Branko Dragaš prezentacija

  • Povećaj veličinu teksta
  • Podrazumevana veličina teksta
  • Smanji veličinu teksta
Home Slučajevi Zahtev za poništenje privatizacije Narodnih novina

Zahtev za poništenje privatizacije Narodnih novina

El. pošta Štampa PDF
AGENCIJA ZA PRIVATIZACIJU
CENTAR ZA KONTROLU

N/r Direktoru Julijana Vučković

Predmet :Zahtev za raskid ugovora o prodaji 70% državnog kapitala subjekta privatizacije AD ''NARODNE NOVINE'' NIŠ

Poštovana,

AD ''NARODNE NOVINE'' su privatizovane aukcijskom prodajom 20.10.2006 g. Ugovorom o prodaji 70% državnog kapitala ,overenim u Prvom Opštinskom sudu u Beogradu ,pod II Ov. 1708/2006, čiji je vlasnik postao g-din Tomislav Radomirović.

Tomislav Radomirović-kupac , ne pridržava se obaveze iz Ugovora o prodaji državnog kapitala metodom javne aukcije.To čini na taj način što ne poštuje odredbe Aneksa 1 Ugovora o kupoprodaji,koje se odnose na socijalni program koji mora da se primenjuje u Subjektu privatizacije nakon zaključenja Ugovora.

Naime, u delu '' Zaštita ѕaposlenih Kupac se u stavu jedan obavezao da u okviru subjekta obezbedi poštovanje savih prava zaposlenih,utvrđenih pojedinačnim kolektivnim ugovorom,kao i drugim opštim aktima,važećim u trenutku zaključenja ovog ugovora,sve do promene istih u skladu sa odredbama Zakona o radu''.Na tu okolnost pisali smo agenciji Zahtev ѕa vanrednu kontrolu,ali ona naš zahtev ni do danas nije rešila.,te smatramo da je usvojen jer je podnet pre više od mesec dana.

Kupac Narodnih novina u stavu 2. odeljka ''Zaštita zaposlenih'' je obavezan da ne otpušta zapšoslene kao lica za čijim je radom prestala potreba u periodu od dve godine,od dana zaključenja ovog ugovora.,Tomislav Radomirović je ovu obavezu prekršio u više od 2o slučajeva po bilo kom osnovu.Većina otpuštenih radnika povela je radni spor pred Opštinskim sudom u Nišu.Otpuštanja radnika su vrašena pod velikim pritiskom direktora, pretnjama ucenama,ponižavanjima.,što će uostalom pokazati sudske presude.Radnici koji su napustali,navodno dobrovoljno Narodne novine,morali su da potpisuju izjave kako su nesposobni za rad i tome slično.I o ovim okolnostima na vreme smo obaveštavali Akenciju ali na naša upozorenja nije iskazana odgovararajuća pažnja, tako da i ove činjenice smatramo prihvaćenim jer ih za duže od mesec dana Agencija nije demantovala svojom vanrednom kontrolom,koju smo tražili.

U stavu 3. odeljka ''Zaštita zaposlenih'' doslovce stoji''Subjekat može otpustiti zaposlene kao lica za čijim radom je prestala potreba u periodu od dve godine od dana zaključenja ugovora,pod uslovom da svim zaposlenim - otpuštenim po tom osnovu,za svaku punu godinu radnog staža,provedenu u subjektu,isplati otpremninu u visini prosečne bruto zarade tog zaposlenog,ostvarene u periodu poslednjih šest meseci koji predhode mesecu u kojem je zaposleni otpušten.Zaposleni kome prestaje radni odnos u Subjektu,po osnovu prestanka potrebe za njegovim radom,može zahtevati od Kupca da mu isplati otpremninu propisanu Zakonom o radu,ukoliko je to za njega povoljnije''.

U ni jenom jedinom slučaju otpuštenih radnika ove odredbe Aneksa nisu ispoštovane.Otpuštenima su ''ispod stola''bez ikakve priznanice isplaićivani uvredljivo mali iznosi.Takve isplate su uostalom predmet spora pred Opštinskim sudom u Nišu,a bili su i predmet našeg traženja vanredne kontrole koju takođe Agencija nije na vreme obavila,te smatramo da su svi naši navodi apsolutno tačni i od Agencije prihvađeni.

U stavu 4. odeljka ZAŠTITA ZAPOSLENIH Aneksa 1 ugovora o kuporodaji doslovce piše '' u slučaju otpuštalja iz predhodnog stava , kupac je obavezan da obezbedi, da nadležni organ u Subjektu donese akt o prestanku radnog odnosa zaposlenom kao tehnološkom višku'' što u većini slučajeva nije učinjeno.I na tu okolnost smo upozoravali Agenciju u zahtevu za vanrednom kontrolom. I u ovom,kao i predhodnim slučajevima smatramo da je Agencija bez ikakve kontrole prihvatila naše navode kao apsolutno tačne.

U više navrata obaveštavali smo Agenciju da se Kupac uopšte ne pridržava obaveza iz Aneksa ugovora koje se odnose na politiku zapošljavanja,zaštitu sindikalnih prava i sindikalnih predstavnika,zarada zaposlenih ,tako da mi Mali akcionari smatramo da je Ugovor o prodaji državnog kapitala u startu bio ništav,a da je zbog ponašanja Kupca i nepoštovanja ugovora,poništen što je zakonska obaveza Agencije.

Na osnovu svega iznetog tražimo od Agencije da se strogo pridržava svog Ugovora o kupoprodaji državnog kapitala sklopnjenim sa Tomislavom Radomirovićem,tačke 7 Raskid ugovora u vezi stava 7.1.6. i obavesti Kupca da je Ugovor Raskinut.

Mali akcionari Narodnih novina,ukoliko Agencija ne postupi po zakonu i obavezama iz spornog ugovora,za zaštitu svojih prava obratiće se Odboru za privatizaciju Skupštine Srbije nadležnim sudovima u Srbiji i na kraju ako to bude potrebno Međunarodnom sudu u Strazburu.

Predsednik Udruženja malih akcionara
AD ''NARODNE NOVINE''
Mira Trpković

U Nišu, 17,.10.2007 g.

Prilog uz dopis:
- Dopis Narodnoj skupštini Republike Srbije – Odbor za privatizaciju od 17.10.2007 g.
- Obaveštenje Načelnika odelenja inspektora rada Svetlane Šukić br. 117-00-00350/2007-04 od 04.10.2007 g.
- Ukazivanje na greške inspektora rada Svetlane Šukić br. 380-117-0984/2007-04 od 17.09.2007 g.

--------------------------------------

NARODNA SKUPŠTINA REPUBLIKE SRBIJE
- ODBOR ZA PRIVATIZACIJU -
- PREDSEDNIK G-DIN NIKOLA NOVAKOVIĆ –


Predmet: Zahtev malih akcionara Javnog preduzeća AD''NARODNE NOVINE'' Niš, za poništaj privatizacije

Poštovani,

Na osnovu Zakona o privatizaciji (Sl.Gl.RS br.38/2001 , 18/2003 i 45/2005) , privatizacija javnog preduzeća za novinsko izdavačku delatnost ''NARODNE NOVINE'' U Nišu , koja je o0bavljena na aukciji 06.10.2006 g., je urađena suprotno odredbama Zakona o privatizaciji, te na osnovu toga smatra se N I Š T A V N O M.

OBRAZLOŽENJE

Agencija za privatizaciju , sa sedištem u Beogradu , Terazije br.23 ,Republika Srbija, 20.10.2007 g., sklopila je Ugovor o prodaji državnog kapitala , metodom javne aukcije pod br. 1-1818/06 - 797/03 , sa Tomislavom Radomirevićem iz Niša ul. Stevana Sremca br.1 Državni kapital prodat je kupcu za 16.609.000,00 din. odnosno 206.118,14 evra, u šest godišnjih rata . Taj kupoprodajni ugovor obuhvata:
1. Dnevni list ''NARODNE NOVINE'' sa tradicijom dugom 60 godina i 114 zaposolenih radnika;

2. Građevinsko zemljište u najužem centru grada Niša , površine 0,12,83 hektara;

3. Upravnu zgradu , izgrađenu 1964 g. površine 1.440 m2 (U kupoprodajnom ugovoru se ne pojavljuje potkrovnje ove zgrade u površini od oko 500 m2 , koje je dograđeno osamdesetih godina prošlog veka)

4. Četri garažna mesta iza Upravne zgrade površine 72 m2, NAPOMENA:Ovo nisu garažna mesta već GARAŽA-zidani objekat od čvrstog materijala sa uređenim površinama i infrastrukturom-voda ,struja, koja je bila planirana za štampariju i za dogradnju sprata . Takođe je iz procene izostao jedan stan kućepazitelja koji je uvek bio u sastavu zgrade

; 5. Lokal u poslovnom centru ''GORČA'' površine 14 m2 ;

6. Garaža u MZ ''BUBANJ'' površine 15 m2 ;

7. Osnovna oprema : fotoaparati sa pratećom opremom, fotografska labaratorija , mašine , oprema i kancelarijski materijal , informatička oprema i ostatak opreme , računska oprema, i drugi tehnički uređaji;

8. Vozni park: Opel Vektra 2000 cm3 4h4 , Zastava Skala 55 1116 cm3 , Zastava Skala 55 iste kubikaže;

9. Iz procene su izostavljene brojne umetničke slike na platnu, umetničke fotografije , 60-to godišnja dokumentacija , kompleti ''NARODNE NOVINE'' neprocenjive vrednosti , kompletna vojna oprema bivše tzv. ''Ratna redakcija'' (za dvadesetak ljudi), nekoliko pištolja, agregati za proizvodnju struje i još dosta vrednih stvari;
Ako zanemarimo činjenicu da se radi o državnom kapitalu , kako je Agencija za privatizaciju nazvala ''NARODNE NOVINE'' onda sama činjenica da dosta vrednih stvari i nepokretnosti nije ušlo u procenu, je dovoljna da ova privatizacija bude poništena. Vraednost prodatog kapitala , procenjenjna od strane stručnog tima UMA Srbije i sudskih veštaka iz Niša , koji su angažovani od strane malih akcionara AD ''NARODNE NOVINE'' , prelazi cifru od 15.000.000 evra. Ko je onda imao hrabrosti , ili bolje rečeno drskosti da državni kapital proda po bagatelnoj ceni? U suštini brojke iz procene kapitala se poklapaju , samo što su stručnjaci Agencije umesto evra stavili dinara. Ovakvom prodajom je oštećena država , grad Niš , a najviše mali akcionari koji su 60 godina stvarali ovu na daleko poznatu novinsku kuću, o informisanju građana da i ne govorimo.

Po kom Zakonu je zapravo privatizovano JP za novinsko-izdavačku delatnost ''Narodne novine'' kada je po Zakonu o privatizaciji na koji se Agencija za privatizaciju poziva:

Član 2. Zakona o privatizaciji doslovce glasi:
• Privatizacija se zasniva na sledećim načelima: Ostvarivanje uslova za razvoj privrede i socijalnu stabilnost, netačno! – privatizacijom ''Narodnih novina'' bez posla je ostalo pedesetak ljudi. ''Narodne novine'' su nakon 6. oktobra 2006. godine postale smetlište. Prljavština na sve strane, niko u njih ne ulazi, sem onih koji moraju i onih koji misle da su gazde. Ovaj stav Zakona kaže da nakon privatizacije mora da bude više zaposlenih, da novine moraju da budu bolje, novinari i drugi radnici, primaju veće plate. Zakonodavac, kad je pomenuo ''socijalnu stabilnost nije mislio da treba da bude otpušteno po bilo kom osnovu više od polovine radnika. Takođe, zakonodavac nije mislio da oni koji ostanu na poslu to rade u strahu i poniženju.

Stav 2. Obezbeđenje javnosti:
• U ''Narodnim novinama'' je samo obezbeđena javnost intime novinara i zaposlenih. To novi vlasnik radi tako što je čitavu zgradu obezbedio video i zvučnim kamerama. Niko naglas ne sme da opsuje direktora, vlasnika, državu a da to ne bude snimljeno i uslikano. ''Narodnim novinama'' se kreću duhovi. Stav 4. Formiranje prodajne cene prema tržišnim uslovima:

• Narodni poslanici u Odboru za privatizaciju treba da upitaju procenjivače iz Agencije za privatizaciju kako je moguće da kvadrat ''Narodnih novina'', državne zgrade u najužem centru Niša vredi dvadesetak evra, koliko i najobičnije krečenje.

• U tumačenju ovog člana zakonodavac pominje ''obezbeđenje javnosti'' gde između ostalog navodi da je Zakon transparentan. Neka neko iz Agencije za privatizaciju narodnim poslanicima Skupštine Srbije u prisustvu Malih akcionara ''Narodne novine'' objasni i dokaže koliko je postupak privatizacije bio transparentan. Samo nekolicina saučesnika u ovoj prljavoj raboti je znala šta se događa i ko će kupiti ''Narodne novine'' dok ostali zaposleni nisu smeli ni da pitaju kolika je cena ''Narodnih novina'', ko se interesuje da ih kupi i kakav je socijalni program.

• Smešno je govoriti o formiranju prodajne cene prema tržišnim uslovima, sveobuhvatnosti, oročenosti, posebno o pravičnosti na koje se Zakon o privatizaciji oslanja.

• Kada je ova poslednja floskula u pitanju onda je jasno da Agencija za privatizaciju nije ni pokušala da pročita propise koje treba da primeni. Reklo bi se, da je Agenciji za privatizaciju Zakon služio kao pokazatelj šta treba da zaobiđe.

• Privatizacijom Javnog preduzeća za novinsko-izdavačku delatnost ''Narodne novine'' grubo je povređen stav 4. člana 3. Zakona o privatizaciji koji glasi ''predmet privatizacije ne mogu biti prirodna bogatstva i dobra u opštoj upotrebi, kao i dobra od opšteg interesa'''. Narodni poslanici Skupštine Srbije, članovi Odbora za privatizaciju, moraju da nađu odgovor na pitanje zašto su ''Narodne novine'' bile Javno preduzeće, a da se ne uklapaju u član 3. ovoga zakona.

• Kada zakonodavac obećava ''pravičnost'' u Zakonu o privatizaciji, Agencija za privatizaciju mora narodnim poslanicima da objasni kako je moguće da Mali akcionari ''Narodnih novina'' dobiju 15% besplatnih akcija , umesto 30% kako je Zakon o privatizaciji javnih preduzeća predvideo, posebno, kada se radi o aukcijskoj prodaji.

• U komentaru stava 1. člana 3. Zakona o privatizaciji piše ''treba identifikovati sa kojim kapitalom preduzeće raspolaže, odnosno, da li se radi o društvenom ili o državnom kapitalu, ili oba kapitala, pošto samo oni podležu svojinskoj transformaciji.

• Odboru za privatizaciju Agencija za privatizaciju, mora da objasni na osnovu čega je kapital ''Narodnih novina'' identifikovala kao državni kapital. Ako je to učinila na osnovu odluke Skupštine Niš koja je doneta krajem devedesetih godina, kojom su ''Narodne novine'' proglašene Javnim preduzećem, onda je Agencija u krivu. Nezakonitim postupanjem, postupanjem mimo Ustava kako je to učinjeno sa ''Narodnim novinama'' ništa ne može da postane privatno pa ni državno.

• ''Narodne novine'' su vlasništvo novinara i ostalih zaposlenih za poslednjih šezdeset godina. Pošto to Agencija nije ispitivala ostaje da narodnim poslanicima pokaže autentične papire o vlasništvu izuzev pominjane nezakonite i neustavne odluke o proglašenju ''Narodnih novina'' Javnim preduzećem, na osnovu kojih je takav zaključak donela. Kradena stvar nikada ne postaje vlasništvo onoga koju je ukrao. Može samo da bude nasilno u njegovom posedu. Ali, svaka sila ne traje doveka, pa neće ni agencijska.

• ''Narodne novine''su krajem pedesetih godina prošlog veka Opštini Niš ustupile prizemnu zgradu koja se nalazila na sadašnjem parkingu pored Narodnog pozorišta. Sklopljen je ugovor sa niškom opštinom da grad u zamenu za ovu zgradu ''Narodnim novinama'' u doglednoj budućnosti obezbedi ili izgradi Dom štampe. U isto vreme ''Narodne novine'' su Opštini Niš pod istim uslovima, sa takođe sklopljenim ugovorom o izgradnji ili dodeli Doma štampe, ustupile čitavo pečatorezačko preduzeće ''BIG'' sa stotinak zaposlenih radnika. Nakon osnivanja dnevnog lista 1970. godine počeo je da funkcioniše tadašnji SIZ za informisanje. Taj SIZ je ''Narodnim novinama'' i Radio-Nišu plaćao za informisanje. Iz tih sredstava u ''Narodnim novinama'' su sve do 1990. godine iz ličnih sredstava od plata i ostalih prihoda izdvajali kako kada, petnaest, dvadeset ili trideset procenata dohotka za izgradnju Doma štampe. Logično je zaključiti da ''Narodne novine'' nikada nisu bile državne, što se na kraju može utvrditi iz državne dokumentacije do 1990. godine. Zaključak bi bio, da Agencija za privatizaciju nije novom vlasniku prodala ''mačku u džaku'' već ''džak bez mačke''. Tek kada Odbor za privatizaciju Skupštine Srbije prihvati da je privatizacija ''Narodnih novina’’ ’’otimačina na silu'' onda ćemo je prihvatiti kao takvu i ćutati dok sila ne iznemogne. Ako Odbor za privatizaciju kaže da je ova privatizacija obavljena po zakonu onda će mali akcionari ''Narodnih novina'' naći pravne mogućnosti da ubede narodne poslanike da Zakon o privatizaciji nije poštovan, te da je ova privatizacija ništavna, kako između ostalog piše u članovima o privatiza iji koji slede: Agencija za privatizaciju u slučaju prodaje ''Narodnih novina'' nije poštovala niz svojih obaveza sadržanih u komentaru člana 5. Zakona o privatizaciji. Najbitnija od svih je obaveza u stavu 9. ovog člana koja glasi: jedan od uslova za privatizaciju je ''pribavljanje mišljenja organa teritorijalne autonomije, odnosno lokalne samouprave, prema mestu sedišta subjekta privatizacije''. U prilogu ovog zahteva za poništenje privatizacije dostavljamo dokaze da Agencija za privatizaciju u trenutku prodaje ''Narodnih novina'' nije imala odluku Skupštine opštine Niš o davanju saglasnosti za privatizaciju Javnog preduzeća ''Narodne novine''. Takođe, u prilogu ovog zahteva, prilažemo dokaze da se Agencija za privatizaciju nije pridržavala svoje obaveze iz zakona koja glasi: U obavljanju poslova kontrole postupka privatizacije Agencija proverava, između ostalog ''izvršenje ugovora o kupoprodaji'' – stav 4.

TAJNA PRODAJA

''Narodne novine'' su prodate tajno, ili bolje rečeno, uz konstantne i dobro smišljene dezinformacije. Zaposlenima su čitavo vreme od najave privatizacije, do prodaje servirani lažni podaci, kao što su: za kupovinu postoji sedam, odnosno osam interesenata iz inostranstva. Uvek je govoreno da će 'Narodne novine'' biti prodate na tenderu ''najčešće pominjan kupac je bio VAC.'' Zaposlenima je bila uskraćivana bilo kakva informacija o proceni ''Narodnih novina'' ili potencijalnim kupcima. Uglavnom, prećeno im je, da će, ukoliko se budu bunili, ''Narodne novine'' morati da idu u stečaj. I tako redom. Uže rukovodstvo ''Narodnih novina'', sa kojim će se vrlo brzo baviti tužilaštvo i sudovi za organizovani kriminal, svojim dezinformacijama na svaki način je želelo da onemogući formiranje konzorcijuma malih akcionara, kako ne bi omelo njihove prljave planove sa budućim kupcem, odnosno prodavcem. To mu je potpuno uspelo. Zaposleni u ''Narodnim novinama'' iz štampe su saznali ko je kupio njihovu kuću, njihovu mladost, znanje i višedecenijski rad. ''Narodne novine'' su poklonjene Tomislavu Radomiroviću, rođenom bratu Vitka Radomirovića, vlasnika ''BELAMI'' televizije u Nišu. Taj kupac ima veze sa novinarstvom, što je najbitniji uslov za kupovinu, koliko i sa kosmosom. Jedina mogućnost za tako nešto je da Agencija za privatizaciju, uvoz ''melni'' pelena sa otpada u Americi i njihovu preprodaju na srpskom tržištu smatra novinarstvom, odnosno nekom vezom sa medijima. Uostalom, posle godinu dana rada privatizovanih ''Narodnih novina'' pokazalo se da zaista treba mnogo ''melni'' pelena, zbog onoga što se na stranicama, nekada veoma cenjenog lista svakodnevno može pročitati.

Načinom prodaje ''Narodnih novina'' potpuno je zaobiđen stav 5. člana 18. Zakona o privatizaciji, koji doslovce glasi ''potencijalni kupac svoju zainteresovanost za kupovinu kapitala, odnosno imovine subjekta privatizacije, izražava pismenim putem i o tome obaveštava subjekat privatizacije i Agenciju u roku koji odredi Agencija u Javnom oglasu ''to se u slučaju Narodnih novina nije dogodilo. Prvo saznanje o kupcu, kao što je već rečeno, dogodilo se posle završene aukcije i to preko medija.

U postupku privatizacije ''Narodnih novina'' takođe je povređen član 18. Zakona o privatizaciji u delu koji govori o pripremi privatizacije.

''Preduzeće u pripremi za privatizaciju treba da se i samo pripremi, što podrazumeva niz aktivnosti, kao što mogu biti: Formiranje stručnog tima za pripremu i praćenje procesa uključujući i mogućnost angažovanja posebnog konsultanta,
Analiza sadašnje i perspektivne tržišne i finansijske pozicije preduzeća,
sagledavanje kadrovske komponente – brojno i kvalifikovano stanje kadrova sa stanovišta uposlenosti kapaciteta i mogućnost realizacije proizvoda i usluga,
iščišćavanje svih svojinskopravnih pitanja u vezi imovine preduzeća i pribavljanje odgovarajućih dokumenata o vlasništvu i hipotekama.

PRIMEDBA: Ovaj deo je potpuno izostao jer niko do sada nije video bilo kakav papir o dokazu vlasništva.
Član 16. Zakona o privatizaciji predviđa da se inicijativa za privatizaciju ''dostavlja se u vidu obaveštenja zaposlenima u subjektu privatizacije'' što u slučaju ''Narodnih novina'' nikada nije učinjeno, a to još jednom dokazuje i potvrđuje da je privatizacija 'Narodnih novina'' izvršena tajno.

Pokradene besplatne akcije zaposlenih i penzionera

Član 45. Zakona o privatizaciji o prodaji javnom aukcijom glasi: ''kapital za sticanje akcija bez naknade u postupku prodaje kapitala ne može biti veći od 30% kapitala koji se privatizuje.'' Član 46. istog zakona kaže: ''Zaposleni imaju pravo na sticanje akcija bez naknade, u skladu sa članom 43. stav 2. Zakona u postupku prodaje putem javne aukcije, čija je ukupna nominalna vrednost 200 EVRA u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom kursu na dan objavljivanja Javnog poziva iz člana 44. stav 1. Zakona, za svaku punu godinu radnog staža.

Ova dva člana Zakona o privatizaciji morali su da budu jasni, čak i Agenciji za privatizaciju. Ali, kako stvari stoje, sa prodajom ''Narodnih novina'' Agencija je, iz samo njoj poznatih razloga, opljačkala male akcionare ''Narodnih novina''.

Naime, pre Aukcije, mada su zaposleni informisani isključivo o tenderu i više interesenata za kupovinu ''Narodnih novina'', zaposleni penzioneri su dobili određeni broj akcija po zakonu, da bi se ta odluka nakon aukcije promenila i broj akcija manjinskim akcionarima nerazumno smanjen kako u broju tako i u vrednosti čak za 53 puta.

Primera radi, pre javne prodaje zaposleni u ''Narodnim novinama'' sa 35 godina radnog staža imao je dodeljenih 535 akcija u vrednosti od toliko hiljada dinara.

Taj iznos se zapravo uklapao u član 46. Zakona o privatizaciji, odnosno, predviđao je za svaku godinu punog radnog staža do 35 godina nešto više od 200 EVRA po godini staža. Odbor za privatizaciju Narodne skupštine Republike Srbije, mora od Agencije za privatizaciju da dobije objašnjenje i odgovor na pitanje: kako je moguće da se broj akcija Malih akcionara smanji posle privatizacije za 53 puta. Kako je moguće da mali akcionar umesto već dodeljenih 535 akcija dobije samo10, koje skupa vrede 10.000 dinara. Poznato je da se bez tačnog broja akcionara i akcija ne može ući u privatizaciju. Takođe je poznato da se po zakonu posle privatizacije ne može smanjivati broj akcija, odnosno njihova vrednost. Na kraju, postavlja se pitanje zašto se Agencija nije pridržavala zakona i akcionarima odredila po jednu akciju za svaku godinu radnog staža, a ne kao u slučaju ''Narodnih novina'' jednu akciju za pune tri i po godine radnog staža. Odbor za privatizaciju mora da utvrdi po kom propisu su privatizovane ''Narodne novine'' kada već nisu što se iz već dosada napisanog vidi po Zakonu o privatizaciji.

Mali akcionari ''Narodnih novina'' traže od Odbora za privatizaciju da aukciju o prodaji državnog kapitala ''Narodne novine'' oglasi ništavnim a da protiv odgovornih u ''Narodnim novinama'' i Agenciji za privatizaciju preduzme odgovarajuće mere.

Mali akcionari ''Narodnih novina'' traže od Odbora za privatizaciju da problem sa privatizacijom ''Narodnih novina'' reši, kako se za svoja prava ne bi obraćali Međunarodnom sudu u Strazburu. Srdačan pozdrav,

U Nišu 17.10.2007 g
Predsednik Udruženja malih akcionara
AD ''NARODNE NOVINE''
Mira Trpković

PRILOZI:

U prilogu zahteva za poništaj privatizacije ''Narodnih novina'' dostavljamo:pismo Malih akcionara upućeno Narodnoj skupštini Republike Srbije, predsedniku Republike Srbije, predsedniku Vlade Srbije, Ministarstvu privrede, Agenciji za privatizaciju, Savetu za borbu protiv korupcije, Narodnoj kancelariji predsednika Republike, načelniku Nišavskog upravnog okruga, gradonačelniku grada Niša od -------- 2007. godine, pismo Komisiji za hartije od vrednosti Republike Srbije, Odeljenju za izdavanje dozvola i saglasnosti učesnicima na finansijskom tržištu od 17.9.2007. godine pismo direktoru ''Narodnih novina'' od 17.9.2007. godine, pismo Agenciji za privatizaciju, Centru za kontrolu od 11.9.2007. godine, pismo Agenciji za privatizaciju, Centru za kontrolu od 15.10.2007. godine, pismo Republike Srbije Ministarstvo rada i socijalne politike, Inspektorat za rad, Odeljenje inspekcije rada, Srednjobanatski upravni okrug broj: 117-00-00350/2007-04 od 4.10.2007. godine, pismo inspektora rada u Ministarstvu rada broj 380-117-009842007-4 od 17.9.2007. godine, pismo generalnog sekretara Međunarodne federacije novinara od 24.5.2007. godine, saopštenje za javnost Sindikata novinara Srbije od 31.5.2007. godine, saopštenje za javnost Udruženja novinara Srbije od 29.5.2007. godine, pismo Internešnel federejšn of žurnalist od 10.5.2007. godine .Obaveštenje o posedovanju informacije iz službe za poslove Skupštine –Odsek za medije i međunarodnu saradnjubr.15-418/2007 od 25.9.2007 g. Odluka o prestanku vašenja Odluke o osnivanju JP za novinsko - izdavačku delatnost ''Narodne novine''. Agencija za privatizaciju – Centar za kontrolu od 12,07,2007 g. Pismo direktoru Narodnih novina od 12.09.2007 g. Agencija za privatizaciju –Centar za kontrolu od 11.09.2007 g.
 

Društvene mreže

Posetite stranicu Branka Dragaša na Twitteru i Facebook-u

Ekonomski pokret računi

Bankarski računi Ekonomskog pokreta

Poreklo

Poreklo prezimena porodice Dragaš

„Predaja grada nije niti moje lično pravo niti pravo bilo kog pojedinca koji u njemu živi, jer je naša zajednička odluka da poginemo svi zajedno, a ne da spasemo svoj život.“ (Odgovor Konstantina Dragaša Mehmedu II)

Alfa Medic

 

Poruka

“Svakom procesu investiranja mora prethoditi period štednje, tj. da se u sadašnjosti mora trošiti manje da bi se u budućnosti trošilo više.”
Hesus Huerta De Soto

Otkucava

Brojač američkog javnog duga

Isusova poruka

"Ti si Petar i na toj strani ja ću sazidati svoju crkvu...  Ali Isus se okrenu i reče Petru - "Idi iza mene satano!  Ti si uvreda za mene, jer ti ne uživaš u onome što dolazi od Boga, već u onome što je ljudsko"
(NOVI ZAVET - Jevanđeljeje po Mateju -16 : 18-19)

Borislav Pekić

Borislav Pekić
His Life and Work

Borislav Pekić
www.borislavpekic.blogspot.com

Pekić o Dragašu

Šta je rekao Borislav Pekić o Branku Dragašu? Pročitajte

Tesla

Tako je govorio Nikola Tesla

»Mi živimo u vremenu tehničkih otkrića bez presedana, koja vode sve potpunijem ovladavanju silama prirode i neutralisanju vremena i prostora. Ali ovaj razvoj, iako doprinosi našem komforu, udobnosti i sigurnosti života, ne ide u pravcu istinske  kulture i prosvetljenja. Sasvim suprotno, on je destruktivan za ideale...

Opširnije...

Programi i projekti

Spoljni dug

Kurs

Zdravlje

Hrana za izlečenje kancera

Piše: Dr Slavko Radosavljević

Kancer je definitivno bolest koja je posledica hronično poremećenog metabolizma, pa se, logično, može i lečiti  hranom ukoliko bi ona delovala tako da može da uništi kancerozne ćelije, zaustavi kancerogene procese, podigne imuni sistem i vrati metabolizam u normalu. Pročitajte...

Schools of English

Facebook