| UPS berza |
|---|
Posetite web prezentaciju UPS Poslovne berze |
| Dragaš - komentari |
|---|
| ...Ostali tekstovi i kolumne |
| Srpska analitika |
|---|
 |
| Tema broker |
|---|
|
Imate AKCIJE? |
| Dopisi |
|---|
|
Namerno uništavanje kapitala „Srboleka“ Dopis državnim organima : Informacija o namernom uništavanju kapitala a.d. „Srbolek“ Beograd od strane većinskih vlasnika koje predstavlja MD „Nini“ Niš. Pročitajte |
| Još paketa... |
| Investicioni fondovi |
|---|
|
Investicioni fondovi Osnovni pojmovi Investitorski Rečnik |
| Google oglasi |
|---|
| Google oglasi |
|---|
|
|
| Nazovi MMF radi samoubistva |
|
|
|
| Monday, 29 August 2005 | |
|
Građani Srbije su svesni tragične sudbine koja ih je zadesila. Krstareći po privredi Srbije dnevno se srećem sa nekoliko stotina ljudi koji, prepoznavši me, bez ikakvog ustručavanja i zazora, otvoreno kritikuju, uz najgrđe moguće pogrde, lopovluk političara na vlasti. Zapanjujuće zvuče reči običnih ljudi o našoj današnjoj situaciji. Beogradski taksista mi je nedavno dao iscrpnu makroekonomsku analizu naše privrede, tačnu do savršenstva, bolju nego analize nadobudnih konjukturnih profesora koji, zatvoreni u svoje institute i fakultete, stvaraju statističku sliku o privredi u zavisnosti od visine honorara njihovih političkih sponzora. Vozeći pripadnike policije od Bubanj potoka, gde stopiraju da bi se nekako prevezli kući, do, recimo, Trstenika, gde sam na dužnosti opštinskog menadžera, slušao sam od tih momaka temeljnu sociološko-ekonomsku analizu našeg društva, analizu koju bi koju ne možete da čujete od estradnih eksperata. Slično je u svakom našem selu. Bilo da se razgovor povede u Ribaševini, Banatskom velikom selu, Vajskoj ili Velikoj Drenovi naši seljaci će vam bez velikog ustručavanja i uvijanja otvoreno reći da su lopovi na vlasti i da oni jedan drugog štite. Tačka. Promena nema zato što lopovi nikada ne zatvaraju jedni druge. Tačka. Oni brižljivo čuvaju oteto bogatstvo, zamajavaju građane i sprdaju se sa narodom. Eto zašto su reforme propale. Sve je ostalo isto, samo se siromaštvo građana drastično uvećava. Neoliberalni koncept, o kome sam prvi počeo da pišem i govorim, bazira se na načelu da oni koji su bogati budu još bogatiji, a oni koji su siromašni budu još siromašniji. Zašto se onda čudimo što su bogataši u Srbiji sve bogatiji i što njih nekoliko pokupovaše društveno ogromno bogatstvo za nikakve pare? Reforme se prave upravo za te tajkune. Političari na vlasti samo čuvaju leđa svojim finansijskim mentorima. Takav koncept nametnutih reformi doveo je do toga, prema istraživanju sociologa Srećka Mihajlovića, da čak 26 odsto građana Srbije smatra da Srbijom vladaju – kriminalci! Kada to pročitate, onda vam svaka priča o legalizmu i pravnoj državi Koštunice izgleda kao dekorativna laž na duboko podeljenom i suprotstavljenom društvu koje se nalazi u programiranom rasulu. Zašto građani misle da zemljom vladaju kriminalci? Da li Koštunici smeta da vlada zemljom u kojoj građani vlast optužuju za kriminal? Da li ga je sramota da vlada zemljom bez podrške svojih građana? Da li je Koštunica stvarno neobavešten ili se namerno pravi da ne zna šta građani misle o njegovoj vladavini? Zna li uspavani premijer šta se dešava u privredi? Može li nas otvoreno pogledati u oči i reći sa kojim tajkunima ide na večere i koje prima na razgovor? Može li nam reći kakva je njegova uloga i vrha njegove stranke u privatizaciji srpske privrede? Koja privatizovana preduzeća kontrolišu Koštuničini ljudi? Zašto nisu ispunili svoje predizborno obećanje o reviziji privatizacije? Na sva ova i još mnoga druga pitanja Koštunica će vrlo brzo morati da odgovori građanima koje je duboko razočarao svojom metiljavom politikom bez strategije i smisla. Gnjecav čovek, rekao mi je Filozof svoje mišljenje o Koštunici. Branio sam ga pred naletom dresiranih Đinđićevih japijevaca verujući da nam treba smiren i odmeren državnik koji će uneti u politiku tokiko potrebnu državničku mudrost. Nažalost, bila je to velika zabluda. Pristao sam na poziv njegovih legalista da pomognem Koštunici protiv Labusa. Smatrao sam da je Labus pogubno rešenje po Srbiju i otvoreno sam stao na stranu Koštunice, ukazujući građanima koje nas opasnosti vrebaju sa lažnim ekspertima iz šifrovane sekte. A onda se Koštunica udružio sa Labusom i postavio ga je za kopremijera koji upravlja, zajedno sa svojim partijskim sektašima, čitavom državom. Prešao je Koštunica preko svih ličnih uvreda koje su bile prostačke i pogane, uvredljive do srži, prešao je preko onoga što dostojanstven čovek nikada ne bi oprostio i podario, uprkos opomenama vrsnih stručnjaka, svu izvršnu vlast tržišnim talibanima što parazitiraju na statističkom suficitu budžeta. Zašto je Koštunica prešao preko tih ličnih uvreda? Zašto te nabobudne folirante, koje niko u stručnom svetu ne priznaje, nije raskrinkao i oterao od sebe? Zašto je nastavio koncept reforme zbog kojih je prošla vlada pala? Zašto je prevario građane Srbije koji su ga od srca podržavali? Jedino objašnjenje je da Koštunica nema nikakvu državnu viziju i da je provincijalni, institutski birokrata koji, željan vlasti, prihvata saradnju sa ekspertima koji ga ubediše, prema sopstvenom hvalisanju, da imaju dobre pozicije u administraciji Imperije. Bilo mu je mnogo lakše da prihvati tu laž, nego da stvori sopstvenu strategiju razvoja države. Tu strategiju, iskreni budimo, Koštunica nema ni danas. Političar bez harizme i državnik bez vizije došao je na čelo države pukom igrom istorijskih slučajnosti. Došao je na vlast jer opozicija, nije imala boljeg. Bila je to tragična istina za većinu građana Srbije, osim za nas koji smo stvarali i finansirali opozicione lidere od samog početka višepartijskog sistema. Razlog zašto je Despot toliko dugo vladao je slab materijal opozicije. Lideri opozicije su bili diletanti, sujetni do bola i pohlepni do poslednjeg centa, koji su glavni krivci što se taj režim nije srušio još marta 1991. godine. Nažalost, lideri opozicije su stvarani iz Despotove kuhinje i Tajne službe su dobile mogućnost da pokažu svu svoju palanačku inventivnost. Pouzdano znam da je jedan engleski sociolog, pripremajući opozicione lidere u Herceg-Novom da nauče tehniku rušenja Despota, zaprepašćen bio slabim ljudskim materijalom tih posvađanih sitnih duša koji su se međusobno tužakali i ogovarali, verujući da će se tako preporučiti i uzeti donacije za svoje liliputanske stranke. Među tim opozicionarima nije bilo Koštunice. On nije išao na dresuru. Ne zbog toga što je on imao neku državotvornu viziju, već zbog toga što ga je mrzelo. Sećam se Koštuničinog prezira prema nama koji smo demonstrirali na ulicama 1996. godine. Tada je govorio da se gnuša tih izrežiranih građanskih protesta da bi, nekoliko godina kasnije, došao na vlast upravo pobunom na ulici prevarenih građana. Koja je zasluga Koštunice za petooktobarsku kontrarevoluciju? Jedina zasluga je to što je dao svoje ime. Niko drugi od političara ne bi prošao. Koštunica je bio izabran od istorije. Postoji jedna rasprava iz 1861. godine u kojoj Plehanov tvrdi da istorija bira ličnosti koje će podići, a da ličnosti ne stvaraju istoriju. To se upravo desilo Koštunici. Njegova istorijska uloga je u tome što je pristao da bude nosilac liste razjedinjene i posvađane opozicije za koju građani, takvu kakva je bila bez Koštunice, nisu hteli da glasaju. I to je bilo dovoljno da postane istorijska ličnost. Sve posle toga je promašaj. Koštunica je trebao da ode u muzej istorijskih ličnosti i da bude još za života slavljen zbog te uloge. Pošto to nije uradio, niti je, kako je obećao građanima, raspisao nakon 18 meseci vanredne izbore, bilo je prirodno da počne da gubi poverenje građana. Ispustio je istorijsku priliku da se ovekoveči. Uzevši vlast pokazao je da nije dorastao istorijskom trenutku. Za njegovu utehu, nisu bili dorasli ni Milošević ni Đinđić. Srbija je srljala u sve veću propast. Ludilo Despota zamenile su makijavelističke kalkulacije Ideologa vulgarnog pragmatizma. Tržišni talibani su primenjivali koncept koji nigde nije doneo dobre rezultate i od koga su se odrekli i njihovi sami izumitelji. Recimo, guru neolibgeralizma prof. Fridman. Čak je i potrčko Džefri Saks, koji je početkom devedesetih bio idol reformatorima, odustao od koncepta na kome se proslavio i zaradio bogatstvo jer se, nakon čitave decenije promašaja, uverio da model ne daje dobre rezultate. Odlazeći na predavanje u Afriku očajnički je pozivao siromašne da odbiju da plaćaju dugove bogatima, tvrdeći da su oni to sve već otplatili. Što je tačno. Međutim, taj nesretni koncept bez razvoja uništio je mnoge zemlje. Sada je na redu Srbija. Koštunica je glavni krivac što se taj model uništavanja države i nacionalne ekonomije nastavio. Građani to znaju i zato će Koštunica morati da se bori za cenzus ako rasproda NIS i EPS. Ideolog verbalnog legalizma nema velikog izbora. Kao što je haški tribunal postao prva rupa na njegovoj svirali, tako će prodaja strateških preduzeća biti njegovo političko samoubistvo. Pitaju me zabrinuti ljudi – a šta treba da radi? Posle ultimativnog objavljivanja rata državnim i nacionalnim interesima od strane MMF-a, građani su zbunjeni i uplašeni. Šta da radimo? Šut sa rogatim ne može. Tačno. Nismo trebali da ratujemo sa NATO alijansom da saznamo koliko su jači od nas. Zašto smo onda ratovali? Ne moramo baš da snesemo jaje da bi znali koje je mućak, pisao je Kiš braneći na času anatomije svoju poetiku. Šta uraditi kada 250.000 izbeglica prelazi Drinu i beži u Srbiju? Sve su to pitanja koje državnik postavlja mnogo ranije. Koštunica, nažalost, nije državnik. Moraće sam da pokusa vrelu kašu koju mu servira MMF. Ultimativna objava rata govori da ćemo ponovo imati velike žrtve. Sve smo to mogli izbeći mnogo ranije. Zašto primenjujemo koncept reformi bez razvoja? Zašto smo uzimali nekoliko milijardi donacija? Račun za ručak dolazi danas na naplatu. Razvijeni svet ne deli besplatno nikome ručak. Opominjao sam da nije dobro uzimati donacije. Protivio sam se tolikoj vezanosti za MMF. Sada će nas sve to koštati. Mislim na građane koji će živeti još bednije jer privreda neće biti pokrenuta. Ako država može da živi bez nacionalne privrede, onda sam u zabludi. Ako se na donacijama može živeti, onda nam ne treba privreda. Ako se kamatonosni krediti ne moraju vraćati, onda treba da uzimamo tuđe novce. Koštunica je prošle godine zadužio zemlju za 2,4 milijarde dolara. Uzimamo kredite da vratimo narasle dugove. Krah će brzo doći. Koštunica će biti prolazna politička epizoda. Sigurni će ostati samo dugovi. I beda. Naša. Koštunica ima poslednju priliku da dostojanstveno siđe sa vlasti. Dovoljno je da u ovom hičkokovskom trileru samo – isključi telefon. Isključi telefon, čoveče! Svedok 30. avgust 2005. |
| < Prethodno | Sledeće > |
|---|