Piše: Branko Dragaš

POLITIKA - Nisam nepristojan niti vulgaran, izvinjavam se unapred čitaocima, ali mislim da je važno da u originalu pokažemo domete naše politike. Pišem otvoreno da bismo ogolili našu impotentnu politiku. Dakle, ministar policije je posetio sabor u Guči. To, recimo, može da bude simpatična vest. Ali, ministar je napravio iskorak. U želji da se još više približi narodu, kako to samo on zamišlja, kupio je majicu sa natpisom "SEX MI NE TREBA, VLADA ME JEBE SVAKI DAN".
Kada građanin Srbije, koga su opljačkali i otpustili u procesu privatizacije, koji je osiromašio u procesu tranzicije i koji je izgubio volju za životom u totalitarnoj demokratiji, gde caruje ološ i kriminal, dođe na Guču da izduva ventile i kupi tu majicu, obuče je i prošeta saborom, onda je to razumljivo, simpatično i velika većina građana Srbije se slaže sa tim natpisom na majici. Ali kada to isto uradi ministar policije u Vladi koja ne upražnjava seks, nego građane j... u glavu svaki dan, onda je to - zajebavanje naroda. Nemam drugog izraza za ovaj postupak ministra policije.

Prilog biografiji predsednika Vlade Srbije Mirka Cvetkovića

Predsednik Vlade Republike Srbije, dr Mirko Cvetković i Vladislav Tamburkovski, bugarski ekonomista u Makedoniji osuđen na više od deset godina zatvora za ekonomski kriminal, imali su poslovne odnose sve do 2008. godine. Njih dvojica ne samo da su imali zajedničku firmu u Beogradu, već su zajednički predstavljali “Ces Mekon” u poslu sa srpskom Agencijom za privatizaciju, pokazuju dokumenti do kojih su došli novinari CINS-a. Do danas u 17 časova kabinet predsednika Vlade Srbije Mirka Cvetkovića nije poslao odgovore na pitanja novinara CINS-a da objasni prirodu saradnje Cvetkovića i Tamburkovskog, kao ni da li predsednik Vlade Srbije ima saznanja gde se danas nalazi Tamburkovski, koga makedonska policija traži zbog ekonomskog kriminala.

Raisa Mulyukina
Direktor of Alikante  office  (in SPAIN)
of Balkan Business Center
tel. +34 627695602   +34 966928164
e-mail :  raisa.mulyukina@gmail.com
skype: ubieesuerte

Irina Heinz
Direktor of Bliedersdorf  office (in Germany)
of Balkan Business Center
mob: +491776458912,  +491775518721
e-mail : irina.businesscenter.heinz@googlemail.com

Ilham Mekhtiyev 
Director of Baku office (in AZERBEJDZAN)
of Balkan Business Center
mob  : +99 455 215 0550
email : ilham.mekhtiyev@gmail.com
skype: ilham.mekhtiyev

Andrey  Aleshchenko
Director of Kiev office ( in Ukraine)
of Balkan Business Center
tel :  +38 (044) 221-98-77
mob.: +38 (050) 91-97-097,  +38 (067) 848-56-77
e-mail:  BBC.in.UA@gmail.com
skype : BBC.in.UA ;   icq: 552563534

Inna  Kirjanova
General  Director
of  European office
of  Balkan  Business  Center
mob. +372 5678 7967
skype:  inna.kirjanova
e-mail: inna.kirjanova@gmail.com

Aleksandr   Kavunenko
Direktor of Saint-Petersburg office
of Balkan Business Center
mob : +7 921 401 37 66
e-mail : Kavunenko.aleksandr@gmail.com
skype : Kavunenko_aleksandr

BALKAN BIZNIS CENTAR
BAKU AZERBEJDZAN

Ilham Mekhtiyev,
Director of Baku office
of Balkan Business Center
mob  :  +99 455 215 0550
email : ilham.mekhtiyev@gmail.com
skype: ilham.mekhtiyev

Inna Kirjanova
direktorka
Estonia, Tallinn 10155, Liivaoja 2 -
tel.+ 372 5678 7967,
e-mail. inna.kirjanova@gmail.com

Autor: Nikola Jovanović

Javna je tajna da zemlja u tranziciji počinje da smanjuje nezaposlenost samo ukoliko je ekonomski rast preko 4% BDP na godišnjem nivou. Budući da je Srbija daleko od ove stope i da nema originalnih ideja o tome kako udvostručiti društveni proizvod u vremenskom razdoblju od jedne generacije (30 godina), što je sveti cilj svih centralnoevropskih država, nameće se konstatacija da se nalazimo u ekonomskoj pat poziciji. Ukoliko donekle možemo razumeti da se još nije razvila svest o ulaganju u nauku i obrazovanje, kao jedinoj poluzi za izvlačenje zemlje iz začaranog kruga siromaštva, ostaje nejasno zašto država bar ne unapredi vršenje svojih primarnih ingerencija, kao što su naplata poreza, rukovođenje javnim preduzećima, raspolaganje imovinom, razvoj i održavanje infrastrukture, ali pre svega upravljenje javnim finansijama.

Istoričar Milorad Ekmečić o uslovljavanjima Srbije, sudbini velikih sila, tužnoj evoluciji Amerike, davljenju malih država i naroda

Građanski rat u Jugoslaviji 1992-1995. vođen je u okviru američkog aksioma da srpski narod ne može obnoviti državu koju je stvarao dva poslednja veka i da politički mora ostati u izfragmentiranom stanju, bez višeg stepena jedinstva - podseća u razgovoru za “Večernje novosti” akademik Milorad Ekmečić na ocenu tragičnih događaja u svojoj najnovijoj knjizi “Dugo kretanje između klanja i oranja. Istorija Srba u novom veku 1492-1992”. Ističe da taj aksiom nije napušten, samo je bombe zamenila “politika uslovljavanja”.

intervju: Nebojša Popov

Vlast u Srbiji brine samo o sebi samoj, kako da je se dočepa i da je ne ispusti iz ruku. Kako da ukloni konkurente i da raznim mahinacijama uspostavi stanje koje je protivno normalnom i u nauci i u kulturi i u politici. Osim toga, ne radi ništa, kaže za „Blic nedelje“ Nebojša Popov, filozof i glavni i odgovorni urednik lista „Republika“.

Decenija koju su pojeli skakavci

Za nešto više od mesec obeležićemo deceniju od demokratskih promena u Srbiji. Očekivanja su izneverena, poverenje izigrano, obećanja pogažena. Sistem koji je navodno srušen 5. oktobra nikada nije demontiran. Poluge vlasti su netaknute: država je partijska, tajne službe su van kontrole i u službi pojedinaca, javna preduzeća i dalje služe da se partije namiruju iz njih, a vrhuška se uglavnom bogati. I danas se sve zasniva na presudnom uticaju jedne ličnosti.

POGLED SA JUGOZAPADA AMERIKE
Autor Svetozar Pejović   

Informacije o političkoj situaciji u Sjedinjenim Državama koje čitam u srpskoj štampi imaju jedan zajednički imenitelj: za one koji šalju te izveštaje činjenice nisu od značaja. Netačna je tvrdnja levičarskih medija i Obamine administracije da je današnja kriza najveća od 1930-tih. Ekonomska situacija koju je Regan nasledio od demokrata bila je ako ne gora onda ista kao ova danas. Još manje je tačno da je današnja ekonomska kriza dokaz da slobodno tržiste ne funkcioniše i da ga treba menjati. Menjati sistem koji postoji zahteva alternativu koja obećava nešto bolje. Činjenica je da kroz celu ljudsku istoriju nijedna aternativa nije učinila više od slobodnog tržista za prosečnog čoveka. Slobodno tržište nije eliminisalo siromaštvo, niti je to moguće zbog one nesretne jabuke u raju, ali ga je smanjilo u odnosu na sve druge alternative. Svi vodeći indeksi pokazuju da postoji pozitivna korelacija između slobodnog tržišta i životnog standarda; tj. porast obima slobodnog tržišta u jednoj zemlji vodi boljem životu naroda te zemlje. 

Autor: Immanuel Wallerstein

U 1920-ima Henry Ford bio je čuven po tome što daje svojim radnicima više plaće nego što je to bilo uobičajeno jer, rekao je, želi da budu njegove mušterije. Danas su njegovi nasljednici u Fordu smanjili svoju sjevernoameričku radnu snagu za 50% u zadnjih pet godina. (...) U bilo kojoj srednjoročnoj kalkulaciji, ako nema dovoljno mušterija, neće biti dovoljno prodaje, i ubrzo će presahnuti i profiti. Industrija koja povećava profite reduciranjem svoje radne snage i pritiskanjem preostalih radnika imat će nabujale profite samo kratkoročno, dok ne dođe do vala ozbiljne deflacije.

Autor: Michael Hudson

Državni dugovi u Grčkoj samo su prva u seriji prijetećih europskih dužničkih bombi. Hipotekarni dugovi u postsovjetskim ekonomijama i na Islandu su još razorniji. Iako te države nisu u eurozoni, većina njihovih dugova je u eurima. Nekih 87% latvijskih dugova je u eurima ili drugim stranim valutama te najviše dugovanja imaju prema švedskim bankama, dok, primjerice, Mađarska i Rumunjska ostvaruju dugovanja uglavnom prema austrijskim bankama. Zato je zaduživanje vlada zemalja izvan eurozone bilo usmjereno održanju tečaja u svrhu otplate duga privatnog sektora stranim bankama, a ne financiranju domaćeg proračunskog deficita kao u Grčkoj.

BBC  je asocijacija 5.000 privatnika Balkana koji su udruženi sa osnovnim ciljem da zajednicki nastupe na trećim tržistima.
BBC je nastala pocetkom 2009 u nameri da poveže sve privrednike koji su ,pogođeni svetskom ekonomskom krizom,odlučili da ne čekaju tuđa rešenja,nego su se udružili  da zajednički pronađu kako da opstanu na svetskom tržištu.
BBC danas ima 140 kancelarija po svetu i nastavljamo da se širimo nudeći novu poslovnu filosofiju.
Stručnjaci BBC imaju rešenje za svetsku ekonomsku krizu i spremni su da konsultantski savetuju vlade država,lokalnu vlast u regijama i opštinama ili kompanije u iznalaženju najbolje strategije za opstanak i razvoj u svetskoj ekonomskioj krizi.
BBC je asocijacija privrednika koja je podeljena na 32 grane delatnosti i u svakoj delatnosti se nalaze iskusni i stručni privrednici,profesionalci, koji se više od dve decenije  bave biznisom u svojoj zemlji ili u svetu.

Piše: Branko Dragaš

Reprezentacija Gane je pobedila razmaženu i prepotentnu reperezentaciju Srbije. Utakmica je interesantna zbog analize našeg srpskog mentaliteta. Nije bilo sporno da su naši momci u kvalifikacijama pokazali vrhunski profesionalizam i fantastičnu formu. Nije bilo sporno da su u kvalifikacijama bili disciplinovani, vredni, energični, uporni i željni uspeha. Nije ni sporno da oni igraju u stranim,  bogatim i uspešnim klubovima i da su tamo medju glavnim igračima. Na kraju, nije sporno da ih vodi iskusan trener koji je materijalno situiran i koji je uspeo da napravi sjajan tim.

Blagi pad kursa izazvao je paniku među tajkunima, njihovim novinarima i kod čoveka koji je ponovo vaskrsnuo - Labusa. Prvo su se tajkuni uvoznici pojavili u novinama, što je dokaz koliko su prezaduženi i koliko su pukli u svim poslovima da moraju lično da se obračunavaju sa svojim političkim mentorima, pa su tražili da se hitno odredi fiksni kurs ili uvede evro.  Jedan od njih, plejboj i uspešan uvoznik kompjutera, koji je razvio, pod političkim protektoratom svojim mentora, brzu šravciger industriju, predstavljajući da se ustvari, radi o – domaćoj proizvodnji, zakukava i zapomaže da režim hitno izvrši monetarni udar.

Izjava Tadića na Kipru, što je neprimeren diplomatski skandal, da kompanije iz Srbije ne mogu da imaju off shore kompanije i da tamo, nakon prodaje biznisa u Srbiji, plaćaju porez, slučaj Miškovića sa njegovom bankom, mada prema zakonu domaća banka nije mogla da bude u većinskom vlasništvu off shore kompanije, izazvao je paniku medju tajkunima.

Glavni prevaranti i špekulanti u tranziciji, zaglibljeni u sopstvene dugove, prezaduženi i bez bankarskih novih kredita, imaju nameru da prodaju preostali biznis i da se tako izvuku iz Srbije i izbegnu nacionalizaciju imovine nastale na privilegijama i uz asistiranje režima, nacionalizaciju koja će nastati nakon socijalne Revolucije koja se sprema u Srbiji.

Poštovani preduzetnici i privrednici,
Ukoliko izvršni organi Skupštine Grada Beograda i pored ove preporuke koju su podržali ministri u Vladi Srbije, predsednici najvećih sindikata i predstavnici Unije poslodavaca Srbije odluči da komunalnu taksu za isticanje firme ne vrati na prošlogodišnji nivo Unija poslodavaca Srbije razmatra sledeće korake koje će preduzeti. Ovim putem želimo da saznamo
vaše mišljenje o predloženim akcijama.