Američki ekonomista i nobelovac održao predavanje u Beogradu o svetskoj krizi i istakao da dogovor Srbije sa MMF-om nije doprineo stabilizaciji kursa ni celokupne ekonomije

Od aranžmana sa MMF-om Srbija i nije imala neke koristi. Nisu uočena poboljšanja ni po pitanju stabilizacije domaće valute, ni u celokupnoj ekonomiji. Zbog tog aranžmana, doduše, manje razvijene zemlje imaju pristup fondovima, ali po ograničenim uslovima, sa kamatnim stopama koje su visoke i još više otežavaju domaćoj privredi.

Ovako je američki ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 2001. godine Džozef Štiglic prokomentarisao novinaru Pressa stend-baj aranžman Srbije sa ovim fondom. On je juče u Beogradu održao predavanje o globalnoj ekonomskoj krizi i uticaju aktuelnih dešavanja na Balkan.

Prema njegovim rečima, i region u kome se nalazi Srbija biće pogođen finansijskom krizom jer zavisi od Evrope, u koju se već prelila američka kriza. On je istakao i da će prezadužene zemlje biti više pogođene krizom jer moraju da uzimaju novac po višim kamatama i da kriza neće zaobići ni zemlje sa velikim deficitom.

- Iako je ekonomska kriza počela u centru, odnosno u Americi, manje razvijene zemlje biće najviše pogođene. Smanjiće se uvoz i strane investicije u te zemlje - naglasio je Štiglic, inače član komisije Ujedinjenih nacija koja proučava aktuelnu svetski krizu i načine njenog rešavanja.

Veto samo američki

Nobelovac Štiglic je, inače, oštar kritičar MMF-a. Prema njegovim rečima, MMF „pomažući" tržištima nerazvijenih zemalja donosi više štete nego koristi. Od nekadašnjeg propagatora globalizma, Štiglic je postao najveći kritičar ovog trenda.

Prema njegovom mišljenju, nerazvijene zemlje trpe štetu zbog preporuke MMF-a da se smanji javna potrošnja i da se kamatne stope povećaju.

- MMF previše odražava mišljenje samog Volstrita. U ovoj instituciji pravo veta ima samo SAD, a taj preveliki uticaj rezultirao je razbuktavanjem svetske krize i njenim uticajem na ekonomiju malih zemalja - naveo je Štiglic.

Američki ekonomista kritikuje i to što Srbija najviše kapitala prikuplja privatizacijom preduzeća.

- Ako se nešto proda, a iza toga nema reinvestiranja, onda država gubi jer tako samo prenosi svoje resurse u tuđe ruke. Direktne strane grinfild investicije uvek su bolje od svake privatizacije - navodi Štiglic.

Rizično uvođenje evra

On je naglasio i da Srbija finansijske probleme ne bi rešila prelaskom u drugu valutu - evro.

- Iskustvo nekih zemalja koje su zamenile domaće valute stranim nije pozitivno. Uspele su da obore inflaciju, ali nakon nekoliko godina nastupila je još veća kriza. Samo kada se Srbija potpuno integriše u Evropu imaće prednosti od uvođenja evra - zaključuje Štiglic.

Zanimljivo je i da se Štiglic zalaže za to da se menadžerski ugovori o primanjima i bonusima sklapaju na pet do deset godina.

- Izvor problema u finansijskom sektoru i jesu kratkoročni bonusi na kojima su se menadžeri obogatili. Tu vas primoravaju da se kockate, pa ako firma ima dobitak, menadžer dobije bonus. Međutim, ako sledeće godine firma ne posluje dobro, od tog menadžera niko ne traži da vrati pare - kaže Štiglic.

fakti

Štiglic je od 1993. do 1997. godine bio član, a potom i predsedavajući Veća ekonomskih savetnika predsednika SAD Bila Klintona

Američki ekonomista potom je bio i glavni ekonomista i viši potpredsednik Svetske banke

Štiglic danas predaje ekonomiju i finansije na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, savetnik je nekoliko vlada, predavač po pozivu i član nekoliko akademija nauka

Zanimljivo je da je Štiglic 2002. godine, na poziv tadašnjeg ministra finansija Božidara Đelića, bio počasni savetnik srpske vlade za pitanja ekonomske strategije

Predavanje organizovala „Delta"

Predavanje profesora Štiglica u Srbiji organizovala je kompanija „Delta Đenerali osiguranje" povodom obeležavanja 10 godina poslovanja. Predavanju čuvenog ekonomiste prisustvovali su predsednik „Delta holdinga" Miroslav Mišković, generalni direktor „Delta Đenerali osiguranja" Nebojša Divljan, izaslanik „Đenerali grupe" Lorenzo Kravina, potpredsednik Vlade Božidar Đelić, profesor Pravnog fakulteta Miroljub Labus, ministri Vlade Srbije, privrednici...

S. GAVRIĆ

10.12.2008 Press

Beograd -- Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Džozef Štiglic smatra da Srbija neće biti izuzeta od svetske ekonomske krize jer zavisi od Evrope.

Štiglic je u Beogradu govorio o svetskoj ekonomskoj krizi i rekao da će i region u kome se nalazi Srbija biti pogođen finansijskom krizom jer zavisi od Evrope, koja će pretrpeti još veće posledice krize nego SAD.

Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Džozef Štiglic, koji je ranije ocenio da oporavak globalne privrede neće početi pre kraja 2009. godine, u Beogradu je rekao da ni Srbija neće biti izuzetak kada je reč o krizi.

On je ocenio i da, generalno gledano, zemlje koje su ušle u stend-baj aranžman sa MMF-om nisu imale veliku korist od toga.

“Neke države biće direktno pogođene na trgovinskom nivou, druge zbog pada cena sirovina, a mnoge i kroz globalna finansijska tržišta. Prezadužene zemlje biće više pogođene jer moraju da uzimaju novac po višim kamatama, kao i zemlje sa većim deficitom", kaže Štiglic.

"Ova kriza počela je centru, odnosno u SAD, ali će periferija biti najviše pogođena, jer će trpeti izvoz i strane direktne investicije”, rekao je on.

Prema mišljenju Štiglica, uzroci krize leže u tome što su u SAD ohrabrivani oni koji su na kratke staze preuzimali velike rizike, odnosno što su krediti uzimani na nedovoljno transparentan način.

“Osiguravanje u američkom stilu je zasnovano na pretpostavci da se svakog minuta rađa jedna budala. Oni pronalaze takve budale", kaže Štiglic.

"Globalizacija znači da je tu ceo svet pun budala koje treba pronaći. Oni su ih mnogo našli u Evropi. Oko polovine loših hipoteka je prodato Evropi“, objasnio je on.

Džozef Štiglic nalazi se na čelu stručnog tela za praćenje globale finansijske krize, koje je osnovala Generalna skupština UN. Štiglic je Nobelovu nagradu za ekonomiju dobio 2001. godine i spada među najcitiranije ekonomiste u svetu.

U svojim knjigama "Protivrečnosti globalizacije" i "Šanse globalizacije" Štiglic je ukazao na brojne negativne ekonomske i političke aspekte sadašnjeg oblika procesa globalizacije i predložio je osnovne reformske mere.

Posetu američkog ekonomiste Srbiji organizovala je kompanije "Delta đenerali osiguranje" povodom obeležavanja 10 godina poslovanja.

B92 sreda 10. decembar 2008.