Narodna banka izbacila u opticaj 500.000 kovanica od 10 dinara sa motivom Univerzijade, čija je izrada koštala 4,5 miliona dinara

Ekonomista Branko Dragaš kaže da se time više ne bave ni mnogo bogatije zemlje, a kamoli mi, čija je valuta pred bankrotom.

BEOGRAD - Narodna banka Srbije keširala je gotovo 4,5 miliona dinara da bi pustila u opticaj kovanicu od 10 dinara s motivom 25. letnje univerzijade. Ovaj sportski događaj, koji je zamenio motiv manastira Studenica, propraćen je, kako kažu u NBS, „u malom tiražu od svega 500.000 kovanica“.

Ekonomista Branko Dragaš kaže da se time više ne bave ni mnogo bogatije zemlje, a kamoli mi, čija je valuta pred bankrotom.

- Ni Švajcarska se više ne igra tim stvarima zbog ekonomske krize! To što rade guverner Radovan Jelašić i društvo nema nigde. Oni ne znaju šta pametnije da rade, već troše novac na nova idejna rešenja - kaže Dragaš.

Goran Nikolić, saradnik Instituta za evropske studije, kaže da se metalni novac pravi jer traje znatno duže od papirnog, a izrada manje košta.

- Papirni novac se brzo pohaba, pre svega manji apoeni, a rok trajanja je 17 meseci. Zato mora da se doštampa u kratkom roku, za razliku od metalnog novca, čija izrada košta višestruko manje nego što je vrednost apoena, a može da traje decenijama. Jedino je izrada sitnih kovanica poput jednog dinara ili 50 para skuplja od njihove vrednosti - rekao je Nikolić.

S druge strane, u NBS objašnjavaju da su 26. juna pustili u opticaj nove kovanice prvenstveno radi zadovoljavanja potreba gotovinskog platnog prometa, a to je ujedno iskorišćeno za obeležavanje Univerzijade kao sportskog događaja značajnog za Srbiju.

- Time je nastavljena praksa NBS da radi obeležavanja nekog velikog istorijskog, kulturnog, naučnog, sportskog ili drugog događaja izdaje prigodni zlatni ili srebrni kovani novac, ili opticajni novac, kao što je to u ovom slučaju - kažu u NBS.
Oni objašnjavaju da su troškovi izrade kovanog novca uobičajeni i da bi koštalo isto i da su iskovane desetice s postojećim motivom Studenice.

KOLIKO KOŠTA NOVAC?
U NBS kažu da u cenu izrade kovanog novca, pa i navedenog apoena, ulaze cena metala (bakar, cink i nikl) i troškovi izrade rondela, alata za kovanje i samog kovanja u Zavodu za izradu novčanica.
- Apoen od 10 dinara košta 8,88 dinara, u čemu troškovi za metal i izradu rondela učestvuju sa 64,07 odsto, troškovi izrade alata, uključujući i izradu idejnog rešenja, učestvuju sa 20,73 odsto, a troškovi kovanja sa 15,2 odsto - objašnjavaju u NBS.
Zavod je izradio više idejnih rešenja za navedeni apoen, a autor prihvaćenog je akademski vajar Mitar Petković.

nedelja 2. avgust 2009.

Kurir