mnoge. Odgovor, ali ni potvrda nikada nije stigla.
Opisuju ga kao dinamičnog, bistrog poslovnog čoveka, brzog uma. Kažu takođe da je bilo malo onih koji su spremno dočekali promene 5. oktobra i da je jedan od njih upravo Mišković.
Rođen je 5. jula 1945. godine u Kruševcu. Diplomirao na Ekonomskom fakultetu 1971. godine. Zaposlio se u Jugobanci, potom Trajalu iz Kruševca, odatle odlazi u Hemijsku industriju Župa gde 1984. godine postaje izvršni direktor.
A onda 1990. godine, na predlog Rade Anđelković, zvane Rada Lambada, izabran je za potpredsednika Vlade Srbije. Na tom mestu svega je šest meseci. Nekoliko meseci kasnije, u sobi hotela Slavija, osniva firmu „Delta M” i nakon toga niko ni ne pokušava da mu ospori istinsku poslovnu umešnost.
Ona dolazi do izražaja pod Miloševićevim režimom, kada frapantnom brzinom širi poslovanje dok okolo besne ratovi a država pada na kolena izjedena alavim besprizornim poslovima liferenata, švercera, svakakvih mutnih tipova u to trulo vreme. Pred promene, dok njegovi džepovi već uveliko zveckaju, kud god da krene, postaje saveznik opozicije, kažu uz pomoć Dušana Mihajlovića, takođe potpredsednika Miloševićeve vlade, a kasnije prvog ministra policije demokratske vlasti.
Nakon promena, Mišković osniva „Delta banku”, osiguravajuće preduzeće, trgovinu sportskom opremom, fabriku deterdženata… Ekskluzivni je zastupnik gotovo svake strane firme koja vam padne na pamet - Najki, Spido, Nivea, Lančija, Alfa Romeo… Ali, postaje najkrupniji srpski veleposednik u čijem vlasništvu je 20.000 hektara poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini.
Svojoj imperiji, maloprodajnom trgovinskom lancu, pripaja Pekabetu i „C market”. Za preuzimanje ove poslednje firme vezuje se jedan memorandum i kabinet Vojislava Koštunice. U svakom slučaju, tim „čudnim” pripajanjem postaje monopolista u trgovini maloprodajom, ali se isto tako oglušava o rešenja Agencije za kontrolu tržišta i uzvraća tužbom. Spor se još vodi pred Upravnim sudom.
Privatizacija Luke Beograd - sledeća afera u kojoj se čuje njegove ime. On postaje vlasnik i Sunca, Juhora, PZP Beograd, Autokomande, Podunavlja, Obuće, poljoprivredna dobra Napredak, Jedinstvo, suvlasnik je i PIK-a Bečej.
On je vlasnik svega, kažu - čak i jedne Vlade, ali i njene opozicije. Kupuje sve i svakoga. Ima toliko da spremno, kada to traže, plaća ekstraprofit, a ponekad je, tvrde, davao je i za penzije, kada država to ne može, ali i vraćao mnoge tuđe dugove.
Bio je kidnapovan početkom aprila 2001. godine i za otkup je isplaćeno oko sedam miliona evra. Nakon 18 časova pušten je na slobodu. Kidnapovao ga je zemunski klan.
Ali, niko nema nepresušan bunar para. Pa ni Mišković. Kada je izbila u javnost priča o njegovim dugovanjima i krizi poslovanja videli smo ga na sastanku sa predstavnicima Vlade. Tada je nekoliko krupnih kapitalista iz patriotskih razloga zatražilo da preuzme rukovođenje propalih državnih firmi. A o tome šta zauzvrat, oni su hteli kasnije. Tada je otkrivena intriga da su ti novi kapitalisti, uključujući Miškovića, svoje firme registrovali u of-šor zonama i da porez ne plaćaju u Srbiji.
To nas ponovo vraća na početak i pitanje koja je matrica njegovog uspeha? O tome bi mogla da posvedoči njegova dojučerašnja najbliža saradnica Milka Forcan. Ona s kojom je sada u sporu, mogla bi da bude nezgodni svedok Miškovićevog poslovanja
24. jul 2010. | Piše: Tanja Nikolić-Đaković | Izvor: Blic
| Sledeća > |
|---|
