Branko Dragaš prezentacija

  • Povećaj veličinu teksta
  • Podrazumevana veličina teksta
  • Smanji veličinu teksta
Home Društvo SAŠA RADULOVIĆ

SAŠA RADULOVIĆ

El. pošta Štampa PDF

Šta treba raditi sa Novom Agrobankom i Metals bankom
Saša Radulović  / 25.10.2012
.

Predlog zakona kojim treba da se reše problemi sa NovomAgrobankom i Razvojnom bankom Vojvodine (Metals bankom) je jako loš. Kao prvo, nepotreban je. Kao drugo, neustavan je. Kao treće, napraviće veći problem. Rešenje je jednostavno i ne zahteva nikakve nove zakone. Samo političku volju i nedostatak straha od transparentnosti.

 

Na obe banke treba samo primeniti: Zakon o bankama, Zakon o stečaju i likvidaciji banaka, Zakon o osiguranju depozita i Zakon o obligacionim odnosima.

NBS treba da im oduzme dozvole jer ne zadovoljavaju ni minimum uslova da budu banke. Treba da ih pošalje u stečaj. Za stečajnog upravnika će biti imenovana Agencija za osiguranje depozita.

Za obe banke treba pod hitno sačiniti popis imovine i dugovanja:
1. imovina - popis pokretne i nepokretne imovine sa procenom likvidacione vrednosti
2. imovina - popis svih plasmana (kredita) i procenu naplativosti svakog pojedinačnog plasmana
3. dugovi - popis svih depozita i visna depozita
4. dugovi - popis svih drugih poverilaca i iznos njihovog potraživanja

Ministarstvo finansija nas uverava da su obavili detaljnu analizu. To bi značilo da su već obavili ovaj NAJVAŽNIJI DEO POSLA. Odlično.

Pretpostavimo da znamo bilanse Nove Agrobanke na dan 30.06.2012.godine. Pretpostavimo da se od tih bilansa nije ništa značajno promenilo jer da jeste to bi bilo privilegovanje nekih poverilaca i moglo bi se pobijati ukoliko se pokrene stečaj.

Pretpostavimo da Nova Agrobanka ima dugove u visini od 400 miliona evra.
Pretpostavimo da su depoziti koji su manji od 50.000 evra i time garantovani od strane države Zakonom o osiguranju depozita, 270 miliona evra.
Pretpostavimo da su depoziti koji su veći od 50.000 evra i time nisu garantovani od strane države 160 miliona evra.

Pretpostavimo da je ukupna imovina NoveAgrobanke 530 miliona evra. Pretpostavimo da je od toga:
gotovina oko 10 miliona evra
nekretnine oko 40 miliona evra
obavezne rezerve kod NBS oko 65 miliona evra
trogodišnje obveznice Republike Srbije oko 85 miliona evra
plasmani 330 miliona evra, sa procentom nenaplativih plasmana od oko 80%, odnosno naplativo je oko 65 miliona evra

Pretpostavimo da je kapital NoveAgrobanke oko 20 miliona evra
Pretpostavimo da su ukupni dugovi Nove Agrobanke 510 miliona evra i to:
depoziti 430 miliona evra, od čege osigurani iznose 270 miliona evra, a neosigurani iznose 160 miliona evra
ostali dugovi oko 80 miliona evra

Pokrene se stečaj. Po Zakon o osiguranju depozita, svi koji imaju depozite manje od 50.000 evra, dobijaju novac direktno od države. Za ovo, tvrdi Ministar Finansija, ima novca i on je obezbeđen u fondu za osiguranje depozita. Znači 270 miliona evra se podeli deponentima. Kada dobiju svoje pare, sami odluče u koju će drugu banku da ih odnesu. Neki možda svoje pare odnesu i u Poštansku Štedionicu.

Svi ostali, a oni su teški ukupno 240 milion evra, zajedno sa državom koja sada na ime isplaćenih garancija osiguranim deponentima od stečajne mase potražuje 270 miliona evra, potražuju od stečajne mase 510 miliona evra.

Stečajna masa ima keš i keš kod NBS u iznosu od 75 miliona evra.
Stečajna masa ima nekretnine koje može da proda za 40 miliona evra. Prodaja bi, zbog situacije na tržištu, verovatno trajala između godine i dve godine dana.

Stečajna masa ima i trogodišnje obveznice Republike Srbije koje su date Novoj Agrobanci kada je pravljena od Agrobanke. Kako je to izveo prethodni ministar finansija i premijer i guverner NBS, o tome apsolutno ništa ne znamo. Ove obveznice su vredne preko 85 miliona evra i dospevaju nakon 3 godine. Do tada se ne mogu unovčiti.

Nakon pokretanja stečaja svi zaposleni dobiju otkaz. Njih je 850. I svi idu na biro. Nema otpremnina. Isto kao i stotine hiljada radnika koji su ostali bez posla u procesu naše odlične privatizacije. Mnogi od njih nisu mogli čak ni na biro. A otpremnine za 850 dobro plaćenih radnika Nove Agrobanke iznose milione evra.

Nakon pokretanja stečaja, svi dati krediti (plasmani) postaju dospeli. To je 330 miliona evra. Kako je 80% nenaplativo, ostalih 20%, odnosno oko 65 miliona bi bili naplaćeni. Verovatno tako što bi oni koji su uzeli kredite dobili finansiranje od neke druge banke. Recimo u tom delu je država mogla da pomogne preko svojih drugih banaka.

Po isteku tri godine, stečajna masa bi mogla ukupno poveriocima da podeli 75+40+85+65 = 265 miliona evra. Na ukupna potraživanja od 510 miliona evra, stepen namirenja bi iznosio oko 52%. Kako se u stečaju prioritetno namiruju osigurani depoziti, država bi u potpunosti namirila sve, a ostali poverioci, uključujući i deponente sa iznosima preko 50.000 evra za njih ne bi dobili ništa.

Za nenaplative dugove u iznosu od 265 miliona evra, stečajna uprava bi mogla da oformi tim koji bi agresivno krenuo u naplatu ovih potraživanja idući tragom novca, pokrećući krivične postupke i postupke pobijanja pravnih radnji. Došlo bi se do vlasnika svih tih firmi, njihovih sponzora, političkih i drugih, njihove lične imovine, offshore firmi ...

A građani Srbije bi dobili transparentan i jasan spisak svih firmi koje su uzimale kredite i koliko novca su dobili. Zašto? Zato što upravo građani Srbije plaćaju sve ove brljotine.

Građani Srbije bi dobili i transparentan i jasan spisak svih deponenata sa depozitima iznad 50.000 evra. Pa bi saznali koji sve gradovi i opštine i javna preduzeća koja ubiru javne prihode krše zakon i novac poreskih obveznika drže u komercijalnim bankama, a ne u trezoru. Recimo grad Beograd, grad Novi Sad, opština Subotica, Vojvodinavode ...

Jer za sve njih, poreski obveznici porez plaćaju dva puta. Prvi put kada su uzeli poreze, takse i naknade. Drugi put kada su izgubili ovaj novac neodgovorno se igrajući sa njim, pa im sada poreski obveznici nadoknađuju novac od poreza koji su izgubili.

A saznali bi i koje su druge velike firme čije depozite spašavaju poreski obveznici. Nema novca za lekove, ali da socijalizujemo depozite velikih firmi, za to ima novca. A da lisu možda neke od tih frimi sa depozitima ujedno i firme koje imaju nenaplative kredite?

Samo da vas sve podsetim da su poreski obveznici radnici iz Pirota koji primaju minimalac, čistačice iz Beograda, zemljoradnici iz Zrenjanina. zanatlije, porodične firme, i svi građani koji plaćaju PDV. Njihovim parama se spašavaju bačene pare Beograda, Vojvodinavoda, ...

Trošak za poreske obeznike bi bio u startu 270 miliona evra, od čega bi kroz stečajni postupak bilo vraćeno govoto sve. Po isteku 3 godine, došao bi stvarnii trošak od 85 miliona evra na ime obveznica. Uz agresivan lov na imovinu, ovaj iznos bi mogao biti značano manji.

I kamo sreće da smo ovo uradili odmah sa Agrobankom, i kamo sreće da nije ni pravljena Nova Agrobanka. Uštedeli bismo ovih 85 miliona evra na obveznicama.

I isto ovako za Metals banku, pardon, Razvojnu banku Vojvodine. Naravno nepotrebna pokrajinska administracija neće dati svoju banku, pa kol'ko košta da košta. Kupli su je da bi spasili depozite vojvođanskih opština koji nisu ni smeli biti tamo. Osim vojvođanskih depozita, tu su i depoziti grada Beograda (šta će tamo ptice znaju), ranih vojvođanskih javnih preduzećta itd. Ako ikada bude urađena analiza ovog katastrofalnog poduhvata odličnih nepotrebnih birokrata, pokazaće se koliko je ovo čitavo ludilo koštalo sve nas, ponajviše građane Vojvodine.

Naravno, zašto to ovako da se radi, kada može i preko neustavnog, netransparentnog zakona da se konfiskuje i nacionalizuje pa onda raspolaže. Po njemu, poreski obveznici će pokriti svih 430 miliona depozita, natovariće 300 nepotrebnih radnih mesta Poštanskoj Štedionici, na nju će preneti nedefinisanu konfiskovanu imovinu i onda će ... Naravno ništa od ovoga ne znamo jer nigde nije objašnjeno.

A šta ako početna tvrdnja Ministra finansija nije tačna? Odnosno, šta ako država nema onih 270 miliona evra koji su potrebni da bi se isplatili osigurani depoziti do 50.000 evra za koje garantuje država? I šta ako ministar belfira. I šta ako deponenti sledeće sedmice, i pored ovog neustavnog zakona, krenu da podignu svoje depozite?

 

https://www.facebook.com/SasaRadulovich

https://twitter.com/SasaRadulovich

 

 

Društvene mreže

Posetite stranicu Branka Dragaša na Twitteru i Facebook-u

Ekonomski pokret računi

Bankarski računi Ekonomskog pokreta

Poreklo

Poreklo prezimena porodice Dragaš

„Predaja grada nije niti moje lično pravo niti pravo bilo kog pojedinca koji u njemu živi, jer je naša zajednička odluka da poginemo svi zajedno, a ne da spasemo svoj život.“ (Odgovor Konstantina Dragaša Mehmedu II)

Alfa Medic

 

Poruka

“Svakom procesu investiranja mora prethoditi period štednje, tj. da se u sadašnjosti mora trošiti manje da bi se u budućnosti trošilo više.”
Hesus Huerta De Soto

Otkucava

Brojač američkog javnog duga

Isusova poruka

"Ti si Petar i na toj strani ja ću sazidati svoju crkvu...  Ali Isus se okrenu i reče Petru - "Idi iza mene satano!  Ti si uvreda za mene, jer ti ne uživaš u onome što dolazi od Boga, već u onome što je ljudsko"
(NOVI ZAVET - Jevanđeljeje po Mateju -16 : 18-19)

Borislav Pekić

Borislav Pekić
His Life and Work

Borislav Pekić
www.borislavpekic.blogspot.com

Pekić o Dragašu

Šta je rekao Borislav Pekić o Branku Dragašu? Pročitajte

Tesla

Tako je govorio Nikola Tesla

»Mi živimo u vremenu tehničkih otkrića bez presedana, koja vode sve potpunijem ovladavanju silama prirode i neutralisanju vremena i prostora. Ali ovaj razvoj, iako doprinosi našem komforu, udobnosti i sigurnosti života, ne ide u pravcu istinske  kulture i prosvetljenja. Sasvim suprotno, on je destruktivan za ideale...

Opširnije...

Programi i projekti

Spoljni dug

Kurs

Zdravlje

Hrana za izlečenje kancera

Piše: Dr Slavko Radosavljević

Kancer je definitivno bolest koja je posledica hronično poremećenog metabolizma, pa se, logično, može i lečiti  hranom ukoliko bi ona delovala tako da može da uništi kancerozne ćelije, zaustavi kancerogene procese, podigne imuni sistem i vrati metabolizam u normalu. Pročitajte...

Schools of English

Facebook