| UPS berza |
|---|
Posetite web prezentaciju UPS Poslovne berze |
| Dragaš - komentari |
|---|
| ...Ostali tekstovi i kolumne |
| Srpska analitika |
|---|
 |
| Tema broker |
|---|
|
Imate AKCIJE? |
| Dopisi |
|---|
|
Namerno uništavanje kapitala „Srboleka“ Dopis državnim organima : Informacija o namernom uništavanju kapitala a.d. „Srbolek“ Beograd od strane većinskih vlasnika koje predstavlja MD „Nini“ Niš. Pročitajte |
| Još paketa... |
| Investicioni fondovi |
|---|
|
Investicioni fondovi Osnovni pojmovi Investitorski Rečnik |
| Google oglasi |
|---|
| Google oglasi |
|---|
|
|
| Kapitalna prevara |
|
|
|
| Monday, 31 October 2005 | |
|
Nakon izvršene Petooktobarske revolucije pozvao me je Mandatar da razgovaramo o ekonomskom programu za brzi privredni razvoj Srbije. Nalazio sam se u obilasku preduzeća i namera mi je bila da rendgenski snimim trenutno stanje privrede radi izrade biznis planova za buduće investitore. Smatrao sam da bez tog realnog sagledavanja stanja ne možemo krenuti nikuda. Nažalost, spremala se Velika Prevara. Već posle nekoliko nedelja funkcionisanja nove vlasti, koja zvanično nije uzela vlast, video sam da se iza brda nešto opasno valja. Počeo sam da pišem o prevrtačima koji preko noći menjaju ideologiju. Mandatar mi je ponudio da biram mesto u vlasti. Moj uslov je bio da se otvori javna rasprava o tipu reformi koje su neophodne Srbiji i da odredimo nacionalnu strategiju razvoja. Tražio sam da se, nakon utvrđivanja strategije, propiše konkurs za svaku javnu funkciju i tako privučemo sve stručne ljude iz zemlje i rasejanja, bez obzira na političku pripadnost, da pronađu svoje mesto u ekonomskom preporodu Srbije. Mandatar je smatrao da to nije potrebno i da oni imaju bolji program razvoja. Koji je program razvoja? Donacije i dolazak stranih kompanija. Oni će razviti Srbiju. Šta ćemo mi raditi? Ubiraćemo poreze i vladati. Oštro sam se suprotstavio tom parazitskom konceptu i rekao mu, prilično oštro i bez biranja reči, da će takav koncept završiti argentinskim scenariom. Nastaće opšta pobuna na ulicama od strane siromašnih, nezaposlenih i prevarenih građana. Mandatar to nije verovao. Smatrao je da je revolucija srušila jedan demonski režim i da demokratska vlast više nema nikakvu konkurenciju i da će oni vladati narednih dvadeset godina. Tačno toliko! Dvadeset godina! Nisam mogao da prihvatim takvu glupost. A ko će ti sprovoditi taj program bez privrednog razvoja? Kada mi je saopštio imena ljudi koji će biti u njegovom kabinetu ostao sam zaprepašćen. Odbio sam bilo kakvu saradnju i zahvalio sam mu se na pozivu. Usledili su novi pozivi i pritisci naših zajedničkih opozicionih prijatelja, da bi na kraju, pristao da budem njegov lični savetnik. Bez imenovanja i bez funkcija. Na reč! Savetnik koji će izneti svoj program i neće polagati račune nikom osim samom mandataru. On je to obelodanio na Novom RTS pred decembarske izbore 2000 god. Teška srca sam prihvatio. Prihvatio sam svestan da ću iz te političke priče izaći ponižen. Ali to je bio moj lični doprinos novoj vlasti. Nakon toga niko nije mogao da mi prebaci bilo šta. Pokušao sam i nisam uspeo. Moj koncept pokretanja proizvodnje u Srbiji bazirao se na investicijama, a ne na donacijama. Siromašnog i gladnog je trebalo naučiti da peca ribu, a ne da mu se deli milostinja. Smatrao sam da treba pokrenuti – srpski „new deal“. Razvojne poslove koji će pokrenuti privredu. Mandataru sam detaljno iznosio šta treba da radi. Bio sam iskren. Želeo sam da uspe, jer bi to bio uspeh svih nas. Nije vredelo! Uzalud! Mandatar, nažalost nije razumeo. Nije bio čovek iz privrede. Nikada nije stvarao novu vrednost. Nikada nije zarađivao na tržištu. Krenuo je prečicom ne shvatajući da je to pogrešan put. Od mnogih predloga koje sam mu iznosio, neki su objavljeni 05/10/2001 u knjizi „Kuda ide Srbija?“, bilo je originalnih ideja koje nikada nisu ni razmatrane, a kamoli ostvarene. Kako je danas pred parlamentom predlog o koncesiji autoputa Horgoš – Južni Jadran i izgradnja autoputa E – 736, želim da iznesem svoje stavove iz novembra 2000 godine. Predlagao sam da sami otpočnemo da gradimo autoputeve praveći akcionarsko društvo svih građana Srbije i naših ljudi u rasejanju koji će, ukoliko im se iznese profitabilnost projekta, pristati da ulažu u autoput. Istovremeno, trebalo je pokrenuti građevinsku operativu koja je mogla da bude izvođač tog velikog posla. Predložio sam da se prvo uradi deonica puta Beograd – Novi Sad i da se odmah zaposli 50.000 ljudi na izgradnji i angažuje nekoliko hiljada mašina. Rok izgradnje bi bio najkasnije 6 meseci i investitori bi već posle prve godine počeli da dobijaju dividende. Radi dobijanja poverenja građana predlagao sam da akcije budu nominovane na 5 evra i 10 evra kako bi sitni ulagači dobili priliku da plasiraju slobodna sredstva. Tako bi nekoliko miliona ljudi počelo da ulaže. Autoput bi se završio pre roka i počeo bi da donosi prihode. Razvila bi se Berza i mali investitori bi pratili kotacije akcija. Marketinška kampanja na RTS, svake večeri 15 minuta pre Dnevnika, opismenila bi građane Srbije i naučila ih kako funkcionišu finansijska tržišta. Umesto vremenske prognoze i izveštaja iz kladionice, građani bi pratili kretanje akcija na Berzi. Tako bi otpočeo novi investicioni ciklus, građevinska operativa bi se zaposlila, 50.000 radnika bi primali mesečne plate i 50.000 porodica bi svakodnevno ulazile u prodavnice da kupe robu šro bi dovelo do povećanja prometa prodavnica, što bi dovelo do povećanja nabavki, što bi povećalo proizvodnju u fabrikama i što bi, na kraju, povećalo ukupnu proizvodnost u državi. Srbija bi se brzo pokrenula iz mrtvila i letargije. Menadžeri bi u akcionarskim društvima radili za platu od jednog evra godišnje i dobijali bi na kraju poslovne godine bonuse od ostvarene dobiti. Na taj način bi se izgradio autoput N. Sad – Horgoš i autoput Beograd – Čačak. Danas bi, siguran sam u to, doveli auto put do crnogorske granice. Nažalost, moji predlozi nisu prošli. Mandatar nije shvatao značaj izgradnje autoputa. Nešto kasnije, tačnije oktobra 2002 godine, održala se konferencija u Beču na kojoj su o razvoju saobraćaja u Evropi govorili predstavnici raznih vlada, međunarodnih udruženja, stručnih grupacija i privatnih investitora. Zaključak je bio jedinstven. Predloženo je zemljama iz Istočne Evrope da same grade autoputeve razvojem akcionarskih društava i investicionih fondova. Tačno kako sam predlagao. Ni to nije opametilo malograđane na vlasti. Sujetni i narcisoidni nisu hteli da prihvate ničije ideje. Pošto danas znamo da su banke privukle deviznu štednju građana u iznosu od preko 2 milijarde evra, to je najbolji dokaz da smo ta sredstva mogli da stavimo u funkciju privrednog razvoja. Zašto bi građanin nosio devize na štednju u banke po kamati od 3 – 5 odsto godišnje, ako mu investicija u autoput može doneti 8 – 12 odsto godišnje? Gde je veći interes? Zašto građanima nije data prilika da biraju gde će ulagati? Namerno je sve to izbegnuto. Zamislite koliko bi naših ljudi iz rasejanja htelo da ulaže novac u takve investicione projekte. Mnogi poslovni partneri iz sveta bi investirali u izgradnju naših puteva da bi zaradili. Nažalost, ništa od toga nije ostvareno. Danas dobijamo predlog Zakona o koncesiji. To je kapitalna prevara. Poslanici Skupštine ne treba da glasaju za taj predlog Zakona jer je suprotan našim državnim i nacionalnim interesima. Ima tu niz nelogičnosti. Raspisuje se jedna koncesija za dva pravca. Daje se mogućnost koncesionaru da koristi već postojeću mrežu i da ubira prihode kako bi bio zainteresovan za izgradnju novog autoputa. To je neuobičajeno. Nikad se tako nešto ne daje koncesionaru. Na relaciji Subotica – Novi Sad godišnje se ubere 10 miliona evra, na relaciji Beograd – Novi Sad godišnji prihod je 12 milona evra. Kalkulacija pokazuje da se uložena sredstva, pri povećanju cene putarine kako se najavljuje, mogu vratiti za 10 godina. Koncesionar će u preostalih 15 godina ubirati čist profit. Zašto naša država i naši građani ne bi ubirali taj profit? Posebno je važno napomenuti da postoji velika opasnost da država prihvati obavezu da garantuje za podatke koje je dala koncesionaru, kao što je dnevni promet vozila. Ukoliko autoput ostvari manji promet od predviđenog, država je dužna da koncesionaru nadoknadi štetu. Živeli! Pravi posao! Korupcija će biti velika! Država je garant koncesionaru. Može se desiti da napravimo velike greške kao što su napravile Hrvatska, Portugal i Mađarska. Portugalska vlada je razna zakašnjenja morala da plati koncesionaru iz budžeta dodatnih 1,5 milijardi evra više od onog što je planirano. Hrvatska vlada je platila visoku cenu koncesionaru za autoput Zagreb – Rijeka zbog manjkavosti ugovora. Arbitraža je naterala državu da plati. To je povećalo zaduženost zemlje. Mađarska je preuzela na sebe obaveze da bi spasila koncesionara. Iskustva iz dosadašnjih koncesija govore da 55 odsto prvobitnih ugovora podleže ponovnim pregovorima, tako da država mora da obezbedi dodatne garancije. UN je analizirala koncesije u 17 zemalja i preporučuju vladama da dobro preispitaju da li je projekat koncesija zaista dobar. MMF preporučuje da se prvo daju manje koncesije. U Srbiji se sprema kapitalna prevara. Građani Srbije moraju da znaju istinu. Zato pišem i opominjem. Ustanite, građani pokorni, i sprečite pljačku. Svedok 1. novembar 2005. |
| < Prethodno | Sledeće > |
|---|