Dragaš ističe da je privatizacija Nolita, zahvaljujući udruživanju malih akcionara, bila jedna od najuspešnijih, jer je cena akcija na berzi dosegla 19.022 dinara, zato što su se akcionari udružili.
– Sa 4.000 dinara, cenu smo podigli na 10.000, a onda je sadašnji vlasnik ponudio duplo veću svotu – kaže Dragaš

Preduzeće Nolit, koje je 2005. godine kupio biznismen Dragan Đurić, vlasnik „Zekstre”, prodato je po Zakonu o svojinskoj transformaciji, što njemu daje potpuno odrešene ruke za bavljenjem bilo kojim poslom unutar Nolitovih prostorija. Za razliku od budućih vlasnika još neprivatizovanih preduzeća, koji, bar na papiru, imaju obavezu da čuvaju osnovnu delatnost pet godina posle kupovine, jer za njih važi izmenjeni Zakon o privatizaciji od ove godine.

Jednostavno rečeno, od Đurićeve dobre volje zavisi kako će ubuduće poslovati i šta će prodavati u knjižarama Nolita. U protekla dva dana više puta smo pokušali da stupimo u kontakt sa Draganom Đurićem, vlasnikom Nolita, ali nam je rečeno da je Đurić veoma zauzet i da će se javiti kada bude u prilici. Na internet sajtu Beogradske berze, sa datumom od 23. maja 2007. godine, piše da su neke knjižare Nolita već izdate u zakup firmama koje se ne bave izdavaštvom. Tako su knjižare u Gandijevoj 99 u Novom Beogradu, u Užicu, Aranđelovcu i Valjevu date u zakup mobilnom operateru „Vip”. Pod zakupom je i knjižara u Terazijskom prolazu u Beogradu, a iznajmljena je firmi „Maks Mara”.

Prema rečima Branka Dragaša, ekonomiste, prilikom prodaje Nolita otkupljeno je 60 odsto akcija radnicima i penzionerima, dok je 40 odsto ostalo u vlasništvu države. U međuvremenu, Đurić je dokupio još oko 10 odsto akcija Nolita.

Dragaš ističe da je privatizacija Nolita, zahvaljujući udruživanju malih akcionara, bila jedna od najuspešnijih, jer je cena akcija na berzi dosegla 19.022 dinara, zato što su se akcionari udružili.

– Sa 4.000 dinara, cenu smo podigli na 10.000, a onda je sadašnji vlasnik ponudio duplo veću svotu – kaže Dragaš.

Podsetimo, u trci za akcije Nolita učestvovali su „Veterinarski zavod” Zemun, ispred kojeg je nastupio Dragan Đurić, koji je dao najbolju ponudu, ostavivši konkurenciju. Jedan od učesnika u prodaji, Miškovićeva „Delta M” ponudila je 9.430 dinara, a firma „Evro” 5.500 dinara. To je veoma obradovalo akcionare, ali je vremenom postavljeno pitanje da li će novi vlasnik Đurić nastaviti da se bavi izdavanjem knjiga.

Prilično burna privatizacija Nolita, koja je na radost malih akcionara prodata za rekordnih 2,85 miliona evra, donela je trenutnu korist zaposlenima, ali i nesigurnu budućnost na surovom tržištu.

Đurić je svakako napravio dobar posao, kada je kupio firmu koja u svom posedu ima 19 knjižara, od kojih devet pripadaju preduzeću, a ostale su u vlasništvu Poslovnog prostora, uz desetak kancelarija u užem centru Beograda. Dragan Đurić je do sada garantovao da će njegov Nolit ponovo postati gigant u izdavaštvu.

U Nolitu kažu da je protekla godina izdavački bila veoma plodna. Objavljeno je 35 novih knjiga, pokrenuta je biblioteka „Istorija” u kojoj su, između ostalih, objavljene knjige Eduarda Gibona „Opadanje i propast rimskog carstva” i, Glesa fon Horstendala „Između Hitlera i Pavelića” i „Evropa i Rusija” Nikolaja Danilevskog, što svakako predstavlja pomak u Nolitovoj produkciji.

– Naše mogućnosti su velike, tako da novi direktor neće imati finansijskih ograničenja. Ako mu bude trebalo milion evra, imaće ih – izjavio je 6. decembra 2006. godine Đurić. Tada je i najavio kupovinu nove savremene štamparije, kao i obnovu Nolitovih knjižara i otvaranje novih.

Dragan Đurić živi u Zemunu, a rođen je 20. januara 1954. godine u Osinju i u javnosti je poznat kao vlasnik preduzeća „Zekstra”, koja proizvodi mušku i žensku konfekciju. Osim toga, u svom posedu ima i izdavačko preduzeće „Šumadija”, „Veterinarski zavod” Zemun, a krajem oktobra izabran je za predsednika Fudbalskog kluba Partizan.

S. Stamenković

Politika