Patenti g-dje Rade Petrovic su fantasticni i mogu preporoditi celu Srbiju. Kada procitate komentar, bice vam jasno zasto se decenijama vodi prava rovovska i divovska borba oko RTB-a, kada samo otpadni deo postojece i nove flotacijske jalovine u Boru i Majdanpeku vredi nekoliko milijardi dolara. Problemi Srbije, Timocke krjine i RTB-a se mogu razresiti rek onda kada se shvati i prihvati “zdravo za gotovo” takva cinjenica. Uz malo volje i pocetnih investicija moze se doci do neverovatnih rezultata. Bice vam takodje jasno zasto nije nista do sada od toga ostvareno.

S postovanjem.

Boza Bogdanovic, dipl. ing. u penziji iz Bora

RTB pregovara sa stranim firmama o eksploataciji jalovine

Generalni direktor Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) Bor Blagoje Spaskovski, izjavio je danas da ta kompanija pregovara sa nekoliko evropskih firmi o zajedničkom učešću u eksploataciji jalovine RTB-a.

"Procenjujemo da se iz jalovine koja se decenijama taloži tokom procesa dobijanja koncentrata (sirovine za dobijanje bakra) može izvući 70 tona zlata, 300 tona srebra i oko 600.000 tona bakra",

rekao je direktor RTB-a.

On je kazao da procenjena vrednost svih tih metala po sadašnjim cenama na berzi "iznosi oko pola milijarde dolara".

Prema njegovim rečima, RTB su već kontaktirale neke kompanije koje su spremne da u najmodernija postrojenja za eksploataciju bakra, zlata i srebra investiraju i do 50 miliona dolara.

Spaskovski je napomenuo da će manja flotacijska jalovišta, sa manjim sadržajem vrednih metala, biti rekultivisana, i da će se za te namene uložiti 33 miliona dolara zahvaljujući povoljnim kreditima

Svetske banke.

"Projekat rekultivacije bi trebalo da bude završen u roku od pet godina, a u tom poslu učestvovaće oko 300 radnika", kazao je direktor RTB-a.

28. maj 2009. | 18:23

Izvor: Beta

http://www.emportal.rs/vesti/srbija/89546.html

Komentar

Boza Bogdanovic

Predlog za reflotiranje flotacijske jalovine je odlican. Medjutim, od nekoliko stotina miliona tona jalovine dobice bakar, plemenite metale i neke skupe legirajuce elemente koj se ne spominju u clanku, a ostatak od preko 99,8% vratiti na jaloviste. Mnogo posla na granici rentabilnosti. G-dja Radmila Petrovic je jos pre 2,5 decenije patentirala patent za dobijanje staklo-keramike iz flotacijske jalovine, a pre nekoliko godina patente za dobijanje cementa i mineralne vune. Ako se primene njeni patenti posle reflotiranja jalovine, iskoristice se svih 100% jalovine, a ne svega 0,1-0,2%. Navescu proizvode.

STAKLO-KERAMIKA

Od flotacijske otpadne jalovine (koje ima u Boru i Majdanpeku u kolicini od nekoliko stotina miliona tona), u jednostavnom tehnoloskom postupku mogu se dobiti hiljade raznih prozvoda (odlivaka i otpresaka), samo po ceni energije, odrzavanja i rada. To je materijal koji po svojim karakteristikama odgovara XXI veku. Ima veoma male kristale. Nema pora, praznina i gasnih mehurica. Ima nekoliko puta vecu cvrstocu od stakla i veoma nizak termicki koeficijent dilatacije. Otporna je na temperature do 1.000 stepeni celzijusovih. Ima primenu i kao elektricni izolator. Sitali na bazi piroksena su veoma otporni na kiseline i alkalije i imaju raznovrsnu primenu u hemijskoj industriji. Termostabilni sitali (tzv. spodumen keramika) primenjuju se za izradu detalja za izmenjivace toplote, za infra-crvene grejace, za izradu kuhinjskih posuda. Piroseram staklo-keramika, koja se zasniva na osnovnom sistemu: Li2O Al2O3 SiO3 TiO2 , ima svojstva i stakla i keramike. Moze se naknadno obradjivati na masinama (glodanje, struganje, busenje, narezivanje navoja). Omeksava na visokim temperaturama od 1200-1300oC i ima veoma nizak koeficijenat dilatacije. Povrsinska tvrdoca nekih sitala ravna je tvrdoci alatnih celika. Upotrebljava se za izradu vrhova raketa, delova aviona, ispusnih ventila u hemijskoj industriji, turbinskih krila za kompresore, klipova motora, za izradu staklo-keramickih ploca za elektricne sporete itd.

Staklo-keramika je poluprovidna ili neprovidna, u nekoliko boja, po zelji. Prelama svetlost. Navescu i ostale proizvode: plocice za kupatila vrhunskog kvaliteta u nekoliko boja ; sanitarije (kao zamena najkvalitetnijeg porcelana) ; staklene prizme u gradjevinarstvu (1 m2 uvoznih prizmi kosta oko 70 dolara), koje se na zapadu ugradjuju u milionima kvadratnih metara ; posudje u domacinstvu, kao zamena porcelanu ; vatrostalno posudje ; servisi za kafu i caj ; odlicna zamena kristalu za sve vrste takvih servisa ; sve vrste ploca za poplocavanje prostorija, hodnika i stepenista u zgradama i na otvorenim prostorima (veoma otporne na habanje i vlagu) ; za spoljasne fasade na oblakoderima umesto veoma skupog debelog stakla u boji (sa nekoliko uperenih reflektora razlicite boje postigli bi se neverovatni efekti zbog prelamanja svetlosti same staklo-keramike) ; za izradu ukrasnih predmeta i suvenira ; za izradu spomenika na grobljima (kao zamena mermeru i granitu) itd.

Uz malu izmenu u tehnologiji, dobija se staklo-keramika u kvalitetu opala koji je poludragi kamen. Opal se ne prodaje na kilogram i tonu, vec na karat. Ovaj vestacki opal bi proizvodili kao finalni proizvod u tonama. Mozete da zamislite kakvu bi senzaciju u svetu izazvao. Zamenio bi poludrago kamenje u izradi malih bocica za cuvene svetske parfeme ; nakita ; skupocenih ukrasnih predmeta i suvenira ; najskupljih servisa u malim serijama itd. Strucnjaci sa nasih fakulteta za primenjenu umetnost i industrijski dizajn imali bi pune ruke posla i odgovarajucu zaradu.

Tehnologija pretapanja flotacijske jalovine je prosta i veoma jeftina. Moguce je da se na veoma jednostavan, jeftin i tehnoloski ispravan nacin resi pitanje iskoriscenja toplote otpadnih gasova, sto bi umanjilo utrosak toplotne energije (kao glavne stavke) za najmanje 25-30%. U laboratorijskim uslovima u Institutu u Boru jos jednom proveriti nacine dobijanja staklo-keramike, a onda projektovati i napraviti u Institutu jednu poluindustrijsku pec malog kapaciteta (o trosku Vlade ili prvog kooperanta iz inostranstva), preko koje se mogu dokazati svi potrebni parametri lozenja, ozida, ispusta, kvaliteta sarze itd. Dobijenu staklo-keramiku izliti, da mogu da se ispitaju sve njene karakteristike. U medjuvremenu preispitati svetsko trziste za svaki od navedenih proizvoda zasebno. Pregledati ponude linija za livenje i presovanje razlicitih proizvoda u nekoliko kapaciteta. Pronaci zainteresovane ulagace iz zemlje i dijaspore.

Dobijanje staklo-keramike i vestackog opala su zavedeni i priznati patenti SFRJ, stari oko 25 godina. Sve laboratorijske probe su jos tada uradjene i dobijeno je nekoliko desetina veoma lepih primeraka, koji su kod g-dje Petrovic. Potrebno je da se naprave pismeni ugovori sa koleginicom o nacinu placanja patentnog prava. Pod uslovom, da postoji dobra volja, koja do sada nije postojala. Sklopiti konacne ugovore sa inostranim koperantima i poceti sa nabavkom opreme. U pocetku iskoristiti prazne hale u Boru i Majdanpeku.

Kao sto vidite, sve je logicno i prosto. Svetsko trziste je ogromno, a cena kostanja proizvoda garantuje visoku rentabilnost. Po meni, cela linija kapaciteta 500 kvadratnih metara staklenih prizmi dnevno (oko 10 miliona dolara bruto prometa na godisnjem nivou, za 300 radnih dana u godini) ne bi trebalo da ima vise od 40-50 zaposlenih (u sve 4 smene zajedno), koji bi imali ukupnu godisnju bruto platu oko milion dolara. To bi bili tehnicari i KV-elektricari, automaticari, bravari, metalurzi i kotlari (za vodjenje parametara lozenja i tehnologije), koji bi ujedno i odrzavali kompletno postrojenje u svojim smenama. Svi bi prosli kroz kompletnu obuku u prvom otvorenom pogonu. Nekvalifikovani radnici bi radili na pakovanju proizvoda i ciscenju pogona.

U nekoliko stotina malih privatnih pogona sirom Timocke krajine i ovog dela Srbije (sa po 40-50 radnika) mogu se proizvoditi navedeni predmeti u ogromnim kolicinama, uz visok stepen rentabilnosti i procenat izvoza. Normalno da bi RTB svima njima van RTB-a prodavao novu i staru flotacijsku jalovinu po ceni od 5-10 dolara po toni i na taj nacin duplirao cenu bakra iz domacih sirovina. Zaposlili bi hiljade radnika i ostvarili bruto-produkt od vise milijardi dolara u veoma isplativim izvoznim proizvodima.

CEMENT IZ FLOTACIJSKE JALOVINE

Navescu clanak, koji je juna 2005. godine objavljen u Borskim novinama. G-dja Rada Petrovic je studirala sa mojim bratom Dusanom na Tehnoloskom fakultetu u Beogradu (neorganski smer), tako da je ja vec decenijama poznajem. Sesdesetih godina XX veka radila je nekoliko godina u Fabrici porcelana u rodnom Zajecaru, pa je presla u borski Institut za bakar. Pre dve decenije patentirala je proizvodnju staklo-keramike iz flotacijske jalovine. Tadasnji direktor Instituta, prof. dr Ceda Knezevic, instistirao je da njih dvoje zajednicki to patentiraju. G-dja Petrovic je odbila i za kaznu pocela da prima platu cistacice, zbog cega je otisla u prevremenu invalidsku penziju. Patent je ponudila svim tadasnjim i buducim direktorima RTB-a i opstinskoj vlasti, ali je oni nisu ni saslusali. Iz revolta je kao penzioner pocela da se bavi ekologijom. Posle nekoliko intervjua u inostranim medijima direktno je zaratila sa mr Nikolom Sainovicem i svim borskim mocnicima, jos pre dolaska Slobodana Milosevica na vlast.

21. novembra 2001. godine, nas troje (g-dja. Petrovic, dr Bane Mihajlovic i ja) ponudili smo svoje pismene i usmene predloge za spas RTB-a u sedistu Sindikata Nezavisnost u Beogradu, u prisustvu 20-tak inzenjera, nekoliko profesora fakulteta i beogradskih novinara i cetvorice predstavnika Vlade Srbije: dr Mirko Cvetkovic (zam. ministra privrede, P.S. sadasnji preds. Vlade) ; mr Voja Krstic (pom. ministra energetike i rudarstva) ; dr Nikica Kolundzija (sef ekspertskog tima po pitanju RTB-a) i Nemanja Kolesar (sef kabineta preds. Vlade i njegov savetnik po pitanju RTB-a). Posle naseg duzeg izlaganja, g-dja Petrovic je detaljno (preko 15 minuta) izlozila prednosti staklo-keramike (nekoliko izvanrednih primeraka su kruzili kroz salu). Usput je spomenula da se iz flotacijske jalovine jos mogu dobiti cement i staklena vuna, neuporedivo jeftinije nego da se dobijaju iz novih kopova.

Iste veceri, u Skupstini Republike Srbije, sastali smo se sa Srdjom Popovicem, poslanikom DS i licnim prijateljem g. Djindjica, koga sam poznavao od ranije i ugovorio sastanak. I njemu smo detaljno izlozili nasa tri programa. Medjutim, u to vreme, pod uticajem raznih "savetnika" i "eksperata", kvaliteta Kolesara i Janjusevica, tadasnja Vlada je nameravala da rasproda RTB, pa im nije odgovaralo da pokrenu te nove programe njegovog spasavanja. Kasnije sam pokusao na jos nekoliko mesta u Beogradu i Boru da ih pokrenem, ali bez ikakvih rezultata.

Maja 2004. godine g-dja Petrovic je, zajedno sa obe kcerke, patentirala u Beogradu dobijanje cementa i staklene vune iz flotacijske jalovine. Preko nekih beogradskih veza stupila je u kontakt sa nemackom firmom iz Hajdelberga, koji (po njenim recima) spadaju medju vece svetske proizvodjace cementa i imaju nekoliko cementara sirom srednje Evrope. U periodu od 06-09 februara 2005. godine nemacki strucnjaci su posetili Bor i RTB, zajedno sa g-djom Petrovic. Obisli su sva flotacijska jalovista i poneli uzorke jalovine. Takodje su obisli i detaljno razgledali lokaciju izgradnje cementare (trougao izmedju Slatine, Donje bele reke i Zagradja). Ta lokacija im odgovara iz vise razloga. Neposredno je do postojece pruge Bor-Zajear-Niš i Bor- Negotin-Prahovo, a dovoljno je daleko od Bora, Zajecara, Negotina i okolnih sela. U blizini ima relativno malo naseljenih kuca i obradivog zemljišta. U postojecim rudnicima Zagradja i Donje Bele Reke ima dovoljno rezervi krecnjaka za potrebe nove fabrike gipsa (u cement se dodaje nekoliko procenata gipsa da se regulise pravilno vreme njegovog ocvrcavanja i sazrevanja posle betoniranja).

Na svega 50-tak kilometara nalazi se luka u Prahovu, odakle se najveci deo cementa moze brodovima i Dunavom transportovati do najvecih potrosaca u srednjoj Evropi. U Boru, Prahovu i Zagradju ima dovoljno kvalifikovane radne snage, navikle na rad sa visokim temperaturama i specificnim tehnoloskim uslovima (peci za przenje i topljenje, elektro-filteri, kotlovi itd.), pa bi uhodavanje novih pogona za dobijanje gipsa i cementa proteklo za najkrace moguce vreme. U Prahovu i Boru transportni radnici imaju veliko iskustvo sa utovarom i istovarom velikih kolicina rasutih i ostalih tereta, pa i tu ne bi bilo problema, jedino bi morali da povecaju kapacitete. U blizini su i hidroelektrane na Djerdapu, odakle bi postojecim dalekovodom prema Boru obezbedili potrebnu kolicinu elektricne enerije. Iz Prahova bi vozom prevozili ogromne kolicine energenata za potrebe cementare.

To bi bila jedina cementara na podrucju Timocke krajine (najbliza je u Popovcu kod Paracina), pa bi se smanjili transportni troskovi do ovdasnjih potrosaca i pirotskog okruga. Ogromne kolicine flotacijske jalovine (preko 150 miliona tona, samo u Boru), uz stvaranje nove jalovine (iz rudnicke proizvodnje i reflotiranja topionicke sljake), obezbedjuju dug proizvodni vek cementare. Od flotacijskih jalovista u Boru jalovina se moze prevoziti novim trakama do pogona cementare (nekoliko kilometara traka velikog kapaciteta) ili hidro-transportom. Po potrebi se moze koristiti i raskrivka sa borskih kopova slicnog mineraloskog i hemijskog sastava (opet su u pitanju stotine miliona tona), ali uz malo vece troskove za njeno sekundarno drobljenje i mlevenje. Moze se koristiti i flotacijska jalovina iz Majdanpeka, koja ce se direktno zeleznicom dovoziti do cementare.

Nemacki strucnjaci su prilikom razgovora u Boru napomenuli da u obzir dolaze dve velicine buduce cementare:

- cementara, kapaciteta 1,5 miliona tona na godisnjem nivou, gde investicije iznose oko 150 eura po toni cementa (oko 225 miliona eura), a godisnja bruto proizvodnja vredi oko 150 miliona eura ;

- cementara, kapaciteta 3,0 miliona tona (180.000 dzakova dnevno, najveca u Evropi), gde investicije iznose oko 100 eura po toni cementa (oko 300 miliona eura), a bruto proizvodnja oko 300 miliona eura.

Iz navedenih razloga, najverovatnije (gotovo sigurno) odlucili bi se za vecu cementaru. Pogotovo, sto su detaljnim laboratorijskim ispitivanjima uzoraka jalovine dosli do zakljucka da je ona jos boljeg sastava nego sto su ocekivali, pa nema nikakvih tehnoloskih problema da se krene sa investicijom. Tako su bar u medjuvremenu obavestili g-dju Petrovic, koja mi je to rekla prilikom 14. aprila 2005. godine.

FINANSIJSKI EFEKTI

Nabrojacu bar nekoliko finansijskih efekata:

- Investicija od oko 300 miliona eura u izgradnju cementare kapaciteta od 3,0 miliona tona bila bi najveca investicija u Srbiji u poslednjoj deceniji, a ujedno i jedna od najvecih na Balkanu.

- Od toga, manji deo opreme (do 30-ak miliona eura) dosao bi direktno iz inostranstva, a ostalu opremu bi isporucili domaci proizvodjaci. Prilikom izgradnje Cementare doslo bi do angazovanja nekoliko stotina radnika iz MIN-a, borskog FOD -a, Minel-a i drugih gradjevinskih preduzeca na pripremi desetina hiljada tona celicnih konstrukcija i njihovoj kasnijoj ugradnji.

- U Cementari bi zaposlili oko 2 hiljade radnika, ukljucujuci zeleznicu i Prahovo (moja pretpostavka). Posao bi dobili iskusni radnici, tehnicari i inzenjeri iz RTB-a (koji su sada tehnoloski visak) i deo nezaposlene omladine, cime bi se bar delimicno resio problem nezaposlenosti u opstini.

- Od oko 300 miliona eura bruto produkta na godisnjem nivou, investitori bi odneli u Nemacku samo cistu zaradu. Ostatak dohodka (preko 250 miliona eura) ostao bi u Srbiji, u vidu poreza i carina na sirovine, energente, elektricnu energiju, radnu snagu itd.

- RTB bi godisnje prodavao do 3 miliona tona jalovine za 10-ak miliona eura. Odatle se vidi da RTB samo u staroj borskoj jalovini ima skladirano preko 500 miliona eura, sto dobro govori o vrednosti celog preduzeca.

- Borskoj opstini bi ostalo preko 10 miliona eura godisnje u vidu opstinskih poreza na energente, elektricnu energiju itd. Te pare se mogu uloziti u otvaranje novih radnih mesta.

- Nemci su zainteresovani da istovremeno uloze novac u fabriku veceg kapaciteta za proizvodnju staklene vune iz flotacijske jalovine (patent g-dje Petrovic iz 2004. godine), za potrebe Evropske Unije. Ja predlazem da se fabrika napravi u Majdanpeku i tako taj grad bar malo ozivi.

- Otvara se novo polje za investiranje za izradu staklo-keramike sirom Srbije, sa po 50-ak zaposlenih, po patentima g-dje Petrovic. U pitanju su veoma rentabilni izvozni poslovi. Bor, Timocka krajina i cela Srbija krenuli bi sa "mrtve tacke" i beznadja u period velikih proizvodnih investicija, sto bi imalo ogromne pozitivne posledice po opstanak opstinske i republicke vlasti.

Zato smatram da ne postoji nikakvo opravdanje da se investicija u cementaru ne podrzi svim snagama i na svim nivoima, od poslovodstva i sindikata RTB-a, cele Timocke krajine, pa sve do samog vrha vlasti u Beogradu.

S najiskrenijim postovanjem.

Boza Bogdanovic, dipl. ing. iz Bora u penziji

03. jun 2009. 12:14:00

Boza Bogdanovic

Danas sam poslao poruke na skoro sve navedene adrese. Videcemo rezultat. Zato Vas molim da objavite i ovaj komentar.

Pozdrav iz Bora

Preds. Srbije

Preds. Vlade Srbije

Ministarstvo finansija

Ministarstvo energetike i rudarstva

Direktor BIA

Gen. dir. RTB-a

Generalna direkcija RTB-a

Preds. Opstine Bor

Dir. Privredne komore Srbije

Dir. Privredne komore u Zajecaru

Samostalni Sindikat Srbije

Sindikat Nezavisnost

Radio-televizija Bor

Borske novine

EMportal

P O S T O V A N I

Saljem Vam komentar koji je objavljen na EMportalu. Najljubaznije vas molim da dopis pazljivo procitate. Patenti g-dje Rade Petrovic su fantasticni i mogu preporoditi celu Srbiju. Kada procitate komentar, bice vam jasno zasto se decenijama vodi prava rovovska i divovska borba oko RTB-a, kada samo otpadni deo postojece i nove flotacijske jalovine u Boru i Majdanpeku vredi nekoliko milijardi dolara. Problemi Srbije, Timocke krjine i RTB-a se mogu razresiti rek onda kada se shvati i prihvati “zdravo za gotovo” takva cinjenica. Uz malo volje i pocetnih investicija moze se doci do neverovatnih rezultata. Bice vam takodje jasno zasto nije nista do sada od toga ostvareno.

S postovanjem.

Boza Bogdanovic, dipl. ing. u penziji iz Bora

EM protal