Ekonomista Branko Dragaš smatra da kod naših komšija vladaju dvostruki aršini jer su prvo tuđe prodali, a sad vode borbu za svoju imovinu.
- Uredba koju je donela naša vlada nije dobro rešenje, treba je poništiti i doneti zakon, kojim bi sva imovina Srbije, koja je prodata u Sloveniji i Hrvatskoj bila nacionalizovana u korist države Srbije. Nikako se ne sme dopustiti da rasprodaja srpske imovine pre zakona o sukcesiji bude zaboravljena - smatra Dragaš.

Slovenija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina protestuju zbog Uredbe o zaštiti imovine delova preduzeća sa sedištem na teritoriji bivše Jugoslavije, a koju je 19. juna ove godine usvojila vlada Vojislava Koštunice. Navodno oštećene komšije ističu da je tim potezom prekinut povraćaj imovine preduzećima iz Hrvatske, Slovenije i Bosne i Hercegovine, koje je, kako tvrde, Srbija nacionalizovala.

Negodujući zbog te odluke, slovenačko ministarstvo spoljnih poslova je uručilo protestnu notu Ambasadi Srbije u LJubljani, u kojoj se izražava neslaganje sa dopunom uredbe i traži njeno odlaganje.

U tom dokumentu slovenačka strana podseća da je dopuna uredbe u suprotnosti sa odredbama sporazuma, koje su zemlje naslednice sporazuma potpisale 2001. godine.

Prema tvrdnjama slovenačkih medija, slovenački premijer Janez Janša je već rekao srpskom premijeru da bi primena za njih spornog dokumenta, mogla da "predstavlja problem za ulazak Srbije u Evropsku uniju".

Ali, istine radi, činjenica je da se ni Hrvatska, ni Slovenija nisu pridržavale tog modela kada je u pitanju imovina srpskih firmi na njihovoj teritoriji.

Potpis (ne) važi

Srbija je 2004. godine potpisala sporazum o sukcesiji, po kom se obavezala da neće prodavati ništa tuđe na svojoj teritoriji. Međunarodni ugovori se primenjuju neposredno i imaju jaču pravnu snagu od zakona, ako nisu u suprotnosti sa Ustavom - kaže Branko Pavlović, bivši direktor Agencije za privatizaciju.

On dodaje da se sva imovina, koja je postojala 31. decembra 1990. godine mora vratiti fizičkim i pravnim licima prema sedištu i prebivalištu na taj dan.

Hrvati su posle stupanja na snagu sporazuma o sukcesiji iz 2004. godine, naložili nadležnim ministarstvima i fondu za privatizaciju da izrade predloge za povratak ili nadoknadu imovine iz zemalja bivše Jugoslavije.

Ali, kako je proces privatizacije u Hrvatskoj već bio sproveden, većina firmi i nekretnina u vlasništvu preduzeća iz nekadašnjih republika bivše SFRJ, već je bila prodata! Slovenci su postupili slično da danas nema gotovo nijedne firme iz Srbije, koja je uspela da povrati svoju imovinu u deželi.

Firme na prodaju

Agencija za privatizaciju Vlade Srbije je uprkos protestnim notama Slovenije, Hrvatske i BiH, ponudila na prodaju oko petnaestak preduzeća koja su pripadala komšijama, a nalaze se na našoj teritoriji. Kupci, koji su na aukciji kupili slovenačke, hrvatske, ili bosanske firme nisu zabrinuti.

Tako je preduzeće "Seminarrna", čiji je osnivač istoimena slovenačka firma, za 1,1 miliona evra kupio Stojan Ristić, a sarajevsku "Hidrogradnju" kupila je firma "Tehnometal".

Prema rečima Miladina Kovačevića, saradnika Ekonomskog instituta i zamenika direktora Republičkog zavoda za statistiku, još 1992. godine u Hrvatskoj je donet zakon o nacionalizaciji srpske imovine, kojom su sva naša dobra, bilo u vlasništvu kompanija ili građana, preneta na državu Hrvatsku. Imovina srpskih preduzeća je rasprodata još 2000. godine.

S druge strane, komšije su vrlo uporne u insistiranju povraćaja svega što je njihovo. Najuverljiviji je, u tom smislu slučaj novosadske firme "Autotrejding PAN". Ta firma je svojevremeno bila deo slovenačkog TAM-a.

Strah od evidencije

Direkcija za imovinu je pokušala pre godinu i po dana da evidentira imovinu naših preduzeća, ali se na objavljeni oglas nije javilo mnogo preduzeća. Prema oceni Srboljuba Panića, zamenika direktora Direkcije za imovinu Srbije, verovatno je postojao strah da će nakon precizne evidencije država obaviti prodaju, a dobijena sredstva završiti u budžetu, umesto u kasi preduzeća.

Uprkos činjenici da je novosadsko preduzeće nastalo 1953. godine, ustupanjem poslovnog prostora tadašnjeg "Autoservisa" mariborskoj fabrici kamiona, Slovenci traže "Autotrejding" kao svoj. Kompanije "Gorenje" i "Iskra" već se deceniju bore za svoju imovinu, a pre mesec dana su zatražile i pomoć od svog ministra inostranih poslova Dimitrija Rupela.

Prema podacima nekadašnjeg Saveznog ministarstva pravde, imovinu u drugim republikama, pre svega u Hrvatskoj i Sloveniji prijavilo je oko 300 preduzeća.

Više tražimo nego što dugujemo

Procene su da je vrednost srpske imovine na teritoriji Hrvatske u momentu raspada bila 1,8 milijardi evra, a njihove u Srbiji oko 800 miliona evra.

Oko 300 preduzeća i 6.000 građana Srbije potražuje imovinu u Hrvatskoj, dok kad je reč o nosiocima stanarskih prava, broj potražilaca je oko 60.000.

Od srpskih firmi, koje potražuju imovinu su između ostalih, Elektronska industrija Niš, "Vinožupa" iz Aleksandrovca, "Tigar" iz Pirota, "Sintelon" iz Bačke Palanke, "Geneks", "Ineks", "Jugobanka", "Centrotekstil", "Putnik", "Centroprom", kao i preduzeća, koja su već neko vreme u vlasništvu stranih korporacija poput "Sartida" ili Duvanske industrije Vranje.

Ekonomista Branko Dragaš smatra da kod naših komšija vladaju dvostruki aršini jer su prvo tuđe prodali, a sad vode borbu za svoju imovinu.

- Uredba koju je donela naša vlada nije dobro rešenje, treba je poništiti i doneti zakon, kojim bi sva imovina Srbije, koja je prodata u Sloveniji i Hrvatskoj bila nacionalizovana u korist države Srbije. Nikako se ne sme dopustiti da rasprodaja srpske imovine pre zakona o sukcesiji bude zaboravljena - smatra Dragaš.

On upozorava, da naša vlada ne bi smela popustiti pred protestnim notama i pritiscima i da mora izdejstvovati pravedno namirenje imovine kompanija i građana iz Srbije.

Srpska Dijaspora - Internet Novine Serbske 4/8/2008