EU je poslala Srbiji – ed-memoar. Nije depeša, nego ed-memoar. To zvuči nekako modernije. Depeša nas vraća u neka davna vremena. Opasna. Posle depeše su sledili ultimatumi. Posle njih – objava rata!
Ed-memoar nije objava rata. Ali, nije ni podsetnik. To vam je kulturna najava zavrtanja ušiju. Posle koje sledi zavrtanje šije. Ko je jači – tabači! Oni koji su se uhvatili u kolo, moraju da igraju kako muzika svira. Naš narod kaže, dala baba dinar da uđe u kolo, a dala bi dva da izađe. Malo morgen!
Pročitao sam integralni tekst evropskog upozorenja.
Novinari su dali takav naslov.
Upozorenje!
Odlična najava. Pogađa suštinu.
Evo jedne od tačaka. Koja pokazuje ludost briselske administracije. Licemerje. Bestidnost. Bezobrazluk. Nakon njihovog uvođenja sankcija Rusiji, slede kontra mere Rusije.
Brisel to ne podržava i piše:
„ Ruske mere su primerene su svrsi ODMAZDE ZA KOJE NEMA OSNOVE U MEĐUNARODNOM PRAVU“.
Odmazde?
Kakve odmazde?
Ko je prvi uveo sankcije?
Vašington i Brisel.
Kada oni uvode sankcije to je primereno svrsi.
To ima osnova u međunarodnom pravu.
Politika dvostrukih standarda se nastavlja.
Ukoliko sankcije ne bi urodile plodom, onda ide vojna intervencija NATO zlikovaca.
Nećeš da se pokoriš?
Evo vama, narode neposlušni, bombe sa osiromašenim uranijumom. One će vas sigurno opametiti i naučiti da poštujete silu Vašingtona i Brisela.
Bombe su primerene svrsi pokoravanja naroda koji neće da slušaju. To je u interesu demokratije i građanskih sloboda.
Bombe su usaglašene sa međunarodnim pravom.
Kako to?
Lepo.
Tako kažu Vašington i Brisel.
Krstaši su tako naučili kroz istoriju. Ono što je u njihovom ličnom interesu, to je usaglašeno sa svim zakonima : domaćim, međunarodnim i Božijim. Ono što nije u njihovom ličnom interesu, to je neprimereno i mora biti strogo kažnjeno.
Tako se vodila međunarodna politika od pada berlinskog zida do danas.
Ali, danas više tako ne može da se vodi politika. Međunarodni odnosi su se promenili. Propada Imperija u rastrojstvu i pojavljuju se nove imperijalne sile. Koje brane svoj životni prostor. Koje ne prihvataju politiku dvostrukih standarda.
Srbija se našla između dve sukobljene civilizacije.
Vekovima je tako.
U XX veku smo povlačili katastrofalne strateške poteze, zbog diletantizma srpskih političara. Tako je nastavljeno i sa ovom nesposobnom Vladom Ace Dramosera. Vladom koja je pristala da bude na putu članstva u EU, koja je dovedena na vlast po nalogu Vašingtona i Brisela, koju su oni i stvorili i koja se obavezala da ispuni sve njihove naloge.
Sada se ta Vlada našla u nevolji. Mora da uvede sankcije Rusiji. To je logičan nastavak služenja interesima Brisela. Morate da ispoštujete preuzete obaveze. Krstaši traže svoje. Traže poštovanje dogovora.
Šizofrena politika Ace Dramosera je da budemo članica EU, ali da ne poštujemo usaglašene principe delovanja te Unije. To vam je kao kada bi igrali u jednom timu, ali kada imate neki svoj lični interes onda možete u toku utakmice da pređete i da neko vreme igrate u protivničkom timu. Ta strategija neće proći. Suviše je debilna.
Vašington gura EU u rat sa Rusijom.
Žrtve naroda u Ukrajini njih ne zanimaju.
Važno je samo da se napravi izolacija Rusije. Rusija mora da se kazni. Putina moraju da smene. Putin je njihov target.
Srbija mora da sledi takvu politiku EU.
Ed-memoar razume tradicionalne odnose Srbije i Rusije i njihovu trgovinsku razmenu, ali ne dozvoljava da dođe do povećanja razmene u narednom periodu, jer to direktno ugrožava interese kompanija EU. Briselska administracija to naziva neprijateljskom i nefer politikom, koja minira akciju EU da se sankcijama kazni Rusija.
Šta to praktično znači?
To diplomatsko zamuljavanje znači da Srbija ne treba da javno uvede sankcije Rusiji, ali da se svi trgovinski odnosi ZAMRZAVAJU na postojećem nivo i da nema mogučnosti da se iskoristi ova prilika da srpske kompanije uskoče na mesto EU kompanija.
Brisel to neće dozvoliti.
Jedno istorijsko podsećanje.
Kada su sankcije uvedene Srbiji, onda su Vašington i Brisel stvorili sve pretpostavke da se organizuje šverc i kršenje sankcija, kako bi privreda i građani Srbije platili veliku cenu uvođenja sankcija. Tako smo plaćali najskuplje gorivo i druge robe na svetu, dok su EU kompanije i države iz regiona sticali enormne profite na našoj nesreći.
Ta podla politika izvlačenja novca iz već pokradene Srbije imala je za cilj da dovede do drakonskog kažnjavanja Srbije. Svedok sam tih događaja i znam da su visoki zvaničnici Brisela i Vašingtona bili, preko svojih uslužnih kompanija, direktno umešani u kriminalno pljačkanje Srbije, da su činovnici UN postajali milioneri i da su na graničnim prelazima carinarnici u jednoj smeni uzimali i do 50.000 maraka.
Ko je sve to platio?
Srbija.
Građani padom životnog standarda.
Brisel danas ne dozvoljava mogućnost da Srbija i njene kompanije iskoriste mogućnost, koja se ukazala uvođenjem sankcija Rusiji, da poveća plasman svoje robe na rusko tržište. To nama nije dozvoljeno. Tako se nastavlja izrabljivačka politika Brisela prema Srbiji.
Priča krstaša o fer odnosima i solidarnosti je neprimerna.
To je obična sprdačina.
Režim u Beogradu je sve to prihvatio.
Farsa koja se igra je predstava za narod.
Vrlo loša.
Ed memoar je pretnja zavrtanja ušiju.
Onima koji se igraju sa državom.
Beograd, 23.08.2014
